Publika je ganuto uzvikivala „Bravo za našu Filharmoniju, bravo za Šostakoviča!“
Šestominutne ovacije ispratile su srpsku premijeru Šostakovičeve Četvrte simfonije u izvođenju Beogradske filharmonije i dirigenta Kristijana Mandeala. Svi koji su se našli sinoć na Kolarcu prisustvovali su istorijskom trenutku, ne samo otkrivanja ovog remek-dela već i izvanrednom izvođenju Beogradske filharmonije za koje mnogi misle da je jedno od najboljih u sezoni.
Ovo je bio jedan od najboljih koncerata sa Beogradskom filharmonijom. Ne mogu da tvrdim, ali čini mi se da je večeras bila premijera Šostakovičeve simfonije ne samo u Srbiji već i u ovom delu Balkana. To je razumljivo, nema puno orkestara koji mogu da je izvedu. Ona je jako teška, na početku rada vam se čini da je hermetična, ali uz poniranje u njene dubine shvatate koliko je direktna", rekao je dirigent Kristijan Mandeal nakon izvođenja ove simfonije koje je i za njega bilo prvi put u veoma bogatoj karijeri.
Nije samo bina bila mala za neverovatnih 109 muzičara već i dvorana Kolarca za publiku koja je stojeći, bez daha, pratila 60 minuta veličanstvenog ali i potresnog dela jednog od najvećih simfoničara 20. veka. Celokupno stvaralaštvo Šostakoviča obeleženo je nizom promenlјivih okolnosti vremena u kojem je živeo. Stvarao je dela koja su predstavlјala lični odraz revolucionarnih događaja u Rusiji i istovremeno je bio hvalјen i osporavan. Četvrtu simfoniju kompozitor je povukao uoči premijere 1936. godine, pa je prvi put izvedena tek 25 godina kasnije u Moskvi.
Za nju se kaže da nije pisana za orkestar već za nervni sistem neverovatno preciznih refleksa. Upravo su tako svirali muzičari Beogradske filharmonije, prikazavši svu kompleksnost i delikatnost dela tako da je publika kroz muziku bukvalno mogla da vidi različite slike, scene i prizore.
Iako su poslednje stranice simfonije odvele u najdublju tugu, samo što su svi došli do prvog daha, usledile su možda najduže ovacije do sada. Ganuta publika je uzvikivala „Bravo za našu Filharmoniju, bravo za Šostakoviča!“
Spremiti za jednu radnu nedelju ovakvog muzičkog giganta bio je veliki podvig. Muzičari su bili predvođeni koncertmajstorom Miroslavom Pavlovićem, a posebno glasne ovacije dobili su fagotista Sava Đurić, Nenad Marinković na engleskom rogu, flautistkinje Stana Krstajić i Snježana Pavićević, klarinetista Veljko Klenkovski, hornista Nikola Ćirić i novi član – trombonista Ričard Viler, kome je baš ovaj koncert bio „vatreno krštenje“ sa Filharmonijom.
Publika će pamtiti ovaj koncert kao istorijski događaj, ali nedostatak muzičke kritike (čast izuzecima), nažalost predstavlja - istorijski propust.
