Novinarka dnevnog lista Alo i spisateljica Biljana Biba Petrović svojim knjigama Zašto i Muške suze uzburkala je domaću javnost, pišući o aktuelnim temama o kojima se ćuti. Za Story objašnjava kako je došla na ideju da napiše roman o majci koja se suočava sa činjenicom da joj je sin homoseksualac i najavljuje novi roman o sve učestalijim samoubistvima.
Story: Jeste li nakon dva izuzetno uspešna izdanja rešili da Muške suze dobiju nastavak ili ćete u novoj knjizi kreativnost usmeriti ka nekoj drugoj kompleksnoj temi?
- Moja prva knjiga Zašto? bavi se mladićima koji su silom prilika učestvovali u poslednjem ratu i za nju kažu da izdaleka podseća na pripovetku Laze Lazarevića Sve će to narod pozlatiti. To je, posle 150 godina, prva takva knjiga, a svaka generacija u Srbiji je preživela rat. Sledeći moj roman, koji je već spreman za štampu, govori o još jednoj izuzetno aktuelnoj temi - samoubistvu. Recenzent Radomir Mićunović za nju kaže da će biti priručnik piscima. Samo još treba da pronađem dovoljno hrabrog izdavača da je objavi.
Story: Da li ste se plašili reakcije javnosti kada ste se odlučili da napišete priču koja govori o majci homoseksualca?
- Ne, jer sam kao novinar navikla da javnost nije spremna da prihvati ono što je očigledno. Zbog toga su kod nas retka književna dela koja su savremena jer je mnogo lakše pisati o nečemu što je bilo davno i što je svima nepoznato. Znala sam da moja knjiga neće biti prihvaćena onako kako zaslužuje, ali me to nikada neće sprečiti da pišem o onome što je naša stvarnost. Nisam živela u vreme MirJam niti poznajem taj mentalitet, već živim sada, zapažam i zapisujem. To je moja uloga i kao novinara i kao pisca.
Story: Majka ste tri sina, jesu li vas oni podržali u nameri da pišete o ovoj, za naše društvo, još škakljivoj temi?
- Moji sinovi su vaspitani da budu drugačiji, hrabri i ne obraćaju pažnju na mišljenje okoline, već se rukovode pravim vrednostima. Imam potpuno njihovu podršku iako i oni nekada moraju da objašnjavaju pojedinim ljudima neke stvari. Mnogi su ih pitali da li je neko od njih bio moja inspiracija, a njihovi odgovori su uvek duhoviti i neočekivani, jer znaju da nisu iz te priče. Međutim, pojam drugačiji, koji se u knjizi Muške suze odnosi na drugačije seksualno opredeljenje, može da se upotrebi i za ostale životne segmente, tako da je njima poznato šta znači biti prihvaćen ili neprihvaćen u svojoj sredini zbog toga što si drugačiji od drugih.
Story: Prija li vam što ste uvršteni na listu gej ikona 2009. godine među deset ličnosti iz domaćeg šou-biznisa,?
- Prija mi zbog obrazloženja koje je stajalo uz predlog. Nije mi poznato ko je predlagao, ali su objasnili da je to zbog mog romana, a ne zbog nekog nameštenog gej poljupca sa nekim ili nekog sličnog skandala.
Story: Hoće li Muške suze zaista biti izvedene na pozorišnoj sceni, nakon što ste za to dobili ponudu iz Budimpešte?
- Predivan je osećaj čitati svoju knjigu na drugom jeziku, a osećaj je povećan saznanjem da je prevod uradio neko kome se knjiga izuzetno dopala i želi da je širi dalje. Kako sam obaveštena, glumci jednog amaterskog pozorišta iz Budimpešte već uveliko uvežbavaju predstavu po mojoj knjizi i premijera će biti najkasnije početkom maja. Trudiću se da budem tamo jer to iskustvo ne bih želela da propustim nizašta na svetu. Iako neću razumeti ništa, pošto je predstava na mađarskom, za divno čudo moju knjigu znam, pa ću znati šta pričaju, a ne sumnjam da će glumci to izvrsno odigrati.
Story: Smatrate li da ste knjigom Muške suze pomogli gej populaciji da bude shvaćenija u društvu?
- Možda je najbolji odgovor na ovo pitanje preporuka koju je jedno gej udruženje dalo kada je poslalo predlog da roman Muške suze dobije ovogodišnju nagradu grada Beograda: Smatramo da je ova knjiga od izuzetne važnosti jer obrađuje temu kako roditelji homoseksualne dece prihvataju njihovu seksualnu orijentaciju i nudi jedan pozitivan primer, što nije uvek slučaj kada je u pitanju realni život. Knjige gej-lezbejske sadržine domaćih autora su izuzetno retke, tako da smatramo izdavanje ovakve knjige za izuzetno hrabar čin. Ovo delo doprinelo je smanjenju homofobije u srpskom društvu i pomoglo mnogim roditeljima da prihvate homoseksualnost svoje dece. Na tome smo, kao udruženje koje se bavi gej-lezbejskim pravima zahvalni autorki.
Story: Svojim novinarskim tekstovima uvek uzburkate javnost, da li vam je draže što vam je to uspelo i sa knjigom ili je novinarstvo ipak vaša najveća ljubav?
- Pisanje je moja najveća ljubav, naravno posle dece. Knjige su nastale zbog nemogućnosti da nešto kažem novinarskim tekstom. Kao što sam rekla, moja prva knjiga je pisana jer nisam mogla drugačije da izbacim iz sebe svu tugu koju sam doživela dok sam obilazila naše ranjinike u Sokobanjskoj, a niko nije hteo da objavi taj članak da se javnost ne uznemiri. Želela sam, a i sada želim da se javnost uznemiri i da, na taj način, možda sprečim nešto što bi se eventualno desilo u budućnosti. Jer, tek kada uznemirite javnost, nešto počne da se menja, a ja, kao svaki pisac i novinar želim da svet ostavim malo boljim nego što sam ga zatekla.
Nikola Rumenić
