U životu glumice i spisateljice Eve Ras (70) već godinama samo je bol konstanta. Naučena da živi sa tugom i gorčinom, ova izuzetno hrabra žena ne krije kako se ne plaši smrti jer je, kako kaže, teška bolest odavno priprema za odlazak. Evina svakodnevica ispunjena je borbom za svako novo sutra, a njena višegodišnja ljubav prema književnosti jedan je od načina da barem nakratko, dok u romane pretače svoja sećanja, nađe razlog za osmeh. Eva je nedavno objavila novu knjigu Baderisani u kojoj je, pored dogodovština koje je pre devet meseci proživela tokom rijaliti šou-programa Farma gde se borila sa sujetama brojnih ljudi, opisala i svoju višegodišnju bitku sa karcinomom. Umetnica u razgovoru za Story ističe kako je na posletku raduje odlazak na večni počinak jer želi da se uskoro pridruži pokojnom suprugu Radomiru i tragično preminuloj ćerki Kruni.
- Otkako sam izgubila svoju porodicu jedva čekam da umrem. Plašim se da na onom svetu neću stići svoje voljene jer uprkos bolesti toliko dugo živim posle njih, a ne znam u kom su delu vasione koja, sudeći po otkrićima dobitnika najnovije Nobelove nagrade, još brže stremi ka svom kraju - kaže Eva i objašnjava kako je u Farmu ušla uverena da će tamo i umreti.
- Kada sam potpisivala ugovor, pitala sam Milicu Mitrović da li je za rijaliti dobro da u njemu umrem, a ona mi je rekla: Ne, mi želimo da živiš. Obolela sam od raka materice još 2002. godine i od tada jedem samo splačine. Ozračena sam, često primam infuziju i moj probavni trakt retko šta prihvata. S druge strane, ne želim da idem na operaciju koju je teško preživeti. Bolje je da još neko vreme poživim ovako, nego da izazovem sopstvenu smrt . Najviše me je bolelo što su na Farmi omalovažavali moju tragičnu sudbinu komentarima: Umrla joj je ćerka, pa što je onda došla na Farmu. Mrtvi se u kulturi svih naroda poštuju, a mene su tamo zadesile dve godišnjice smrti i to nikoga nije zanimalo - priznaje Eva koja se u svojoj novoj knjizi dotakla i diskriminacije preko Interneta čija je žrtva bila po izlasku iz rijalitija.
- U novinama i na Internetu prikazana sam kao nakaza što je bilo u raskoraku sa situacijom koju sam zatekla po izlasku na ulicu gde su mi ljudi čestitali i iskazivali mi poštovanje. Zapravo, shvatila sam da me je na Internetu napadao podmladak političkih partija koji je imao partijski zadatak da se javlja na forume i šalje komentare da bi bacio ljagu na mene jer sam ušla na Farmu nakon što mi je oduzeta nacionalna penzija. Učinila sam to iz protesta da bi ljudi uvideli kako se Srbija ponaša, ne samo prema gejevima već i prema starcima. Naziv moje knjige Baderisani znači kinjeni, nipodaštavani, a na koricama romana je moja i slika Ekrema Jevrića jer govori o onima koji ne umeju da saosećaju sa nama koji patimo i prema kojima život nije bio izdašan. Roman je namenjen upravo onima koji kažu: Pa šta ako joj je umrla ćerka, život ide dalje. A nije tako! U njoj je i jedan citat iz svete jevrejske knjige Talmud koji glasi: Sve kapije sveta mogu da se zatvore, samo ne kapije bola. Kada izgubite one koje sto voleli, to nije kao dečja bolest koja će proći - ističe umetnica koja crnu odeću skida samo jedan dan godišnje i to za jevrejsku Novu godinu kada oblači belu haljinu.
- Samo za Roš hašanu odlazim u sinagogu u beloj haljini jer je u biti jevrejske vere da bela boja komunicira sa Svevišnjim i njome se izražava kajanje za grehe. Posle Nove godine u našoj veri dolazi takozvanih deset strašnih dana do praznika Jom kipur, do kog Bog upisuje u Knjigu živih i Knjigu mrtvih, i ako vas za to vreme upiše u Knjigu mrtvih, umrećete u toj godini - naglašava Eva.
Pošto se u novom romanu bavi svim vrstama diskriminacije, Eva se prisetila se i svog oca čiji život je uticao na njeno sazrevanje.
- Znala sam da je moj otac bio homoseksualac, iako se na tu temu u to vreme nije otvoreno govorilo. On je živeo dvostruki život. Uz to je bio i Jevrejin, a pošto je Hitler izjednačavao homoseksualce i Jevreje, moj otac je završio u logoru Dahau. Tata se razveo od moje majke, a porodicu je imao samo zbog alibija - ističe Eva koja je sa pokojnim mužem posećivala oca u Budimpešti.
- Upoznali smo i njegovog dečka. Obojica su bili ljupki i dragi, a ni Ras ni ja mu nismo zamerili jer, iako je bio srpski seljak, nije imao ništa protiv homoseksualaca - kaže uz osmeh glumica.
Nikola Rumenić
