Pažnju književne javnosti Trejsi Ševalije privukla je romanom Devojka sa bisernom minđušom, svojevrsnim pokušajem da se da odgovor na pitanje ko je devojka sa istoimene slike holandskog majstora Johanesa Vermera iz XVII veka. Devojka sa bisernom minđušom nije prvo istraživanje prošlosti u koje se Ševalije upustila. U svom prvom romanu, Devičanski plavo, ona koristi događaje u Francuskoj XVI veka kao podlogu za priču o traganju za detaljima iz porodične istorije glavne junakinje romana.
Povodom dolaska ugledne gošće, Laguna je uradila koricu za specijalno izdanje knjige Devojka sa bisernom minđušom koja će imati ručno pisanu posvetu srpskim čitaocima.
Romanom Pali anđeli iz 2001. godine, Ševalije nastavlja priče o ženama iz prošlosti. Po sopstvenom priznanju, rad na ovom delu za nju je predstavljao veliku teškoću, što ju je zamalo navelo da odustane. Onda je do nje dospeo roman Barbare Kingsolver Biblija otrovne masline. Pošto ga je pročitala, pronašavši u njemu pokretačku snagu Ševalije se vratila pisanju Palih anđela. Promenivši pristup, Ševalije je nastavila s pisanjem romana o dve londonske porodice s početka dvadesetog veka, ovog puta sa deset različitih naratora. Rezultat je bio Pali anđeli, roman koji ju je i kod kritike i kod publike učvrstio na pozicijama zadobijenim Devojkom sa bisernom minđušom. Njena fascinacija umetnošću i istorijom se tu nije završila.
Usledio je roman Dama i jednorog, čija se priča zasniva na srednjovekovnoj tapiseriji Dama i jednorog iz pariskog muzeja Kluni.
Požari i pogrebi, cirkuske predstave i zavođenje, susedi i nagost tema su romana Plameni sjaj koji vrvi dramatikom. Izdavačka kuća Laguna 2009. godine objavljuje Izuzetna stvorenja očaravajući roman o tome kako je dar jedne žene prerastao ograničenja pola i klase i doveo do nekih od najvažnijih otkrića devetnaestog veka.
Po njenom romanu Devojka sa bisernom minđušom snimljen je film.
