Izdavačka kuća Booka objavila je nekoliko izuzetnih naslova savremene regionalne i svetske književnosti pred početak leta.
U pitanju su dve regionalne autorke, mlada Ivana Đilas čiji je debitantski roman „Kuća“ u Sloveniji veliki književni hit, i najveća jugoslovenska autorka Dubravka Ugrešić sa reizdanjem legendarnog, NIN-ovom nagradom ovenčanog dela „Forsiranje romana-reke“. Boje svetske književnosti brane amerikanac Ben Lerner, po mnogima najtalentovaniji tamošnji mladi pisac i njegov roman „Polazak sa stanice Atoča“ i najveća zvezda savremene književnosti na nemačkom jeziku Robert Zetaler i njegov kratki ali izuzetni roman „Čitav život“.
Ivana Đilas
Kuća
Pred nama je lepa kuća s belim žaluzinama, keramičkim petlom na krovu i trešnjom u bašti. Ali porodica ne može sebi više da priušti tu kuću, zbog kredita i neredovnih prihoda. Moraće da je proda i da se evakuiše, dok ne bude prekasno. Junakinja, koja uzima stvar u svoje ruke, vrlo brzo uvidi da to neće ići tako lako, jer se naš prosperitetni svet zaglavio. Možemo li uopšte da izađemo iz začaranog kruga u kome smo se našli?
Prodaja svog doma otvara šira pitanja o društvenoj krizi, koja vrlo lako može da preraste i u porodičnu krizu. U ovom sočnom romanu, punom pomalo gorkog humora, mnogi čitaoci i čitateljke prepoznaće sebe.
„Pročitao. Nisam zapalio nijednu cigaretu. Da je roman sto strana duži, odvikao bih se od pušenja. Biće ovo bestseler.“
— Marsel Štefančič, slovenački filmski kritičar, novinar i publicista
„Kuća Ivane Đilas je duhovita i potresna priča o zamkama u koje se uhvatila naša generacija. Svojom izuzetnom strukturom, duhovitom neposrednošću i surovom iskrenošću drži te dok je ne pročitaš do poslednjeg slova.“
— Barbara Cerar, slovenačka glumica
Ivana Đilas (1976) odrastala je u Beogradu osamdesetih i devedesetih godina. Diplomirala je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Godine 1999, usred NATO bombardovanja Srbije, seli se u Sloveniju i tamo završava postdiplomske studije kod Dušana Jovanovića.
Dosad je režirala preko pedeset predstava za decu i odrasle u svim slovenačkim pozorištima, i za njih dobila važne nagrade. U Beogradu je režirala samo jednu predstavu, Bračna igra u Ateljeu 212, koju su Svetlana Bojković i Petar Kralj igrali jedanaest godina. U pauzama između proba piše kolumnu za poznati slovenački nedeljnik Mladina, o jednakim mogućnostima i prihvatanju drugačijeg. Teme nalazi u stereotipima današnjeg društva kada su u pitanju iseljeništvo, izbeglištvo, nacionalizam, jednakost polova, materinstvo posle četrdesete, koncepti roditeljstva, stigmatizacija starih, debelih i drugačijih. Povod za pisanje prvenca Kuća bio je članak Priča o neuspehu, koji se viralno raširio internetom. Prvo izdanje romana Kuća rasprodato je za mesec i po dana. Piše britko, uz pravu dozu gorko-slatkog humora.
Dubravka Ugrešić
Forsiranje romana-reke
Prvi put objavljen 1988. godine, ovaj roman svojim ponovnim pojavljivanjem vraća čitaoce u osamdesete godine prošlog veka, u završnu epizodu komunizma, na čije dotrajale temelje autorka smešta radnju - zagrebačke „Književne razgovore“, održane u nekad prestižnom hotelu „Interkontinental“.
Taj će se susret pisaca na visokom međunarodnom nivou pokazati kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca, nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje društvene scene.
Izvodeći na romanesknu pozornicu celu galeriju likova i priča, naoružana bespoštednom ironijom, ovaj bogat siže autorka procesira u najreprezentativnijem postmodernističkom maniru – od autotematizacije književnosti i pisanja, mešanja žanrova, preko parodirajućeg suočavanja tzv. visokih i trivijalnih oblika, do ukidanja granica između fiktivnog i stvarnog.
Za ovaj roman Dubravka Ugrešić nagrađena je NIN-ovom nagradom i postala prva žena dobitnica tog prestižnog priznanja.
Dubravka Ugrešić, književnica, naučnica, publicistkinja. Autorka je knjiga Poza za prozu, Štefica Cvek u raljama života, Život je bajka, Forsiranje romana-reke, Američki fikcionar, Kultura laži, Muzej bezuvjetne predaje, Zabranjeno čitanje, Ministarstvo boli, Nikog nema doma, Baba Jaga je snijela jaje i Lisica, prevedenih na više od dvadeset jezika. Živi i radi u Amsterdamu.
Ben Lerner
Polazak sa stanice Atoča
Adam Gordon je briljantan, mada krajnje nepouzdan mladi američki pesnik koji tokom studijskog boravka u Madridu pokušava da shvati sebe i svoj odnos prema umetnosti. Šta je stvarno, ako na našu percepciju utiču jezik, tehnologija, lekovi i umetnost? Da li je poezija jedan od osnovnih vidova umetnosti, ili samo platno za čitaočeve projekcije? Umesto da prati predviđeni plan, Adamovo „istraživanje“ pretvara se u preispitivanje postojanja istinskog doživljaja ne samo umetničkog dela nego i svega ostalog. Jesu li odnosi s ljudima koje upoznaje u Španiji lažni kao i, kako veruje, njegove pesme? Da li ga to što se zatekao u Madridu u vreme bombaških napada 2004. i potonjih dešavanja čini učesnikom u istorijskim događajima, ili samo pukim posmatračem?
Pripovedanjem koje se kreće od komičnog do tragičnog, od samoprezira do nadahnuća, Polazak sa stanice Atoča zapravo je portret umetnika u mladosti u doba guglovanja, lekova za svaki problem i opsednutosti spektaklom.
„Polazak sa stanice Atoča vrcav je i promišljen roman, pun života i originalan u svakoj svojoj rečenici, prosto nabijen osećanjem ovog našeg sadašnjeg post-postmodernističkog trenutka...“
Džonatan Frenzen, iz pregleda najboljih knjiga 2011. godine za The Guardian
„Potpuno neodoljivo. Lernerov lažljivi ali briljantni junak, pun samoprezira i lekova, stvarno je lik koji se pamti, kao i njegov osoben stil pun humora.“
Pol Oster
Ben Lerner je rođen 1979. godine u Topeki u Kanzasu. Dobitnik je stipendija fondacija Fulbrajt, Gugenhajn i Makartur i autor dva međunarodno priznata romana – Polazak sa stanice Atoča i 10.04. Objavio je tri zbirke pesama: Lihtenbergove šare, Ugao zanosa (finalista za Nacionalnu književnu nagradu) i Srednja slobodna putanja. Prvi je Amerikanac koji je dobio Nagradu grada Minstera za međunarodnu poeziju (2011). Živi i predaje u Bruklinu.
Robert Zetaler
Čitav život
Stigavši u jedno alpsko selo kao siroče, na konjskoj zaprezi i s vrećicom novca oko vrata da bi ga jedna seljačka porodica nevoljno uzela zauzvrat, Andreas Eger provešće u njemu čitav svoj život. Uprkos mučnom detinjstvu, izrašće u snažnog, trezvenog čoveka od malo reči, otelovljenje čovečnosti i onoga kako bi čovek za svoga trajanja na zemlji trebalo da gleda na svoj život: da gura dan po dan, uvek se prilagodi prilikama, da voli ako se to može, trpi kad druge nema i razume koliko može ono što je izvan njega, te svemu uprkos sačuva čulo za lepotu sveta i vedrinu u srcu.
Svoju udolinu Eger će napustiti samo jednom, da bi otišao u Drugi svetski rat. Kada se vrati, uvideće da je svet već odmakao dalje bez njega. Modernizacija je dospela i u njegov netaknut planinski raj, pretvorivši ga u mesto u kome se sve manje naslućuju konture sveta u kome je Eger imao sebi razumljivo i jasno mesto.
„Jedno od meni najvrednijih otkrića ove godine bio je Čitav život Roberta Zetalera... Od prve stranice ove knjige znate da je u pitanju štivo koje će temeljno uzdrmati vaš čitalački i misaoni svet. Čitav svemir u malom, u kome se sve menja, u kome čovek uvek gubi a ipak se odupire i preživljava ‒ ovaj roman će vam oduzeti dah i slomiti srce...“
Anurada Roj, The Millions
„Gospodin Zetaler je stvorio delo neverovatno finog tkanja i vanredne lepote.“
The Wall Street Journal
Robert Zetaler, pisac i glumac, rođen je u Beču, 1966. godine. Autor je četiri romana i dobitnik nekoliko nagrada kao pisac i scenarista. Njegovi romani Trafikant (2012) i Čitav život postigli su veliki uspeh među čitaocima. Nedavno je igrao u Sorentinovom filmu „Mladost“.
Živi u Berlinu.
NE PROPUSTITE
