Posle odluke da napiše roman Ringišpil i scenario za film Od Hana do Kana, jedno od najpoznatijih TV lica, Jelena Bačić-Alimpić, kao da se vratila na početak karijere kada je kao svršeni student književnosti zaplovila u novinarstvo. Pronašavši rano sve izazove kako u pisanim medijima, tako i pred kamerama, ova četrdesetjednogodišnja Novosađanka paralelno se ostvarivala i na privatnom planu. Punih osamnaest godina uživa u braku sa deset godina starijim suprugom Miroslavom, istražnim sudijom Specijalnog suda za ratne zločine, s kojim ima dvoje dece, šesnaestogodišnjeg Marka i desetogodišnju Dunju. U iskrenom razgovoru za Story, Jelena je otvorila dušu i otkrila formulu svog skladnog bračnog odnosa, ispričala je na koji način vaspitava decu, koliko je njen posao stresan i šta joj znači promocija književnog prvenca koju priprema za 17. septembar, kao i da je inspiraciju za roman pronašla u porodici pokojnog oca Mirka, čiju smrt nikada nije prebolela.
Story: Gde ste pronašli inspiraciju za vaš književni prvenac?
- Kada sam napisala prvu rečenicu, nisam imala predstavu o tome u kom će me pravcu priča odvesti. Nije me inspirisala nijedna ličnost, mada postoje asocijacije na neke ljude koje sam izuzetno volela, ali oni više nisu među živima. Pre svega mislim na mog oca i deo njegove familije. Radnja romana počinje na Tabakovskim salašima gde je živeo moj deda i tamo sam provela deo detinjstva. Potom priče kreću da se ređaju jedna za drugom, rečenice su se same nizale i nastao je roman.
Story: Koliko je glavna junakinja romana slična vama?
- Samo po emocijama koje nosi, pogledu na svet i stavovima o njemu, ali i drugi likovi u sebi sadrže osobine ljudi koje sam volela i poznavala. Ponekad mi je bilo teško i veoma iscrpljujuće da stvaram jer bi se dešavalo da zaplačem dok pišem i od suza ne vidim slova. Tokom stvaranja doživljavala sam emotivna pražnjenja i izuzetno iskreno se unosila u stvaranje romana, što je njegova najveća vrednost koju će, nadam se, i čitaoci prepoznati. Nije mi bilo teško da budem objektivna jer roman nema biografskih elemenata.
Story: U kojim situacijama vam najviše nedostaje otac i koji njegov savet ćete pamtiti do kraja života?
- Nedostaje mi u svakom trenutku mog života. Kad god sam bila u nedoumici i nisam znala šta da radim, on je bio tu da razgovara sa mnom. Svojim prisustvom ulivao mi je sigurnost i tokom čitavog života imala sam njegovu podršku, bio je moje utočište.
Story: Jeste li uspeli da prebolite njegov gubitak?
- Nisam ga prebolela. Nedavno je moj brat slavio četrdeseti rođendan, a tokom slavlja tamburašima je naručio pesmu Ej salaši na severu Bačke, koju je moj tata mnogo voleo. Zagrlili smo se i plakali. Nemoguće je takav bol preboleti, jednostavno s njim naučite da živite. Kako godine prolaze, čini mi se da mi je sve teže. Boli me što u nekim važnim trenucima nema osobe koja mi je život značila i žalim što nije dočekao punoletstvo mog sina.
Story: Oduvek ste bili prodorni, a još u mladosti važili ste za buntovnu i sposobnu devojku. Koliko su te osobine odbijale muškarce?
- Moja prva velika ljubav trajala je četiri godine i posle nje imala sam nekoliko kraćih veza. Uvek sam ja bila ta koja je bežala od momaka. Kao Ovan u horoskopu, kad nešto izgustiram, to mi brzo dosadi i uvek postoji nešto što me tera napred. Iako sam u mladosti pokazivala svoju buntovnu i radoznalu prirodu, nisam bila problematična. Nikada nisam probala drogu, a moj jedini porok su cigarete koje ću kao novinarsku bolest večito vući sa sobom. Volim pre ručka da popijem kvalitetno vino ili dobru rakiju, ali nikada nisam pošla stranputicom. Za sve to je zaslužno kućno vaspitanje.
Story: Pre osamnaest godina, koje su vas osobine kod vašeg supruga ostavile bez daha kada ste se upoznali i šta danas najviše cenite kod njega?
- Pošto sam ja lelujava, strasna i emotivna, suprug je moj antipod. On je realan, odmeren, izuzetno odgovoran, odan porodici i častan čovek. To njegove osobine privukle su me i onda, a i dan-danas me njima iznova opčinjava.
Story: Jeste li se tokom braka trudili da ga promenite i da li je on menjao vas?
- Miroslav je smirio moju eksplozivnu prirodu. Inače, ja se nisam trudila da menjam njega, a nije ni on mene. Nekoga volite naprosto zbog onoga kakav on jeste, a ukoliko poželite da ga menjate, bolje je da potražite nekog drugog.
Story: Sećate li se neke ljubomorne scene koju ste priredili Miroslavu ili on vama?
- Bilo ih je tokom moje trudnoće. Bila sam pod hormonskom terapijom tako da imam opravdanje (smeh). Strašno ja kada ležite debeli, gadni bubuljičavi i gledate zgodnog muškarca kako se parfemiše i negde odlazi. Sada mogu da kažem kako uopšte nisam ljubomorna, dok za mog supruga to ne bih mogla da potvrdim.
Story: Koliko vam znači njegovo poverenje s obzirom na to da ste zbog posla kojim se bavite okruženi nekim od najpoželjnijih i najfatalnijih muškaraca na javnoj sceni?
- Naravno da mi znači, ali on s vremena na vreme ume da ispolji ljubomoru. Ipak, ako nekoga hoćete da prevarite, ne postoji šansa da se to spreči. Nas dvoje smo određene stvari za sve ove godine postavili na svoje mesto i odredili prioritete u životu. To su nam, pre svega, deca i porodica.
Story: Da li biste mužu oprostili prevaru?
- Ako me prevari sporta radi, nekako bih to pregrmela, ali da se zaljubi, ne bismo imali šta da pričamo. Sigurno mu ne bih kresala krila i pustila bih ga da ode.
Story: Plašite li se da ne dođe do zasićenja u vašem odnosu jer ste skoro dve decenije u braku? Kako održavate strast?
- Kada skoro dve decenije s nekim delite sve, normalno je da ponekad dođe i do zasićenja. Nažalost, kasno sam shvatila koliko je važno da se posvećujemo jedno drugom i da se malo odvojimo od dece. Veoma je bitno da negujete ličnu slobodu i ne gušite partnera.
Story: Stupili ste u bračne vode i postali majka u dvadeset petoj godini, smatrate li da je to idealno doba za osnivanje porodice?
- Definitivno se ne kajem. Sada kad pogledam svog sina koji ima šesnaest godina, srce mi je puno jer me tretira istovremeno kao mamu i drugaricu i veoma se ponosi svojom kevom. Ne dopadaju mu se lascivni komentari nekih gimnazijalaca na moj račun i tada čak ume da se potuče. Govorim mu da se smiri jer će uvek biti takvih stvari. Lepo je kada rano dobijete decu jer možete da ih ispratite kroz odrastanje i bolje razumete.
Story: Jeste li stroga majka i kako se borite s pubertetskim godinama, prvim zaljubljivanjima i izlascima kod svojih naslednika?
- Reč je o agoniji! Ne spavam dok se Marko ne vrati iz provoda, a čak i ako se desi da zaspim, naglo se trgnem iz sna jer moram da vidim da li je došao. Ove godine imala sam veoma naporno leto jer smo se prvi put rastali. Marko nije išao s nama na more, već je ostao sam kod kuće dok smo mi bili sa Dunjom u Turskoj. Kada smo se vratili, on je krenuo sa društvom u Grčku. Taj ispit zrelosti je položio, a kao odgovorno i svesno mlado biće opravdao je moje poverenje. Verujem da će i Dunja biti takva. U šali kažem da će s njom biti teže jer kada ona stasa u adolescenta, ja ću ući u klimaks, a tada može da nastane Vijetnamski rat (smeh).
Story: Hoćete li pomagati svojoj deci u životu ili ćete ih pustiti da se sama bore?
- Do sada nisam učinila ništa za njih kada je reč o prolascima preko veze. Miroslav i ja smo u tome veoma složni. Marko je upisao Filološku gimnaziju u Sremskim Karlovcima koju sam i ja završila. Niko nije znao da je upisuje, ali uz moju pomoć i odlaskom na privatne časove položio je prijemni i visoko se kotirao na rang listi. Pomoći ću svojoj deci materijalno i pružiću im punu podršku, ali ne želim da im krčim put kroz život.
Story: Plašite li se starosti i u kojim situacijama shvatite da godine brzo prolaze?
- Kad pogledam decu, a trideset treći rođendan je bio poslednji koji sam slavila. Priredila sam slavlje na jednom salašu uz tamburaše, dobro društvo i tu sam stala. Nedavno sam razgovarajući s jednom drugaricom prokomentarisala: Šta ti je ženo, ja sam sad u najboljim godinama. Kada je muž počeo da me zadirkuje, odgovorila sam mu da mi je svaka godina najbolja. Važna je energija koju čovek nosi u sebi, a ja uz svoju decu još ne mogu da ostarim.
Story: Možete li da kažete kako ste zadovoljni sobom?
- Deca su mi zdrava, uspela sam da sačuvam porodicu uprkos poslu kojim se bavim i to su razlozi da budem zadovoljna.
Story: Jeste li tokom višedecenijske karijere osetili prezasićenje poslom kojim se bavite?
- Dešavalo se da mi bude dosta svega. Moja velika želja koju planiram da ostvarim u bliskoj budućnosti jeste da se povučem s malih ekrana i nastavim da radim iza kamera. Nakon devet provedenih godina u pisanim medijima, a potom i skoro deceniju i po pred kamerama, mogu da kažem kako mi je novinarstvo u krvi.
Story: Mislite li da vaša porodica trpi jer živite i radite na relaciji Novi Sad – Beograd?
- Ne trpe mnogo jer moja deca stalno imaju skuvan ručak, uvek su sređena, a domaći zadaci su im urađeni na vreme. Već su veliki, Marko je druga godina gimnazije, a Dunja četvrti razred osnovne škole. Znaju svoja zaduženja i jasno im je da mama mnogo radi jer kad dođe raspust, treba otići na letovanje i zimovanje. Kada je potrebna pomoć, tu su moja mama i svekrva.
Story: Kako se borite protiv stresa koji je prisutan u vašem poslu? Strahujete li da se to može odraziti na vaše zdravlje?
- Uopšte se ne borim protiv njega i to se već odrazilo na moje zdravlje. Na tri mesta na želucu imam začetak čira, žestok gastritis, a verovatno mi i srce klepeće zaliske. Dobro je što sam po prirodi ekspresivna, pa umem da stres izbacim iz sebe.
Story: Da li ste se i privatno, baš kao i u poslu, prilagođavali različitim životnim situacijama?
- Iako mi to ponekad teško pada, ja sam veoma adaptivna osoba. Sada u zrelim godinama ipak selektujem prijatelje jer ako već na poslu moram povremeno da trpim energetske vampire, ne moram i van njega. Nikada neću zaboraviti kada me je jedan gospodin zaustavio i pitao: Kako vi, kao profesor književnosti, možete da radite taj posao? Odgovorila sam vrlo plastično: Zamislite kako je ginekologu. On svaki dan gleda, pa iako mu nije svaka lepa, to je njegov posao.
Danilo Mašojević
