Istaknuta srpska književnica, Ivana Hadži-Popović, izdala je svoj deveti roman Ljubičice Leonarda da Vinčija u izdavačkoj kuće Albatros Plus. S Beogradom kao glavnim likom, kroz istorijski i dokumentarni osvrt, Ivana je radnju svog dela pretočila u reči neponovljivog sadržaja
U delu "Ljubičice Leonarda da Vinčija" Ivana Hadži-Popović koristi realne segmente života svojih predaka, mlade filmske rediteljke Lile i njene prabake arhitekte Danice iz čije kuće nestaje statua vajara Đakometija Neizvesnost, davne 1949. godine. Ova priča ispičana je Iz ugla četiri žene i četiri generacije čija je snažna emotivna i duhovna nit personifikovana u kući sagrađenoj na mestu gde su francuski i srpski topovi 1914. i 1915. zajedno branili našu prestonicu.
Književnica je kao moto romana iskoristila misao Miloša Crnjanskog: “Leonardo je iz Venecije poneo ljubičice, a ne kapu duždeva”, otkrivajući u kakvoj su vezi istorijske ličnosti Gavrilo Princip, Hitler, Oskar Vajld, Leonardo da Vinči, ljubičice i prvi aeroplani.
Značaj ovog dela počiva i na stvarnim događajima iz života velikih srpskih pisaca Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Marka Ristića, Krleže. U Beogradu, koji je pogled upirao u Pariz a čiji duh su stvarali ovi velikani, u Beogradu o kom je Ivana slušala kao dete iz priča svojih baka i prabaka, u Profesorskoj koloniji, uglednom kvartu u kojem su između dva svetska rata živeli profesori univerziteta - odvija se glavni deo romana.
Ljubičice Leonarda da Vinčija je roman o beogradskom retro glamuru, onom između dva svetska rata, sa aurom pariskog šika i kako su Pariz i Beograd tada doživljavali veliki pisci. To je i priča o mestu nastanka i zbivanja tog retro glamura, Profesorskoj koloniji u kojoj sam se rodila, o četiri generacije duhovno osvešćenih žena iz moje porodice kroz dvadeseti vek. I šta je od te šik aure ostalo danas," navodi književnica.
Ivana izdvaja život Beograda iz perioda Prvog svetskog rata i nadrealizma, nemačke okupacije, komunizma, kao i onog sedamdesetih godina dvadesetog veka koji je obeležio pisac Danilo Kiš da bi se potom odlučio za dobrovoljno, džojsovsko parisko izgnanstvo.
Ivanino književno stvaralaštvo dugo gotovo dve decenije, pored ovog nesvakidašnjeg dela, čini 8 nadasve poznatih romana - Sezona trešanja (1998), Knez (1999), Brod za Buenos Ajres (2001), Zamka ( 2004, nagrada „Isidora Sekulić“), Na Hadrijanovom tragu (2008), Japanska kutija (2010), Žena s buketom (2012), Vatra i cvet (2014) i tri zbirke eseja: Kolumbovo jaje (2006), Isidora, eros i tajna (2009), Poigravanje (2011).
