Jugoslovenska kinoteka je u skladu sa svojim ovlašćenjima, a prema Zakonu o kulturnim dobrima 28. 12. 2016. proglasila sto srpskih filmova za kulturno dobro od velikog značaja.
Jugoslovenska kinoteka je u 2016. godini organizovala izbor sto najboljih srpskih filmova i proglasila ih za kulturno dobro od velikog značaja. Pokrenula je nove programe Filmski maraton i Moj izbor, uvela dnevne projekcije, bila domaćin izložbe o Dejvidu Boviju, što je sve naišlo na izuzetno interesovanje publike. Arhiv JK je nastavio sa restauracijama vrednog nasleđa, sa uspehom priredio već 18. Festival nitratnog filma...
Ipak, predstoji još mnogo posla, ističe nakon 11 meseci mandata direktor Jugoslav Pantelić.
„Jugoslovenska kinoteka mora po hitnom postupku da pristupi procesu restauracije filmova koji su proglašeni za kulturno dobro od velikog značaja. Taj izbor, na koji imamo pravo, ali i obavezu kao filmski arhiv Republike Srbije, sačinili smo u saradnji sa istaknutim teoretičarima, profesorima i kritičarima, a
obuhvatili smo period od prvog srpskog igranog filma „Karađorđe“ iz 1911. do kraja 1999. godine. Došli smo do reprezentativne liste koja će nam pomoći u određivanju prioriteta za restauraciju.
Cilj je da dela iz istorije naše kinematografije javnosti možemo da prikažemo na kvalitetnim kopijama“, objašnjava Pantelić.
(Na listi u prilogu su naslovi do pozicije 102, jer „S verom u Boga“ i „Nevinost bez zaštite“ (1943.) već imaju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.)
„Mada ima jedan od najbogatijih fondova u svetu, Jugoslovenska kinoteka mora da nastavi sa traganjem za filmskom građom koja se tiče naših prostora i za materijalima za koje znamo da su snimljeni, a koji se vode kao nestali.
Nažalost, to se odnosi i na negative nekih od najznačajnijih filmova srpskih reditelja, pre svega Aleksandra Saše Petrovića - „Majstor i Margarita“, „Grupni portret s damom“, „Biće skoro propast sveta“. Preduzimamo sve neophodne mere da ih pronađemo, kroz saradnju sa drugim arhivima, ali i laboratorijama“, kaže direktor Pantelić.
Upravnik Arhiva JK Aleksandar Erdeljanović ističe da je u 2016. završena digitalna restauracija i prebacivanje na filmsku traku (u Mađarskoj filmskoj laboratoriji) šest igranih filmova o Prvom svetskom ratu, dok je 38 dokumentarnih filmova skenirano i prebačeno na filmsku traku (negativ i pozitiv kopije).
„Arhiv je u saradnji sa Slovenskom kinotekom i Austrijskim filmskim muzejom radio na restauraciji tri filma Karpa Godine. Urađena je digitalna restauracija dva slovenačka filma („Srećni Kekec“ i „Dovitljivi kekec“), kao i restauracija „Plastičnog Isusa“ Lazara Stojanovića, restauracija devet dokumentarnih filmova iz fonda JK i izrađen DVD „Razglednice starog srpskog filma – drugi deo“. Tri filma iz fonda JK skenirana su i postavljena na sajt EFG 1914 sa pratećim meta podacima.
Sa domaćim i stranim producentima Arhiv je sarađivao dajući materijale za snimanje filmova i TV serija:
„Džejms Bond je bio Srbin“, „Vere i zavere“, „Tin Ujević“, „Istorija NDH“, „Apokalipsa Verden“...
Veoma uspešan bio je naš već 18. Festival nitratnog filma na kojem smo prikazali oko 60 filmova gostujućih arhiva.
U okviru međunarodne saradnje učestvovali smo na festivalu Beli Stolbi u Rusiji (u organizaciji Gosfilm fonda), na 72. Kongresu FIAF-a i festivalu u Bolonji, gde smo prikazali jedinu kopiju na svetu filma „Trovačica“ iz 1916, a na festivalu u Pordenoneu prikazali smo nedovršenu restauraciju filma „Beograd,
prestonica Kraljevine Jugoslavije“.
U našem Arhivu takođe se nalazi jedina na svetu otkrivena kopija filma „Gde sveće tmurno gore“, koju smo skenirali za Japansku kinoteku“, navodi Erdeljanović samo deo bitnih, a javnosti manje poznatih aktivnosti Jugoslovenske kinoteke.
Upravnik Muzeja kinoteke Marjan Vujović navodi da je tokom 2016. u Muzeju i novoj zgradi prikazano oko 1.600 filmova na više od 2.000 projekcija.
„Zadržali smo uspešne i prepoznatljive programske celine – Velikani svetskog filma, Fokus na autore, Šok koridor. U ciklusu Sećanje na... veliki programi bili su posvećeni Draganu Nikoliću i Bati Živojinoviću, kao i drugim našim i stranim preminulim filmskim umetnicima. Uveli smo brojne novine i raduje nas veliki odziv za Filmski maraton, čije su teme do sada bile erotika, ekranizacije nobelovaca i sneg na filmu, kao i za Moj izbor u kojem poznate filmske i javne ličnosti prave i obrazlažu svoje liste, ispostavilo se vrlo različite.
Uvedene su prepodnevne projekcije, te je Kinoteka postala jedini bioskop u gradu koji prikazuje filmove tokom čitavog dana.
Saradnja sa stranim kulturnim centrima i ambasadama je već dugo značajna aktivnost Kinoteke, a u 2016. bilo je više od 25 takvih programa, sa preko 150 premijernih filmova, koji inače nikada ne bi bili viđeni u Beogradu. Posebno zapažena bila su gostovanja norveške rediteljke Anje Brejen, autora iz Irana u vreme Sajma knjiga, delegacije za Festival italijanskog filma, kao i iz Filmskog arhiva Kine radi ciklusa kineskih klasika, dok smo program savremenog kineskog filma prikazali u sklopu samita ministarstava kulture Kine i
16 zemalja centralne i istočne Evrope i posete kineskog predsednika Srbiji.
Izložba koja je obeležila ovu godinu bila je posvećena Dejvidu Boviju, sa fotografijama Brajana Rašića, a tu su i izložba iz našeg Arhiva „Plavi anđeli filmskog platna“ (za Noć muzeja), izložba fotografija sa snimanja „Specijalnog vaspitanja“ Gorana Markovića, izložba slika Miće Popovića“, podseća Vujović.
