Prva dodela nagrada Akademije filmskih umetnosti održana je davne 1929., a od tada ona važi za najbitniju u svojoj oblasti. Ipak, najnovija dešavanja ozbiljno bi mogla da poljuljaju takav status Oskara.
Dodela Oskara je bez sumnje najprestižnija i najcenjenija filmska manifestacija na svetu. Veče kada se okupljaju najveće zvezde Holivuda, slaveći umetnost filma, često se doživljava kao vrhunac karijere svakog glumca, režisera, scenariste ili producenta.
Oskar nije samo statua – on je simbol trijumfa, priznanja, i večnog mesta u filmskoj istoriji. Sve oči sveta uprte su u tu noć glamura, visoke mode i velikih govora.
I baš zato, svaka promena u pravilima koja se tiču ove ceremonije izaziva veliku pažnju – i ponekad nevericu. A ovog puta, vest koja je stigla iz Akademije filmskih umetnosti i nauka izazvala je pravi šok među filmskim fanovima – i s pravom.
NE PROPUSTITE
Naime, od 98. ceremonije dodele Oskara, zakazane za mart 2026. godine, uvedeno je novo pravilo: svi članovi Akademije moraju da pogledaju sve nominovane filmove u kategorijama za koje glasaju. Zvuči logično? Da. Neverovatno da to dosad nije bilo obavezno? Apsolutno.
Ova odluka otkrila je nešto što je iznenadilo milione gledalaca – da su neki od najvažnijih glasova u industriji možda bili dati na osnovu trejlera, preporuka, ili jednostavno – reputacije.
Na društvenim mrežama usledile su oštre reakcije. "Kako to mislite – tek sada morate da pogledate filmove?!", zapitao se jedan zatečeni filmofil. Drugi je dodao: "Ima smisla. Kako da glasaš za nešto što nisi ni video? Trejler ne priča celu priču."
Neki su se zapitali kako je moguće da je prošlogodišnji iznenađujući favorit "Anora" osvojio pet Oskara, uključujući i za najbolji film i najbolju glumicu – a sada je jasno da mnogi članovi možda i nisu gledali sve konkurente.
"Zato Demi nije dobila Oskara!", zaključio je jedan korisnik, dok je drugi potpuno ogorčeno izjavio: "Znači, članovi su glasali bez da su gledali filmove? Kakva prevara od dodele!".
Pored ovog pravila, Akademija je uvela još nekoliko promena. Od sledeće godine, na konačnoj listi kandidata biće navedena i imena nominovanih, a ne samo filmovi, što do sada nije bio slučaj u nekim kategorijama.
Takođe, u kategoriji za najbolji međunarodni film, autori sa statusom izbeglica ili azilanata moći će da predstavljaju zemlju u kojoj borave, ukoliko ta zemlja potvrdi da je kreativna kontrola bila u njihovim rukama.
Još jedna zanimljiva novina tiče se upotrebe generativne veštačke inteligencije – biće dozvoljena, ali neće imati uticaj ni na pozitivan ni na negativan ishod nominacija.
Kontroverze oko korišćenja AI tehnologije, poput one u filmu "The Brutalist" koji je koristio AI za poboljšanje dijaloga, bile su povod za ovu odluku. Akademija je jasno naglasila da će vrednovati ljudski doprinos kao ključni faktor u odlučivanju.
Konačno, uoči dodele nagrade za postignuće u kastingu, uvodi se tzv. "bake-off" prezentacija – prikazivanje deset odabranih ostvarenja uz sesije pitanja i odgovora sa nominovanima.
Ova nova pravila samo su deo šireg plana da se dodela Oskara modernizuje, učini pravednijom i relevantnijom.
A da li će to pomoći da Oskari ponovo zablistaju posle prošlogodišnje tri i po sata dosade? Videćemo 15. marta 2026. kada će, po drugi put, ceremoniju voditi Konan O’Brajen.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Oglasio se Dan Tana, evo da li će se srpski film ipak boriti za OSKARA?!
NE PROPUSTITE
