Narodni muzej u Beogradu priređuje u Galeriji SANU kao posebnu mogućnost da posetioci neposredno dožive umetnost velikog francuskog slikara, koja čini značajnu celinu fonda Narodnog muzeja u Beogradu.
Kroz postavku čiji je autor dr Dragana Kovačić, uz koaurke monografskog kataloga dr Milanku Todić i Jelenu Dergenc, zainteresovani će moći da se kroz 29 radova na papiru upoznaju sa Degaovim istraživanjima, koja često podrazumevaju kombinovanje likovnih tehnika. Takođe, zajedno sa izlaganjem 21 fotografije u formi moderne štampe pruža se mogućnost za celovitiji uvid u njegov jedinstveni umetnički senzibilitet i upoznavanje dela urbane kulture Pariza druge polovine 19. veka.
Dega je bio oličenje jedne opšte radoznalosti koja je preplavila moderni zapadni svet devetnaestog veka, kao posledica aktiviranja i dinamizovanja društva. To svekoliko kretanje i brzina koja se intenzivirala za posledicu je imalo da percepcija i doživljaj okruženja postanu krajnje nestabilni. Umesto stabilnosti i trajnog doživljaja, iskustvo življenja u aktuelnom vremenu svodilo se na trenutak. Edgar Dega je kroz posmatranje iskusio trenutak koji je bio potvrda njegovog celovitog doživljaja i razumevanja sveta koji ga je okružavao.
U umetnikovim crtežima na izložbi Edgar Dega. Trenuci posmatranja, od kojih nejveći broj potiče iz kolekcije Eriha Šlomovića, mladog Beograđanina, tragično postradalog u Drugom svetskom ratu, posebno u ostvarenjima nastalim u osmoj deceniji devetnaestog veka, posetioci će moći da prepoznaju uticaj naučnog realizma. Dega je pronicljivošću i kritičkom oštrinom posmatrao društvo kroz koje se kretao, istovremeno eksperimentišući u različitim tehnikama.
U nešto poznijim radovima koji se čuvaju u Narodnom muzeju, umetnik je ograničio izbor motiva predstavljajući ih u jednostavnim enterijerskim prizorima. Produbio je istraživanja u pastelu naglašavajući vrednosti zvonkog i blistavog kolorita, što ga je približilo simbolistima, da bi zatim pojednostavio način rada, usmeravajući se prema sintetizmu i linearizmu. U poslednjoj deceniji devetnaestog veka, koju hronološki pokriva postavka, osnažen sećanjem na romantičarske uzore iz mladosti, Dega je dao primat kolorističkoj koncepciji, a ekspresivnost poteza i mrlja približila ga je apstrakciji.
Zahvaljujući stalnom i aktivnom pristupu okruženju, Dega je svojim modernim senzibilitetom otvorio pitanja različitih fenomena društva modernog doba, kao što su spektakularizacija, konzumerizam, kriminal ili rodno pitanje.
Stotinu godina posle Degaove smrti, značenje njegovog dela se ne potvrđuje samo u odnosu na njegovo vlastito vreme, nego i retrospektivno, iz našeg savremenog iskustva i saznanja, zbog čega smo uvek motivisani da iznova proučavamo i tumačimo ovoga umetnika.
