Nina
Kao mlad sam mislio da mi život određuje tradicija, pre deset godina - napredak, a danas ne znam, ali znam da se moram baviti tim pitanjima. Za mene ova dva pojma nisu antagonistička, nego dopunjuju jedan drugog. Mislim da je dokaz toga ovaj komad. Možemo ga tumačiti i kao pomalo političkim komadom, ali je on pre svega ljudski i duboko human... Ponudiće publici upravo to – najhumanije što čovek čoveku može dati: nadu, radost, humor... Ima nekoliko izuzetnih karaktera i uloga. Mene uvek iznova zadivljuje Tejvjeova životna filozofija, ta nekako lagana i nenametljiva a - uvek duhovita – mudrost. On se uvek obraća bogu, polemiše sa njim, citira Bibliju, komentariše je, ponekad je skeptik, nekad cinik, i uvek dosledno duhovit u svemu tome. Istinski me oduševljava ta njegova humoristična filozofija. Našao sam ovde dobre glumce, otvorene ljude, što je jako važno za svaki novi početak. Progovaramo na univerzalnom, pozorišnom jeziku i zato se razumemo...
