Zvezda turskih serija, filmova i pozorišnih predstava, glumica Berguzar Korel, odrasla je u glumačkoj porodici što je usmerilo ka daskama koje život znače. Rođena je 2. septembra 1982. godine u Instanbulu kao najmlađa ćerka glumačkog para Tanju Korela i Hulie Darcen. Kao najteži trenutak u svom životu, mlada umetnica izdvaja smrt oca pre pet godina, kada je shvatila da život ipak nije bajka. Za sebe tvrdi da je neiskvarena osoba kojoj su prijatelji uglavnom okretali leđa u najtežim životnim situacijama. Berguzar je najčešće birala srcem, a ne razumom, pa je posle duge i skladne veze poneta bujicom emocija ostavila dečka i svoje srce poklonila partneru iz serije Hiljadu i jednu noć, Halitu Ergencu. Sa njim se upoznala tokom snimanja ove i kod nas veoma popularne serije, iako su oboje u tom momentu bili u ozbiljnim romansama. Svoju ljubav su krunisali brakom pre godinu dana, a nedugo zatim ostvarili su se u ulogama roditelja i dobili sina Aliju za koga tvrde da već sada liči na mamu. To što je njen suprug stariji od nje dvanaest godina nije joj nikada smetalo, već je u njemu pronašla svog anđela čuvara kakvog je oduvek priželjkivala. U svom suprugu je pronašla i najboljeg prijatelja i savetnika za sve dileme, a tvrdi da se i on potpuno promenio otkako je sa njom. Glumica ne krije kako joj je velika želja da ponovo postane majka i dobije ćerkicu koja će joj biti najbolja drugarica, ali i priznaje da se pomalo plaši kako će se zbog nove trudnoće ugojiti. Lepa umetnica veruje da trenutno živi svoje najbolje dane, jer su joj se konačno naklonile zvezde, a život krenuo onim tokom o kome je oduvek maštala.
Koliko vam prija popularnost koju ste stekli u seriji Hiljadu i jedna noć?
- Veoma mi prija, jer mislim da sam sada konačno izašla iz anonimnosti. Ljudi me prepoznaju čak i izvan granica moje zemlje i to je lep osećaj. Smatram da sam napokon ostavila neki trag kada je reč o mojoj karijeri.
Ima li sličnosti između vas i lika Šeherezade koji tumačite?
- Šeherezada je sve žrtvovala zarad svog sina, a otkako sam postala majka shvatila sam da bih za svoje dete sve uradila, tako da postoji dosta sličnosti između nas.
Kada ste shvatili da između vas i vašeg kolege Halita Ergenca postoji nešto više od prijateljstva?
- To je veoma neobična priča. Kada smo počeli snimanje serije, i on i ja smo bili u dugim i ozbiljnim vezama. Negovali smo prijateljski odnos, a s obzirom na to da je on stariji od mene davao mi je savete i pomagao mi je na setovima, a onda iznenada se dogodilo nešto divno. Uvideli smo da između nas postoji neka hemija, primetili smo da smo sve češće posle snimanja zajedno i tako je sve počelo.
Kako ste tu situaciju objasnili vašim tadašnjim partnerima?
- Nije bilo tu mnogo šta za objašnjavanje. I oni su primetili da se nas dvoje volimo i da ne možemo da živimo jedno bez drugoga.
Na koji način vas je Halit zaprosio?
- Kao po nekom romantičnom scenariju, klekao je ispred mene i rekao mi je da mi poklanja svoje srce na dlanu.
Kako ste se osećali kada se rodio vaš sin Alija?
- Majčinstvo je osećaj koji se ne može meriti ni sa čim. U tom trenutku sam shvatila da više nisam sama na svetu i da ću uvek imati nekog koga ću beskrajno voleti i ko će mene uvek voleti. On je divan dečak, a moram priznati da je nevaljao na tatu, a lep na mamu. (smeh)
Planirate li ponovo da se ostvarite u ulozi majke?
- Velika mi je želja da dobijem ćerku, sa kojom bi mogla da pričam o nekim ženskim temama, a ne samo u fudbalu i boksu. Ali, neću se uskoro odlučiti na novu trudnoću, jer mi se telo još nije potpuno oporavilo od prethodne trudnoće.
Kada ste u životu bili najtužniji?
- Od dana kada sam bila najtužnija prošlo je tačno pet godina, a bilo je to onda kada je moj otac napustio ovozemaljski život. Ne postoji ništa teže nego kada ostanete bez osobe koja vam je sve na svetu, ali eto, navikla sam se na to da ga više nema. Život ide dalje, a ja sam postala potpuno drugačija osoba otkako njega nema.
Kako to mislite?
- Postala sam čvršća i mnogo sigurnija u sebe. Naučila sam sama da se borim sa problemima i da ni od koga nikada ne tražim nikakvu pomoć. Ranije sam bila razmažena devojčica koja je od svakog problema bežala u mamin zagrljaj, a sad sam se osamostalila.
Znači li to da ste ranije bili nesigurni u sebe?
- Jesam, bila sam zaštićena od svega i nisam imala potrebu da bilo šta radim sama, a zbog toga sam postala nesigurna u svoje kvalitete. Činjenica da su mi roditelji bili glumci uticala je na to da sam stalno mislila da su oni zaslužni za moj uspeh.
Znači to da vam je njihova popularnost odmogla?
- U profesionalnom smislu mi je pomogla, jer su mi oni davali savete kako da se ponašam na sceni i mogla sam da učim od njih, ali u psihičkom smislu mi je bilo teško jer sam verovala da sam zbog njih dobijala uloge, a to nije istina.
Aleksandra Dimitrijević
