Pre odlaska na Evroviziju, koja će se ove godine održati u Kijevu, razgovarali smo sa njim.
Story: Ove godine predstavljate Hrvatsku na Eurosongu,kakvo je to iskustvo za Vas?
Žak: Za mene je velika čast da sam dobio ovako prekrasnu priliku i ja bih rekao: Once in a lifetime opportunity! Znači, priliku koja se zaista pruža jednom u životu. Nije tajna i nisam nikada skrivao da je moja velika želja odlazak na Evroviziju, gde ću predstavljati svoju domovinu.To je velika čast, velika odgovornost i izazov, ali je pre svega veliko zadovoljstvo. Jako se radujem i zahvalan sam HRT-u na pozivu i mogućnosti da odem. Jedino što u ovom trenutku na početku mogu obećati jeste da ću dati sve od sebe!
Story: Kada ste počeli da se bavite muzikom?
Žak: Imam osećaj da muzikom bavim celog života. Sa sedam godina sam, ne znam otkud, osetio taj jedan snažan poriv i izrazio želju da idem u muzičku školu, što je mojim roditeljima bilo jako neobično s obzirom na to da imam dvojicu starije braće koji su se bavili sportom, koji su bili, recimo, tipični dečaci, sportiste. Muzika je bila u našoj kući u zastupljena samo u svrhu veselja, razonode. Naravno, ja sam uvek bio veselo dete, ali moji roditelji se nisu vodili idejom da bi iko iz porodice mogao da se bavi muzikom. Tako da su me sa nevericom odveli na testiranje za muzičku školu, gde su im rekli da sam ja wonder kind ,da mi predviđaju neke lepe stvari u životu. Moji roditelji, naravno, nisu baš to očekivali, već su bili spremni da me za utehu odvedu na sladoled (smeh), da mi kupe neku igračku ako ne prođem na tom testiranju. Međutim,počeo sam da se bavim muzikom, svirao sam klavir, kasnije učio klasično pevanje. Srce me je odvelo u smeru pop muzike i nije mi žao.Tu sam gde jesam - 16 godina na sceni, pevam i radim ono što zapravo najviše volim. To smatram stvarno najvećim blagoslovom, da mogu da pevam, živim od toga i da se na taj način zapravo ostvarim kroz život.
Seun Kuti: Ono za šta se borio moj otac - to je ono za šta se ja borim danas (FOTO)
Story: Je li neko ipak uticao da pevanje bude vaš izbor ?
Žak: Pa, ja zaista mislim da nisam imao uzora u tom kontekstu. Moja odluka je došla od nekud, ali ni sam ne znam otkud. Pretpostavljam da je to od Njega odozgo. Ja sam nekako neverovatno uvek bio siguran, još kao klinac sa 10, 11 godina, kada se iskristiziralo da će to biti pevanje. Znao sam u da će to u nekom kontekstu biti muzika, ali sam već počeo da pobeđujem na đačkim festivalima sa nekih 11, 12 godina. Ljudi su počeli da me prepoznaju u mojoj mikrosredini - u školi - kao pevača. Nekako je to toliko bilo snažno da nisam nikada imao osećaj da se to neće dogoditi. Za mene nikad nije postojalo ako postanem pevač, već kada postanem pevač. Ali ne iz velike samouverenosti, već iz jednog duboko ukorenjenog uverenja i osećaja koji sam imao da je to - to, da ja moram pevati. Ili makar bilo šta radio u životu, da moram biti u svetu muzike. Ipak, nekako me je pevanje me jako, jako rano inficiralo.
Story: Kako teku pripreme za predstojeći Eurosong?
Žak: Pripreme teku jako dobro za sada, do Eurosonga ima dva meseca, do našeg odlaska mesec i po dana. Čini se puno, ali je zapravo to još jako malo vremena za sve ono što bismo još hteli da uradimo u vezi s nastupom. Imam malo vremena da se bavim sobom, ali se nadam da će u sledećem mesecu biti malo lakše kada postavimo tehničke stvari na noge.
Nastavak na sledećoj strani.
