Story: Sada nakon više od tri decenije prijateljstva, možete li da nam otkrijete tajnu kako uspevate da održite takav odnos?
Frano: Tri decenije poznanstva nije mali period, a mi smo se susretali tokom svih tih godina na nekim snimanjima, raznim dodelama nagrada, muzičkim druženjima sa zajedničkim prijateljima, uz mnogo pesme i smeha, pa je tih tridesetak godina prošlo u trenu.
Suzana: Vidite kako vreme leti... Frano je tada harao sa svojim hitovima koji su aktuelni i danas, a ja... Da se ne hvalim, lepa, mlada, popularna. Stalno smo se sretali na nekakvim koncertima, dodelama nagrada i malo-pomalo počelu smo da se družimo. Imali smo i mnogo zajedničkih prijatelja, za nas je Jugoslavija bila mala.
Story: Jeste li melanholična osoba koja pate za starim dobrim vremenima ili se u svakom trenutku dobro osećate?
Frano: Nikada nisam patio za prošlim vremenima, mada moram da budem iskren i priznam kako je ono, na neki način, bilo toplije i humanije nego ovo današnje. Pritom konkretno mislim na komunikaciju među ljudima. Nije postojao mobilni telefon, mejl, nije bilo društvenih mreža i interneta. Umesto SMS poruka slali smo pisma. Komunikacija i druženje sa prijateljima bili su iskreniji i lepši, dok se danas sve svodi na SMS, Viber, mejl...
Suzana: Ne bih da zvučim melanholično, ali uvek je lepo kada se setim mladosti. Ništa lepše nego kad Frano uzme gitaru i krene pesma, društvo se razgali, počnu priče, šale... Muzika je čudo.
Story: Da li su muško–ženska prijateljstva iskrenija nego kad je reč o osobama istog pola?
Frano: Ne mislim da je tako. Kada je iskreno, svako prijateljstvo je pravo. I jedan pravi iskreni prijatelj je bogatstvo, a kamoli kada ih ima više.
Suzana: Imam prijatelje i među ženama i među muškarcima. Ja tu ne bih pravila razliku.
Story: Savetujete li jedno drugo?
Frano: Uvek je dobro razmeniti mišljenja, pa je svaki savet dobrodošao.
Suzana: Frano je jako prijatna, vedra i iskrena osoba. Lepo je vaspitan, ne mangupira se, svestan je svog izgleda, privlačan je
muškarac, ali nije ženskaroš. Lako ga je voleti i s njim biti prijatelj. Story: Kakvi su vam planovi do kraja godine?
Frano: I ove, kao i prošle godine, pripremam prednovogodišnji koncert 20. decembra u Domu omladine u Beogradu. Koncert ću izvesti sa dalmatinskom klapom Smrika. To će biti pravi vremeplov, jer ćemo osim poznatih primorskih pesama izvesti i neke stare domaće i strane hitove, koje smo nekad slušali sa LP ploča ili na Radio Luksemburgu. Po prošlogodišnjoj reakciji publike, nastup je bio baš za pamćenje. Radujem se što ću snimiti CD sa klapom, koji će biti objavljen oko Nove godine, a sa sličnim programom nastupićemo 2. aprila u Londonu u Kadogan holu, a potom i u Irskoj u Dablinu.
Suzana: Do kraja godine imam samo jednu želju: da izvučem živu glavu od snimanja moje emisije Suzanin izbor, novogodišnjih programa, korporativnih, rođendanskih i slavskih proslava... Decembar je kao stampedo.
Story: Volite li da sređujete utiske pred kraj godine i jeste li zadovoljni 2016?
Frano: Obično krajem godine podvučem crtu i pogledam na novu godinu kao skijaš na stazu za slalom. U životu u kojem sam odabrao put slobodnog umetnika, treba voziti pravi slalom da bi se preživelo i nešto postiglo imajući u vidu sve prepreke i opasnost od padova.
Suzana: Ova godina bila mi je neočekivano dobra. Kao prvo, izborila sam se sama sa sobom i vratila svoju devojačku liniju, što je za mene bila velika pobeda. Zatim, moja emisija Suzanin izbor lepo se razvija, emituju se epizode Selo gori, dobro sam se zabavila u šou-programu Tvoje lice zvuči poznato, a moje knjige Neukrotivo srce i Kao da sam sanjala, tražene su i čitaju se... Volim da radim i baš sam bila vredna.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
