Gde god da se pojavi, makedonski šoumen, dvadesettrogodišnji Bojan Jovanovski alijas Boki 13, izaziva oprečna mišljenja. Dok se jednima dopada kako mu stoji ženska garderoba, drugi ga zbog toga oštro osuđuju. Ipak, njemu komentari ne smetaju jer sebe smatra dobrim čovekom koji se odlično oseća u skupim haljinama i pod kompletnom šminkom. U nekim životnim situacijama za sebe kaže da je i dalje pravi muškarac koji je spreman čak i da se potuče, dok u drugim potpuno razmišlja kao osoba ženskog pola. Nikada se nije plašio reakcije okoline, a u intervjuu za Story prvi put otkriva detalje iz svog emotivnog života, ne krijući da je patio zbog ljubavnih jada, bilo da mu je partner bio muškarac ili žena. Ne veruje u ljubav na prvi pogled, kao ni u brak, ali duboko u sebi zna da će imati jedno dete.
Story: Kada ste počeli da se oblačite kao žena?
- Sa petnaest godina počeo sam svoju karijeru kao organizator manifestacije 13 za najpopularnije koja je pandan srpskom Oskaru popularnosti. Oduvek sam bio metroseksualac, ali sam odjednom shvatio kako želim nešto da promenim. Bilo mi je sedamnaest godina kada sam se prvi put obukao kao žena imitirajući Severinu. Video sam da mi to lepo stoji, da se moj novi fazon dopada narodu i odlučio sam da počnem da nosim žensku odeću.
Story: Jeste li se plašili reakcija okoline?
- Nisam tip osobe koja se plaši bilo čega. Svestan sam da gde god da se pojavim, slušam i pozitivne i negativne komentare, ali oba mogu da podnesem. Na kraju dana, kada dođem kući i skinem šminku, znam da sam dobar i harizmatičan čovek.
Story: Kako su vaši roditelji prihvatili činjenicu da im sin jedinac izgleda kao žena?
- Oboje su to prihvatili bez pogovora. Nije mi neobično što je mama to primila normalno, ali se i danas čudim kako mi otac nije ništa rekao, pošto je on mangup starog kova.
Story: Šminkate li se i kada ste sami kod kuće?
- Ne, jer koža mora malo da se odmori, ali mi je, kada treba da izađem napolje, potrebno minimum dva sata da se sredim.
Story: Da li vam se muškarci otvoreno udvaraju i na javnim mestima?
- Naravno, i to mi je simpatično. Nikada mi nije bilo neprijatno u tim situacijama jer obožavam da flertujem.
Story: Šta neka osoba mora da poseduje da bi flert prerastao u nešto više?
- Bilo da je reč o muškarcu ili ženi, to mora da bude šarmantna osoba.
Story: Jeste li zaljubljive prirode?
- Nisam. Ni u šta se ne upuštam dok prvo pažljivo ne razmislim o svemu. Međutim, kada počnem romansu, uvek više slušam srce nego razum i ne prođem dobro. Ne verujem u ljubav na prvi pogled i smatram da je nemoguća, kao i to da su ličnosti koje u nju veruju veoma labilne.
Story: Planirate li da zasnujete porodicu?
- Ne verujem u brak i ne znam da li ću se ikada oženiti, čak ne znam ni da li to u suštini hoću. Želim samo da imam jedno dete, svejedno je kog pola, i to verujem da će mi se desiti.
Story: Kada ste imali prvog partnera?
- Prvu vezu imao sam sa petnaest godina, a prvo seksualno iskustvo sa šesnaest. Ne mislim da sam bio mlad za tako nešto. U životu sam imao dosta romansi, što sa muškarcima, što sa ženama, ali još nisam upoznao osobu koja bi me toliko zaintrigirala da bih dugo ostao s njom. Moja najduža veza trajala je tri godine.
Story: Da li ste ikada bili ostavljeni?
- Samo dva puta u životu. Jednom mi je bilo veoma teško, kada me je partner ostavio posle tri godine, ali shvatio sam da s tom osobom i nisam imao budućnost. Nikada ne sečem vene nakon raskida jer za prave ljubavi ima vremena.
Story: Jeste li ste se nekada potukli zbog eventualne provokacije na vaš izgled?
- Vraćao sam se kući sa posla i bio nervozan kada je neki tip počeo da mi dobacuje. U tom trenutku više nisam bio Boki 13, već Bojan Jovanovski koji ga je prebio. Možda zbog garderobe ne delujem kao pravi muškarac, ali sam u nekim trenucima ipak takav. Kao mlađi trenirao sam košarku i bio veoma uspešan centarfor.
Story: Da li je istina da želite da promenite pol?
- Priče o mojim navodnim dugovima, o tome da plaćam za seks sa muškarcima, kao i da sam umešan u ubistvo svog telohranitelja potpuno su neistinite i potekle su od jednog čoveka koji je izjavio kako želim da promenim pol. Zbog svega toga planiram da ga tužim. To nisam izjavio, ali ipak ću možda za nekoliko godina, kada javnosti dosadim ovakav kakav sam sada, promeniti pol.
Story: Gde je, po vama, granica ljudskog neukusa?
- To su definitivno prostakluk i licemerje. Jesam ponekad bezobrazan i arogantan, ali sam pre svega lepo vaspitan.
Story: Koji je vaš najveći porok?
- Šoping i cigarete. Nikada nisam pio, drogirao se, a ni kockao.
Story: Umete li da kažete izvini i onda kada znate da ste u pravu, samo da ne biste razljutili partnera?
- To nikada ne radim. Ako znam da sam u pravu, nikada neću reći da mi je žao zarad mira u kući.
Story: Može li se reći da u vašoj samouverenosti ima mesto za samokritiku?
- Neverovatno mnogo.
Story: Kakvi ste kada doživite neuspeh?
- Nekoliko dana budem veoma očajan, pa čak i depresivan, ali posle sebi kažem da moram da podignem glavu i nastavim dalje.
Story: Kako se borite sa tugom i depresijom?
- Sedim kod kuće i razgovaram sa dragim ljudima. Razmišljam o tome šta me muči i tražim način da okrenem situaciju u moju korist. I, naravno, mnogo pušim.
Story: Koliko imate pravih prijatelja?
- Mogu da ih izbrojim na prste jedne ruke. Često sam imao osećaj kada sam bio mlađi da se ljudi druže sa mnom samo iz koristi, ali sam vremenom naučio da takve ljude prozrem, a onda kad to najmanje očekuju, isključim ih iz svog života.
Story: Jeste li zlopamtilo?
- Kako kada. Ako mi neko uradi nešto loše, završavam priču odmah, ali umem i da vratim istom merom i čak napakostim toj osobi.
Story: Jeste li zarad uspeha spremni na sve?
- Nikada ne gazim preko mrtvih da bih došao do cilja i nikada ne gradim svoju sreću na tuđoj nesreći.
Story: Planirate li da se zbog karijere preselite u Beograd?
- Naravno, veoma sam potreban vašoj estradi.
Story: Kako s ove distance gledate na svoje učešće u Velikom bratu?
- Veoma mi je drago, pošto sam postao predmet obožavanja svih generacija.
Story: S kim ste iz kuće Velikog brata ostali u dobrim odnosima, a kome se ne biste javili na ulici?
- Sa Divnom Karleušom i Lepom Lukić planiram da se družim dok god sam živ, a na gospodina Eru Ojdanića ne bih potrošio više ni jednu jedinu reč.
Story: Kada ste izašli iz kuće sačekala vas je vest da je vaš brat od strica doživeo nezgodu. Kako ste reagovali?
- Moj brat je pre jedanaest godina doživeo saobraćajnu nesreću posle koje je ostao paralizovan i može da hoda jedino ako se drži za razboj. Nekoliko dana pre nego što se Veliki brat završio pao je tokom vežbe i slomio nogu. To me je veoma pogodilo, ali on je jaka osoba i duboko u sebi znam da će sa njim biti sve u redu jer je veliki borac.
Story: Da li je vama mogla da se desi ljubav u kući?
- Ne. To je moda i marketinški trik ljudi koji koriste televizijsku minutažu kako bi se što bolje promovisali. Ljubav pred kamerama je za one koji nemaju nikakvih kvaliteta, pa moraju da se zaljube kako bi bili interesantni.
Story: Mnogi ljudi su vas doživeli kao oholu i arogantnu osobu. Mislite li za sebe da ste uobraženi?
- Jesam uobražen i to iz petnih žila. Držim do svog mišljenja i sebe veoma cenim. Ljudi koji su normalni i iskreni prema meni znaju da ću uvek biti tu za njih, a kada primetim da to više nisu, postanem vrlo arogantan.
Story: Koji je vaš životni moto?
- Mogu da me mrze, mogu da me vole, ali nikako da me zaborave.
Aleksandra Dimitrijević
