Story: Dešava li se da vam nešto ipak poremeti mir dok uživate u svojoj letnjoj oazi?
- Da, kad dođu novinari, pa budem primorana da dajem intervjue, da se slikam, to me stvarno veoma deranžira.
Story: Prošle godine opljačkana je vaša kuća u Rosama, pa ste posle toga rekli: Odlučila sam da više ne ćutim i kažem šta nam se dogodilo... Očekujem da policija brzo reaguje i nađe počinioce. Da li je imalo rezultata to što ste podigli glas?
- Ne verujem, ali videćemo.
Story: Da li ste u životu češće oćutali ili dizali glas?
- Veoma je važno da procenite kad je pravi momenat da podignete glas i primetite tu šansu. Ponižavajuće je kad reagujete u prazno, što bi narod rekao: Psi laju, a karavani prolaze.
Story: Kada je najpametnije oćutati?
- Ako nimalo ne možeš da utičeš na situaciju, bolje je da ćutiš.
Story: A kada bi morao da se podigne glas?
- Svako iole normalan trebalo bi svakodnevno da izgovara male istine i tako će doprineti velikim istinama.
Story: Mnogo radite, dajete se publici, odakle crpete energiju?
- Bavim se poslom koji volim i dalje sam u kondiciji zanata, ne gledam na to kao na energiju niti razmišljam odakle je crpem. Ponekad povedem računa da primetim momenat kada fizički neću moći da odgovorim na mentalnu energiju. Ima narod izreku: Srce hoće, a...
Story: Publika vas je zavolela zbog komičnih uloga. Koliko ima istine u tvrdnjama da su tako okarakterisani glumci privatno znatno ozbiljniji?
- Publika voli komediju, drama je proterana s naših scena. Nema pravila, ali komičari su često veoma ozbiljni, pomalo mračni i pomalo osobenjaci.
Nastavak intervjua i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
