Sada već tradicionalan Storyjev izbor za naj ženu i muškarca, u kojem su prošle godine trijumfovali Nataša Bekvalac i Novak Đoković, ove godine je takođe dobio zanimljiv epilog posle zbrajanja glasova pristiglih na naš sajt www.story.rs. Titulu naj žene ponela je folk diva Lepa Brena, koja se sa velikim zadovoljstvom fotografisala rame uz rame sa naj muškarcem 2009. - pop zvezdom Željkom Joksimovićem. U međusobnom intervjuu za naš magazin, zvezde su jedna drugoj pričale o praznicima, poklonima, profesionalnim i privatnim planovima od čije će ovogodišnje realizacije zavisiti njihov ponovni dolazak na vrh Storyjeve liste najpopularnijih, najfatalnijih, najkvalitetnijih i svega onog što u sebi nosi značenje reči NAJ.
Story & Željko: Predstavljaju li vam ovakva priznanja čitalaca magazina Story i posetilaca portala podstrek za još veću posvećenost svom poslu?
Brena: Meni nisu potrebna nikakva materijalna priznanja, niti bilo kakve statue i ordeni jer je njihovo značenje izgubilo jačinu kakvu je nekad imalo. Zbog toga uvažavam sud vaših čitalaca i onih koji su za mene glasali na Internetu jer to je biračko telo svih nas pevača. Upravo zahvaljujući publici koja glasa mogu da imam uvid u to koliko im značim i koliki je stepen mog uspeha. To mi pruža snagu i moralnu satisfakciju da nastavim istim putem jer shvatam kako i mlađe generacije cene moj rad, a ne prazne priče koje im se serviraju. Smatram da je to važno i zbog ulivanja sigurnosti mladim ljudima koji se pitaju da li je profitabilno ginuti za svoj posao i biti istrajan, a ja mislim da jeste jer se i moj rad isplatio tek nakon više od dvadeset godina karijere.
Story&Brena: Koliko vama znači to što su vas izabrali za naj muškarca?
Željko: Svako priznanje predstavlja mi satisfakciju. Na početku i na kraju publika donosi svoj sud i jedino je to validno. Meni se čini da sam s godinama dobio i neke nove obožavaoce, te mi je tako još mnogo draže što sam u ovom trenutku proglašen za naj muškarca. Ali ne mislim o sebi kao oduvek i zauvek najboljem jer smatram da čovek neprestano mora da se nadograđuje.
Story & Željko: Prija li vam kada vas, na nekim drugim listama, svrstavaju u najmoćnije žene?
Brena: Moć u šoubiznisu i moć u drugim poslovnim sferama ne spada u istu kategoriju. Kada me svrstaju na takve liste, ljudi odmah imaju pogrešne insinuacije i misle kako se oko mene vrti mnogo novca. Svako od nas je moćan u domenu posla kojim se bavi. Igrom slučaja, ljudi prate šta radim, ali ja sebe ne smatram moćnom već vrednom i doslednom svojim profesionalnim kodeksima. Svojim primerom načina življenja suprotstavljam se grupama ljudi koji za sobom vuku nasilje protiv kog se sada bori i cela država. Kada me u toj sferi proglase moćnom, prija mi jer mi i to predstavlja podsticaj za dalje.
Story & Željko: U čemu ste sebi naj žena, na kom ste životnom polju najjači?
Brena: Najjača sam u kući, možda zato što sam jedino žensko. (Smeh). Šalu na stranu, o sebi uopšte ne razmišljam na takav način. Znam svoju poziciju i obaveze, pre svega u porodici, i nastojim da uživam u životu jer sam doživela mnogo toga i lepog i ružnog. Želela bih zato da u svoju budućnost zakoračim radno i optimistično.
Story & Brena: U čemu ste vi sebi naj?
Željko: Malo je neskromno da pričam o sebi kao naj osobi. Zadovoljan sam sobom, ali nisam baš tako uobražen kao što pričaju pa da kažem da sam u svemu naj, naj.
Story & Željko: Kako ste obeležili dve decenije braka sa Bobom Živojinovićem?
Brena: Tačno na godišnjicu braka došla sam sa australijske turneje tako da smo Boba i ja intimnom večerom nazdravili za sve ove godine koje smo izdržali zajedno.
Story & Brena: Kada ćete se oženiti, da zajedno zapevamo na svadbi?
Željko: E, Breno, zapevaćemo mi zajedno i nekom drugom prilikom. A o ženidbi ćemo nasamo. (Smeh)
Story & Brena: Šta za vas predstavlja bračni papir?
Željko: Generalno ne volim te administrativne stvari jer smatram da one narušavaju harmoniju kako u poslu, tako i u privatnom životu.
Story & Željko: Gde ste dočekali 2010. i šta ste poželeli sebi i svojim bližnjima?
Brena: Sinovi vole provod sa svojom generacijom, a ja sam prethodnih godina mnogo radila i umorila se, koliko od nastupa, toliko i od višesatnih snimanja novogodišnjih programa i slikanja za naslovne strane. Zato mi je ove godine najlepši poklon bio oblačenje Deda Mrazove uniforme u vidu trenerke sa crveno-belom kapom na glavi. Napravila sam sebi najbolju večeru i sve kolače koje volim i uživala uz televizijski program. Za vreme praznika obišla sam i nekoliko svojih prijatelja i malo prošetala gradom pošto je ovo druga Nova godina koju ne radim i zaista mi je bio potreban odmor. Od šesnaeste godine sam radila dok su se drugi zabavljali, a to zahteva naporan fizički trening, uzdržavanje od onoga što volite da jedete, sve zarad toga da bih bila u dobroj formi. Svesna sam da sve ono u čemu se prelazi granica vodi ka uništenju sopstvenog zdravlja. Zato su sve velike svetske zvezde na lakim i teškim drogama kako bi uspele da izdrže velike poslovne poduvate. Međutim, čim se svetla pozornice ugase, oni odlaze na odvikavanje od droge u kliniku Betty Ford jer nijedan normalan čovek ne može da izdrži taj tempo.
Story & Željko: Ali i vi ste imali naporne turneje. Kako ste ostali, kako ste izdržali taj tempo, a da ne posegnete za onim što u velikoj meri rade svetske zvezde?
Brena: Od 1982. do 1991. imala sam neprestanu, mamutsku turneju i to je bio ulog u poverenje i kredibilitet koji danas imam kod svoje publike koja mi je kasnije oprostila što sam se u jednom periodu nakratko povukla. Uradila sam to onda kada se raspala država i kada sam morala da se posvetim odrastanju svoje dece. Njima je bila potrebna majka, a ne Lepa Brena. Zahvaljujući nekakvim spoljašnjim okolnostima sakupila sam energiju da nastavim svoju karijeru i da na pravi način rasporedim svoje vreme, a da pri tom ne uništim svoje zdravlje.
Story & Brena: Volite li praznike, i na šta vas oni asociraju?
Željko: Volim praznike zbog posebne atmosfere i euforije. Tih dana obično sam u krugu porodice i ne pamtim nijedan drugi period u godini kada se oseća zajedništvo te vrste. Dakle, praznici me asociraju na divne trenutke sa porodicom.
Story & Željko: Šta ste poželeli svojim bližnjima u novogodišnjoj noći?
Brena: Da nastave sa školovanjem i da se ne opterećuju nebitnim stvarima. Moja deca se bave sportom i idu u školu i volela bih da to i dalje ide svojim normalnim tokom. Ove godine imaćemo još jednog punoletnog člana porodice jer Stefan puni osamnaest godina. Pošto ujedno i maturira, sigurno ćemo proslaviti njegov ulazak u još veće obaveze, ali sa mnogo radosti i veselja. U 2009. Filip je završio studije, a Stefan tek bira koledž koji će pohađati. Pošto ima želju i da se bavi tenisom, omogućićemo mu da trenira i da ide na teniske turnire.
Story i Brena: Poklanjate li, ili uglavnom primate poklone za Novu godinu?
Željko: Volim da poklanjam i više me raduje kada dajem. Ali ne bunim se ni kada dobijem neki poklončić. (Smeh).
Story & Brena: Provodite li Božić u Valjevu?
Željko: Provodim ga u krugu porodice, u Beogradu, uz bogatu trpezu i svečanu atmosferu.
Story & Željko: Šta ste sebi poželeli u Novoj godini?
Brena: Da mi se ostvare sve želje, a jedna od njih jeste i da se svi oni koji smišljaju nove zmijske, kozje i druge viruse, manu ćorava posla i ostave nas da na miru živimo svoj život, a ne da nas plaše glupostima.
Story & Brena: Kako ste se proveli na dočeku 2010. u Beogradu?
Željko: Bio je to jedan od mojih najlepših nastupa. Pred oko 25.000 ljudi pevao sam dva sata ispred Savezne Skupštine i uopšte nisam imao osećaj da radim, nego da sam na nekoj odličnoj zabavi.
Story & Željko: Jeste li ohrabreni činjenicom da je način na koji se ophodite prema malenom Filipincu Džoniju, koji živi u vašem domu, izazvao veliku medijsku pažnju?
Brena: Nije loše slikati naše krpice i stvarati iluziju o lažnom sjaju koji okružuje sve nas u šoubiznisu, jer naš zadatak jeste da zabavimo, ali ono što se van toga dešava u mom životu je realnost i ja ne moram da smišljam budalaštine koje bi pobudile medijsku pažnju. Drago mi je što su detalji poput priče o Džoniju medijima interesantni jer tu nema nikakvih negativnih konotacija.
Story & Željko: Učestvujete li i dalje u izradi domaćih zadataka svoje dece?
Brena: Ne znam kako je drugim majkama, ali ja sam veoma osetljiva na to kada neko od moje dece ne uradi domaći. Protivnik sam bilo kakvog izbegavanja obaveza i rešavanja zadataka u minut do dvanaest jer se ni za šta ozbiljno u životu čovek ne priprema danas za sutra.
Story & Brena: Želite li još dece?
Željko: O tako krupnim stvarima nikada nije valjalo mnogo raspredati.
Story & Brena: Ima li vaša ćerka Mina muzičkih ambicija?
Željko: Mina je veoma talentovana, ide u muzičku školu i mada ne mogu da kažem da će biti pevač, verujem da je muzika njen konačni profesionalni izbor. To me veoma raduje i čini ponosnim.
Story & Željko: Šta vas je navelo da tokom 2009. promenite frizuru kojom ste podsetili publiku na period svojih početaka?
Brena: Dobro je kada frizurom možete napraviti pomak veći nego što drugi postižu plastičnim operacijama. Ja, međutim, ne upadam u ta mentalna ludila: ne pumpam ništa na sebi i neću promeniti boju kože kao Majkl Džekson, ali u 2010. zadržaću staru frizuru. Kada bi neko pratio moj život dvadeset i četiri časa dnevno, čini mi se da on nikome ne bi bio interesantan jer je prilično radan i porodičan. Publici ću u ovoj godini ponuditi rezultate svog rada, iako mnogi očekuju da se u ovim godinama operišem od glave do pete. Ako Mik Džeger može da peva izboran sa svojih sedamdeset godina, dozvolite da i mi žene starimo lepo i dostojanstveno. Ja sam se sa svojim borama i godinama odavno pomirila, i radiću na svojoj umetničkoj kreativnosti, a fizičke promene prepuštam medijskim lepoticama koje ništa drugo ni ne rade, sem što od sebe prave cirkus.
Story & Brena: Poslednjih godina više ste se posvetili autorskom radu, nego pevanju. U čemu pronalazite više inspiracije?
Željko: Inspiracija je svuda oko mene. Ima je u najobičnijoj sitnici, nečijoj priči, dobrom filmu, prijatnom danu, opuštanju... Stvaranje muzike ne može baš najbolje da se objasni. Za to se čovek rodi.
Story & Željko: Tokom novogodišnjih praznika ponovo je repriziran film Hajde da se volimo. Vole li vaša deca filmove u kojima ste glumili?
Brena: Nikada nisam svoju decu maltretirala svojim filmovima, ali oni inače vole sva ostvarenja jugoslovenske kinematografije kao što su: Balkanski špijun, Ko to tamo peva, Žikina dinastija pa i Hajde da se volimo. Kada sam bila mala, bili su popularni filmovi Volta Diznija, puni ljubavi i topline, a pošto smo devedesetih previše akcionih filmskih situacija osetili na svojoj koži, smatram da je ovom narodu potrebno više šaljivih filmova o našem mentalitetu. Na svojim počecima bila sam osporavana i pričali su kako ne znam ni da pevam, niti da glumim, ali ipak mislim da je moja pozitivna poruka i energija, i na filmu i u muzici, prepoznata na pravi način.
Story & Željko: Da li biste danas tražili dublera za scenu skakanja u Neretvu i hoće li Hajde da se volimo imati i četvrti nastavak, kao što se spekuliše?
Brena: Danas bih tražila dublera za sve. Otkako sam majka, postala sam pažljivija i prema sebi. Mada sam i danas previše ludo hrabra, naročito kada mi kažu da je nešto van mojih mogućnosti. Tada proradi ono đavolje u meni, i spremna sam da probam sve. S druge strane, dok me hvale, mirna sam k’o bubica. Pre nekoliko dana u poseti mi je bio Emir Hadžihafizbegović, član čuvene sarajevske Audicije koja je učestvovala i u Hajde da se volimo i načeli smo temu ponovnog snimanja filma, ali pre nego što eventualno ponovo krenemo u realizaciju takvog projekta, planiram da obiđem ceo Balkan muzičkom turnejom.
Story & Brena: Jeste li ikada imali glumačkih ponuda, i šta mislite kako biste se snašli u, recimo, nekoj od filmskih uloga?
Željko: Imao sam nekoliko, ali nije mi se to činilo interesantnim, bar do sada. Mnogo mi je zanimljivije da komponujem muziku za filmove. To me izuzetno ispunjava jer mi pruža širinu. Planiram i da se u budućnosti više posvetim primenjenoj umetnosti.
Story & Brena: Podržavate li brata Sašu u glumačkom poslu kojim se bavi?
Željko: Naravno. Saša je veoma talentovan i njegovo vreme tek dolazi. Nas dvojica se podržavamo, ali to ne podrazumeva uslovljavanje. Tačnije, nikada ga nisam, kako se to kaže, gurao, nego je on sam trasirao svoj profesionalni put, baš kao i ja kada sam počinjao i na to sam veoma ponosan.
Story & Željko: Mnoge uspehe postigli ste u godinama ekonomske krize. U kojoj meri vas je ova poslednja motivisala da se upustite u koštac sa novim izazovima?
Brena: Život mora da teče dalje, bila kriza ili ne. Pa ni Svetsko prvenstvo u fudbalu nije otkazano, ali uvek je drugačije kada se o krizi govori iz muškog i iz ženskog ugla jer se muškarci teže odriču svojih zadovoljstava. Raduje me to što je u godini za nama ukinut vizni režim kako bi građani Srbije ponovo imali mentalnu, duhovnu i fizičku slobodu. Lično, svaki poraz ili pobeda mi je uvek jedno novo iskušenje koje mi pomaže da sebi postavljam realne ciljeve. Vredni i istrajni funkcionišu i traju, bez obzira na to da li je krizno vreme.
Story & Brena: Da li ste osetili krizu kada je reč o honorarima za nastupe?
Željko: Svi su osetili krizu, ali postoji razlika između onih koji paranoišu i predaju se panici s pitanjem šta će biti sa nama i onih koji rade još više i predanije, u nadi da kvalitet na kraju uvek pobeđuje. Nadam se da je vreme krize iza nas i da ćemo u budućem periodu svi imati više razloga da se smejemo. To smo bar zaslužili. Lično, ne mogu da se žalim da mi je kriza nešto odnela. Mnogo sam radio, a taj rad je doneo rezultate.
Story & Željko: Sa kakvim ukusom u ustima se sećate ovogodišnjih koncerata u Zagrebu i Sarajevu, na kojima ste trijumfovali uprkos pokušaju medijske sabotaže pojedinih tamošnjih novina i televizija?
Brena: Sabotažu te vrste smatram minornom pojavom. Za vreme komunizma oni koji su bili protiv odluka vladajućih išli su na Goli otok, a sada u vreme demokratije svako može slobodno da izrazi svoje mišljenje. Ne bih da ulazim u emocije onih koji su doživeli unutrašnju kataklizmu za vreme rata, ali smatram da iza čitavog tog podizanja glasa protiv nas umetnika stoje finansijski interesi. Najveću opasnost pojedinačnim finansijskim interesima predstavljamo upravo mi pevači koji od prostora bivše SFRJ, zajedno sa vrhunskim sportistima, ponovo pravimo jednu tržišnu celinu. U čemu je poenta učiti mlade stranim jezicima ako ih ograđujemo verskim i političkim tabuima? Za mene je to veoma primitivno, i zato je 1:0 za mene i sve oni koji dele isto mišljenje. Besmisleno je vraćati se u 1941. i na početak devedesetih jer rat je prestao pre sedamnaest godina.
Story & Brena: Jeste li zadovoljni rezultatima koje je do sada postigao vaš novi album, budući da ste prodali više od 300.000 primeraka?
Željko: Budući da se posle dvomesečne saradnje sa Telekomom, album doštampavao u saradnji moje produkcijske kuće Minacord i City recordsa, tiraž je odavno premašio 300.000 primeraka. Nemam nijedan razlog da budem nezadovoljan. Naprotiv, profesionalno sam potpuno ispunjen.
Story & Željko: Aleksandar Milić Mili najavio je vaš novi album i koncert u junu 2010. Jeste li odlučili gde ćete napraviti beogradski koncert i kada će izaći vaš novi album?
Brena: Još nismo seli da se dogovorimo o detaljima, a ja sam pomalo predostrožna jer u godini koja je počela tek sledi suočavanje sa finansijskom krizom. Zato ću tek kada budem sigurna šta i gde ću raditi, kada je o koncertima reč, izaći u javnost sa jasnom najavom jer ne volim da se igram očekivanjima publike. Album ćemo raditi sigurno u 2010, a pošto sam 1992. godine imala jedno negativno iskustvo, prvo ću skočiti pa ću reći hop.
Story & Brena: Bajaga vam je napravio hit pesmu Ljubavi. Možete li emotivno da doživite tuđe reči koje pevate?
Željko: Da nisam emotivan čovek ne bi mogao uverljivo da prenesem sve te stihove. Ali nažalost, Bog mi još nije dao talenat da napišem reči pesme, pa je tako bilo i sa Ljubavi. Svaku od svojih pesama doživljavam jer u suprotnom mi ni publika ne bi verovala dok pevam, a koliko sam uspeo da vidim, spot za numeru Ljubavi do sada je na sajtu www.youtube.com videlo preko 1.300.000 ljudi, što me veoma raduje.
Story & Brena: Planirate li da pretočite svoj život u književno delo, nakon što je objavljena knjiga Lično Joksimović, u kojoj niste lično vi opisivali svoja životna iskustva?
Željko: Trenutno nemam ambicije da pišem autobiografiju. Možda jednog dana.
Nikola Rumenić
