Story: Nakon uloge u Kosi, vratili ste se u pozorište predstavom Voz. Zašto vas tako dugo nije bilo u teatru, da li vam uloge nisu bile inspirativne ili niste imali ponude?
Voz Julije Cezar
Story: Kako je bilo raditi sa Vojom Brajovićem koji, osim što glumi u ovom komadu, prvi put u životu potpisuje i režiju?
Voja Brajović Bure baruta
Story: U predstavi Voz kažete da čoveka vuče ono u šta veruje, a ne u šta ne veruje. U šta vi verujete, a kome ne verujete?
Story: U predstavi vodi se dijalog između vernika i ateiste. Ima li pobednika na kraju?
Story: Ovih dana radite na novom projektu sa Kokanom Mladenovićem. Kako je raditi Šekspira nakon Kormaka Makartija?
Story: Prvu ulogu dobili ste 1995. godine u filmu Tuđa Amerika. Od tada su prošle dve decenije, koliko su se stvari promenile u vašem svetu, kako danas gledate na svoje početke?
Story: Mislite li da se dobar glumac rađa ili postaje takav?
Story: Da li je gluma u neku ruku oblik psihoterapije ili unutrašnjeg čišćenja?
Story: Zoran Radmilović rekao je da je dramski umetnik izvođač glumačkih radova. U tim izvođenjima radova, šta je najteže?
Zoran Džimi Hendriks Pikaso Marijana Mateus Ivo Andrić
Story: Koliko vam je glumačka biografija pomogla da se razvijete kao čovek?
Story: Koliko je danas paradoksalno biti glumačka zvezda u Srbiji?
Story: Da li vam je ova profesija i dalje ostvarenje životnog sna? Jeste li od glume dobili ono što ste očekivali?
Moj život nije ispao onako kako sam hteo, nego kako mi je trebalo, a to je najveća premija na životnoj lutriji koju možeš da dobiješ.
Story: U upravnom odboru ste fondacije Podrži život koja pomaže da se mališanima obezbede sredstva neophodna za operacije. Koliko smo mi kao narod humani?
Story: Da li je ovo vreme u kome živimo pogubno za umetnost i šta vam smeta u današnjem društvu?
Story: Onaj ko se bavi umetnošću pokušava da u sebi pronađe istinu, moral i etiku. Koliko je teško trajati na tom putu 20 godina, što je vaš slučaj?
Story: Poražava li činjenica da su nam pozorišta u lošem stanju i glumci bedno žive, šta treba da se uradi kako bi se stvari promenile?
Story: Kome je teže - vašoj generaciji glumaca koja je zakačila neko malo srećnije vreme ili mladima koji i ne znaju za bolje?
Story: Još kao dete imali ste školski bend, a ljubav prema notama drži vas i danas. Otkrivate li kroz strast prema muzici i drugu stranu svoje ličnosti?
Story: Znate li da vas bije glas kako ste nepristipačni i pomalo arogantni? Šta biste vi rekli – koja je vaša najveća mana?
Story: Jeste li s godinama smirili svoju buntovničku narav ili ste se samo umorili od pokušavanja da promenite svet?
Story: Kada uporedite stavove Sergeja Trifunovića na početku karijere i ovoga danas, da li bi ta dva čoveka mogla da sednu za isti kafanski sto, ispričaju se i izgrle ili bi iskritikovali jedan drugog?
Story: Jeste li sve svoje odluke donosili vodeći se parolom Jednom se živi ili ste u nekim situacijama razmišljali i više nego što treba?
Story: Imate li neki porok osim cigareta ili vodite računa o svom zdravlju?
Story: O čemu razmišljate kada se osamite?
Story: Mnogi tvrde da je, bez obzira na sve, čovek najčešće sam: tako se rodi, na taj način i umire... Na koga vi u svakom trenutku možete da se oslonite?
Story: Jesu li četrdesete najbolje godine za muškarca?
Boui
Story: Da li vas je teško voleti?
Story: Možete li sebe da vidite kao porodičnog čoveka u braku ili prezirete formalnosti?
Story: Imate 43 godine, umete li danas da prepoznate pravu ženu za vas?
Story: Da li je teško živeti s vama?
Story: Verujete li da nema velike sreće bez velike tuge u životu?
Kada u životu ne bi bilo patnje, kako bi uopšte znao da si srećan? Sa čim bi to poredio?
Story: Po čemu ćete pamtiti 2015, da li je bila gora ili bolja od prošle, a čemu se nadate u 2016. godini?
Razgovarala: Milica Prelević
