Aleksandar Timofejev (49) novinarsku karijeru započeo je krajem osamdesetih godina prošlog veka kao lutajući reporter na Radiju Studio B, dok je na poziciji glavnog i odgovornog urednika televizije koja važi za simbol Beograda od 2007. godine. Sa autorom i voditeljem brojnih radio i TV emisija, jednim od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije i profesorom na Akademiji umetnosti u Beogradu razgovarali smo povodom obeležavanja 44 godine postojanja medijske kuće na čijem je čelu.
S: Kako Studio B obeležava svoj 44. rođendan?
- Kada je reč o programskoj šemi, prvog aprila ceo dan posvećen je upravo Studiju B. To je sa jedne strane možda i sebično, ali u percepciji naših gledalaca mi smo drugačiji medij od ostalih - deo smo svake porodice, nešto kao dobar drugar. U tom smislu, kada tvoj drugar slavi rođendan, lepo ti je da budeš deo toga. Odluka da prvi april bude posvećen Studiju B nije neki vid promocije, već naši gledaoci tako nešto očekuju od nas. Tom prilikom dodeljujemo nagradu Naj Beograđanin u Jutarnjem programu, u Zabavnom programu vlada prava rođendanska atmosfera kada se torta priprema uživo i slično.
S: A među kolegama? Kako čestitate jedni drugima?
- Među kolegama svaki rođendan obeležava se na sličan način - napravimo žurku. U zavisnosti od finansijskih sredstava ona bude manja ili veća, ali uvek nastojimo da to obeležimo u opuštenoj atmosferi. Tada pozivamo i naše nekadašnje kolege na druženje. Pristigne nam i gomila telegrama, posete nas bake iz komšiluka i ta povratna reakcija publike ukaže nam da to što radimo ima smisla. Ovogodišnji naš rođendan zapravo je iščekivanje naredne, jubilarne 45. godišnjice, ako je uopšte doživimo, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo, tačnije na zakonske regulative protiv kojih se borimo.
S: Zbog čega kažete da budućnost vaše televizije zavisi od volje političara?
- Studio B bori se protiv toga da država bude potpuno izvan medija. A predlozi zakona o informisanju takvi su da nam ne idu naruku. Videćemo da li će oni biti usvojeni. Tako bi Studio B morao da bude privatizovan, što u ovoj zemlji znači apsolutno brzu smrt. Od 50 medija koji su privatizovani u Srbiji, ostao je da radi, čini mi se, samo radio Srbobran. Ostali su ugašeni. Ne kažem da će Studio B nestati, ali definitivno je da će ovakav kakav jeste teško opstati ukoliko bude morao da bude privatizovan. Jedino što ova televizija ima jeste brend. Mi nemamo svoje prostorije, imamo ljude i onaj okrugli znak sa talasima i natpisom Studio B.
S: Danas gotovo da ne postoje potpuno nezavisni mediji. Kako ste čuvali vaš integritet?
- Studio B nije politička televizija, niti smo gledanost stekli obrađujući političke afere. Mi smo komunalna televizija, stoga nije naš posao da se bavimo pravdom. Pre nekoliko godina pitali su me zašto u našem programu nema jedne tadašnje opozicione stranke. Uzvratio sam pitanjem o čemu bi oni pričali u programu pa mi je rečeno da će davati komentare o ovome ili onome. Moja opaska na to bila je da nama nisu potrebni komentari jer ionako ne idemo na konferencije za medije nijedne stranke. Ali, poručio sam im da ćemo ukoliko naprave akciju čišćenja priobalja ili zasade drveće, snimiti prilog o tome. Nisu poverovali, ali bilo je tako. Tražimo vesti koje su mogu upotrebiti. Otkrivamo kako da nam svima bude bolje i to delimo sa gledaocima.
S: Kritičari medija tvrde da bi Studio B ne bi bio tako programski kulturan kada morao da juri rejting. Kako vi to komentarišete?
- U pravu su. (Smeh) Studio B nastoji da nađe dobru meru u svemu. Ne želimo da odemo u onu varijantu elitistčkog medija koji se obraća veoma uskom krugu onih koji bi shvatili naše teme. Trudimo se da imamo emisije za sve, s tim što je crta ispod koje ne idemo prilično visoka.
S: Šta se na Studiju B nije promenilo tokom minulih godina?
- Mislim da je to ideja o tome šta on treba da bude - drugačiji, gradski, ponekad i crna ovca, ali uvek na usluzi građanima. Ideja je da im se svaki dan učini bar malo lepšim i boljim. Taj koncept negujemo od početka. Sve ostalo bude i ne bude. Imaš para, nemaš para, a ovo je ono što ostaje.
S: Koliko puta ste se zaglavili u liftu Beograđanke?
- Koliko hoćete puta... Ali, moram priznati da je to bilo u onom prvom periodu mog rada ovde. Evo, u poslednjih šest godina to je retkost. Ranije se to događalo jednom, do dva puta mesečno u proseku. Bilo je neverovatnih scena i bili smo naviknuti na anegdote tim povodom. Pogotovo što je čest slučaj bio da se u liftu zaglavi osoba koja je prvi put ušla u Beograđanku. Jednom prilikom neki gospodin u odelu krenuo je na poslovni sastanak i ja sam se s njim zaglavio u liftu. U jednom trenutku rekao je: Izvinjavam se, ali ja sada moram da počnem da vrištim. Nemojte da se ljutite. Onda smo mu pričali različite priče i pokušali da ga smirimo dok se lift nije odglavio. (Smeh)
Piše: Stefan Tošović
