Baš kao što je uvek isticala da joj je porodica mnogo važnija od posla, voditeljka i spisateljica Jelena Baćić - Alimpić (45) i danas sve radi kako bi njena deca bila srećna. Dok odmara od televizijskih ekrana i piše novu knjigu, uživa u odrastanju svoje dece Marka (20) i Dunje (14), ali i kraj supruga Miroslava (55). U njen život radost unosi i to što je njena naslednica nedavno odlučila da se aktivno bavi manekenstvom u čemu je voditeljka podržava. U intervjuu za Story govore o svom odnosu, otkrivaju šta zameraju jedna drugoj i u čemu Dunja najviše liči na svoju mamu.
Story: Kako biste opisale vaš odnos?
Jelena: Presrećna sam zbog odnosa koji sam izgradila sa svojom ćerkom jer je on pun poverenja i međusobnog uvažavanja. Beskrajno se volimo i trudim se da za svoju devojčicu uvek budem tu, i u dobrim i u lošim trenucima. Dunja je veoma zrela za svoje godine, vrlo je privržena i nežna, ponekad pomalo tvrdoglava, ali sve je to deo odrastanja i pronalaženja puta koji će, svakako, sama izabrati. Ja sam tu da joj pružim podršku i ljubav.
Dunja: Sa mamom imam pre svega drugarski odnos, pričamo o svemu i vrlo često je pitam za savet. Volim kada putujemo zajedno. Prošle godine bile smo u Istanbulu i Parizu, što pamtim kao najlepša putovanja u životu. Sjajno smo se provodile...
Story: Postoje li ipak teme koje nisu za razgovor majke i ćerke?
Jelena: Za nas nema tabu tema. Čak i kada je Dunji pomalo neprijatno da razgovaramo na određene ženske teme, ipak me sasluša i kaže svoje mišljene.
Dunja: Sa mamom razgovaram o svemu. Kad imam neki problem, uvek prvo njoj kažem.
Story: S obzirom na to da je Dunja u tinejdžerskom dobu, da li je proveravate?
Jelena: Ne u smislu da joj zavirujem u telefon ili čitam dnevnik, tako nešto nikada ne bih uradila jer bez obzira na uzrast, svako, pa i tinejdžerka, ima pravo na svoju privatnost. Znam s kim se druži, s kim odlazi u bioskop ili u šetnju. Ipak, tražim od nje da mi se uvek javlja na telefon kada je pozovem, ne zato da bih je kontrolisala, već da bih manje brinula.
Story: Da li jedna drugoj nešto zamerate?
Jelena: Moja Dunjica ponekad ume da bude tvrdoglava i impulsivna, ali ne mogu to previše da joj zameram jer je te mane nasledila od mene. (Smeh)
Dunja: Mami zameram to što ponekad ume da se naljuti bez razloga, ali i pored toga, ona je najbolja mama na svetu.
Story: Smeta li Dunji to što ste javna ličnost?
Jelena: Na ovo pitanje odgovoriće vam Dunja. (Smeh)
Dunja: To što je moja mama poznata ima svoje prednosti i mane. Često sam bila u situaciji da me ljudi koji me ni ne poznaju, osuđuju zbog toga. Ranije su se u školi okretali za mnom, upirali prst u mene. Najviše me nervira to što ne poznaju ni mene, a kamoli moju mamu. Prednost njenog posla za mene jeste prilika da s njom idem na razne događaje. Volim da sa mamom idem svugde. (Smeh)
Story: Jelena, kako reagujete kada u ćerki prepoznate sebe? Koliko ona karakterno podseća na vas?
Jelena: Ovo pitanje iskreno me je nasmejalo jer htela ja to da priznam ili ne, Dunja je moje ogledalo. Iako fizički liči na oca i gotovo da nemamo sličnosti u tom smislu, karakterno smo gotovo identične. Kada u njoj prepoznam svoje osobine, uglavnom se nasmejem jer ponekad čak izgovara i čitave rečenice koje ja često upotrebljavam. Ali, nisam srećna kada plane, kao što sam ja to često činila. Godine su učinile svoje, pa sam danas mnogo manje impulsivna nego ranije, ali zato moja Dunja sve izgubljeno nadoknađuje. (Smeh)
Story: Da li vaša deca uče kroz primere starijih ili vole sami da osete i iskuse sve?
Jelena: I jedno i drugo. Saslušaju me kada im ilustrujem neku životnu situaciju na osnovu svog ili tuđeg iskustva, ali oboje su vrlo samosvesni i vole sami da se uvere u ono što čuju. Ne sprečavam ih u tome, čak i kada znam da će lupiti glavom u zid. Svako iskustvo je dragoceno.
Dunja: Uvek poslušam savete svojih roditelja. To mi je jedna od najvažnijih lekcija koju su me naučili. I tata i mama uvek mi daju vrlo korisne savete koje ja rado poslušam iako se nekada ne slažem s njihovim mišljenjem.
Story: Dunja, da li je Jelena stroga majka?
Dunja: Mama uopšte nije stroga. Retko kad me kazni, uglavnom kad nešto zabrljam u školi, ali ja i na to pokušavam da gledam kao na još jednu lekciju. Prema bratu je još blaža iako ne odobrava njegove česte izlaske.
Story: S obzirom na to da imate starijeg sina Marka, koliko se razlikuje odrastanje dečaka i devojčice?
Jelena: Mnogo, pre svega zbog toga što su njih dvoje potpuno različiti. Marko je bio živahno, ali poslušno dete i njegov pubertet nekako je brzo protutnjao kroz naše živote bez većih ispada. On je student prve godine prava i ozbiljan je momak koji ponekad previše skita, ali to je mladost... Znam uvek gde je i s kim izlazi i trudim se da i s njim o svemu otvoreno razgovaram. Imamo zaista sjajan odnos. Dunja je kao sasvim mala bila naprosto nemoguća. Hiperaktivna, nije prespavala čitavu noć skoro do svoje treće godine, a ni danas nije spavalica. Njen pubertet turbulentniji je jer je ona vrlo emotivna, empatična i osetljiva. Ponekad ume da povisi ton što me posebno iritira, ali zna da proceni granicu do koje može da ide. Bez obzira na svoje lude godine, sigurna sam da će i Dunja, kao i Marko, stasati u predivnu osobu. Najveći kompliment koji sam dobila za oba svoja deteta jeste da su lepo vaspitana.
Story: Koji talenti vaše ćerke vas čine srećnom?
Jelena: Dunja je neverovatan sluhista, lako uči jezike i mislim da će joj to biti i odrednica za budućnost. Veoma je zainteresovana za modu, što i nije neobično u njenim godinama, ali je neobično to što nema ukus kakav imaju njene drugarice. Iako je još vrlo mlada, izgradila je svoj stil koji je umeren, prilagođen njenim godinama i što je najvažnije od svega - prirodan.
Story: Šta ste joj savetovali kada je počela da se bavi manekenstvom?
Jelena: Jedino da sledi svoje snove i da bude srećna. Ako je to ono što ona želi, ja je neću sprečavati, naprotiv. Dunja je potpisala ugovor sa Models Inc. i ja imam puno poverenje u Danijelu Dimitrovsku i Mirjanu Udovičić. To su ozbiljne, ostvarene žene koje su izgradile svetske karijere i na jedan vrlo ozbiljan način brinu o svojim devojkama. Dunja je najmlađa među njima, ali verujem da je čeka svetla budućnost u tom poslu, pre svega zbog njene neverovatne želje. Nedavno je upoznala Batu Spasojevića koji se oduševio njenim izgledom i rekao joj da je, ako zaista želi da se bavi manekenstvom, već na pola puta do uspeha. Mislim kako joj je on dao pravi savet.
Dunja: Izuzetno sam srećna što sam potpisala ugovor sa Models Inc. Moda je deo moje svakodnevice. Volim da eksperimentišem sa modnim detaljima. Takođe mi se dopada da slušam muziku i jako me privlače druge kulture, jezici i strane zemlje. Želela bih da proputujem svet.
Story: Jelena, vi ste se takođe pomalo usmerili ka modi kada ste otvorili butik u Novom Sadu. Jeste li zadovoljni svojim biznisom?
Jelena: Letos sam sa prijateljicom dobila franšizu za grčki modni brend Zic Zac. Otvorile smo butik u Novom Sadu u oktobru i za sada smo zadovoljne, iako je potrebno da prođe još neko vreme kako bi se uloženo vratilo. Najvažnije je to što se damama dopada ovaj brend koji je i po cenama pristupačan najvećem delu ženske populacije. Za razliku od moje ćerke, ja nisam previše zainteresovana za modu. Ne patim za poznatim modnim brendovima i najbolje se osećam u nekoj kombinaciji koja podrazumeva patike i farmerke.
Story: Da li vam nedostaje televizija?
Jelena: Tek sam je napustila. (Smeh) Ne mogu da kažem kako mi nedostaje jer još nije prošlo dovoljno vremena da bih se odmorila od kamera. Na TV Pink sam punih deset godina radila bez pauze. Nedostaju mi ljudi, moje kolege koje i danas volim i uvažavam, i timski rad.
Story: Kada planirate da se vratite na male ekrane?
Jelena: Dobila sam neke ponude o kojima još razmišljam. Jedna od njih posebno mi je zanimljiva jer podrazumeva istraživačko novinarstvo, ono što najviše volim, a čime sam se protekle decenije najmanje bavila. Još je rano da prognoziram povratak na male ekrane. U svakom slučaju, ukoliko me projekat zainteresuje i probudi u meni davno uspavane leptiriće, možda ćemo se još gledati. (Smeh)
Story: Kada možemo da očekujemo vaš treći roman?
Jelena: Rukopis mog trećeg romana Poslednje proleće u Parizu predala sam svojoj izdavačkoj kući Laguna, a urednik moje knjige završio je čitanje. Kada uradimo fino nijansiranje likova i fabule, kako to Nenad Župac voli da kaže, roman se predaje na lekturu i korekturu, i rade se korice. Očekujem da će se najkasnije do 3. aprila naći u knjižarama i beskrajno se radujem zbog toga. Takođe, jedva čekam da započnem rad na četvrtoj knjizi. Pisanje je moja najveća ljubav i najbolja psihoterapija.
Razgovarala: Ksenija Konić
