Ona je dama koja u domaćem novinarstvu važi za onu pred čijim su odsečnim pitanjima padali i najmoćniji političari, dok se publika kraj malih ekrana naslađivala što im je neko konačno postavio klopku. Iako po zanimanju diplomirani sociolog, Olivera Kovačević (46) bez sumnje je zvezda srpske televizije koja je uspešnu karijeru počela na TV Politika, a potom je nastavila na Pinku i BK televiziji, dok je na RTS-u 1 nedavno krenula šesta sezona emisije Da Možda Ne, čiji je dugogodišnji urednik i voditelj. Uprkos brojnim obavezama i činjenici da retko kad daje intervjue, za Story je ispričala kakva je situacija na Javnom servisu posle iznenadnog odlaska direktora Aleksandra Tijanića i je li zaista bila njegova miljenica, koliko je samostalnost koštala u životu, zbog čega joj je ljubav važna i šta ceni kod muškarca, ali i da li je u Srbiji poseban usud biti zgodna i uspešna žena koja nije majka.
Story: Nova sezona vaše emisije Da Možda Ne počela je sa emitovanjem posle duže pauze. Jeste li se uželeli televizije i šta gledaoci mogu da očekuju?
- Kada vas nema na ekranu, ne znači da ne radite na televiziji. Najveći posao obavlja se upravo iza kamere gde je i najviše zaposlenih na televiziji. Ekran je samo finale ogromnog posla, prema tome, nisam mogla da se uželim televizije. Nova emisija Da Možda Ne već je emitovana, tako da ste mogli i da je vidite i da je kritikujete.
Story: Rubrika Heroj nedelje u prvoj emisiji izazvala je samo pohvale. Po kom kriterijumu ćete pronalaziti heroje u Srbiji?
- Ideja za tu rubriku nastala je prilikom praćenja naslovnih strana što dnevne, što periodične štampe. Već duži niz godina to je i carstvo promovisanja vrednosti kojih se pošten svet stidi. Prevare, podmetanja, ogovaranja, skandalozni razvodi iz kojih isplivavaju ljudi koji nemaju šta da kažu, ali uporno nešto govore. Zbog toga smo odlučili da tražimo one koji su se svojim delom izdigli iznad svakodnevice i radom, idejama, znanjem, plemenitošću, pokazali šta je vredno poštovanja u našoj zajednici. Priznajem da je teško pronalaziti takve ljude, ali ne zato što ih nema, već zbog toga što nisu pred očima javnosti.
Story: Koga biste voleli da ugostite u narednom periodu?
- Posle svih godina rada na televiziji ne vodim se, u prvom redu, ličnostima. Važnije su ideje, problemi i dileme. Kada neko vrati svoju diplomu kao protest prema stranačkom zapošljavanju, on je načinio gest koji ukazuje na ozbiljan društveni problem i to intrigira. Zbog čega se odlučio na takav korak i šta time može da postigne. Takav čovek može da bude zanimljiv sagovornik.
Story: Krajem prošle godine podigla se velika prašina oko plata na RTS-u zbog navodno odbijenih stimulacija koje je Aleksandar Tijanić davao svojim omiljenim voditeljima. Iako ste demantovali da je vaša smanjena, da li su na televiziji u toku restrikcije i ima li istine u tome da je v. d. direktora Nikola Mirkov odlučio da zavede red u Javnom servisu?
- Koliko primećujem, direktor Mirkov ima svoju viziju unapređenja određenih segmenata RTS-a, ali što se restrikcija tiče, mislim da to više neće biti tema. RTS se bori da isplati osnovne zarade. Fama oko visine plata omiljena je disciplina, ne samo na Javnom servisu, već i u većini srpskih kolektiva. Uz činjenicu da su zarade u našoj zemlji najmanje u Evropi, postoji kod najvećeg broja ljudi osećaj da vrede i zaslužuju mnogo više, a manje preispituju svoj lični učinak, znanje i sposobnost. Moja plata ista je kao i sve uredničke plate na RTS-u.
Story: Pojedini mediji preneli su da vas i neke vaše koleginice zaposleni na RTS-u sada zovu crne udovice. Kako se vi osećate zbog toga? Da li vam je etiketa jedne od Tijanićevih miljenica više smetala ili laskala?
- Bilo bi mi drago da sam bila Tijanićeva miljenica. Nažalost, uglavnom to nisam primećivala. Predugo sam radila na različitim televizijama na kojima nije bilo Aleksandra Tijanića i postizala sam rezultate bez njegove pomoći. Inače, nisam ni udovica, ni crna, ali Tijanićeva smrt iskreno me je potresla jer sam uvek imala ogromno poštovanje prema njemu, čak i onda kad se nismo slagali.
Story: Šta se promenilo u Takovskoj 10 posle odlaska Aleksandra Tijanića?
- Primećujem samo kontinuitet.
Story: U kojim situacijama vam najviše nedostaje?
- Nedostaju mi situacije kada smo se šalili na račun drugih prisutnih. Umeli smo vrlo brzo da se ujedinimo protiv i dobacujemo loptu jedno drugom. Mada mi sad fale i situacije u kojima smo se prepirali.
Story: Nije tajna da ste neretko dobijali ponude za prelazak na druge televizije. Zbog čega ste i dalje verni RTS-u?
- Zbog toga što nije bilo ponude koju nisam mogla da odbijem. To ne znači da nisu bile finansijski višestruko povoljnije. Novac je neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Potrebno je da radite ono što mislite da najbolje znate, a nije u suprotnosti sa vašim stavovima i vašim bićem. Ne možete pristati na sve. Otuda i kruže priče kako mnogo zarađujem na RTS-u jer da nije tako, sigurno bih otišla. Ali, na taj način razmišljaju samo oni koji veruju da jedino para vrti sve.
Story: Pored rada na televiziji, uz još nekoliko žena iz javnog života, priključili ste se izvođenju predstave Sedam. Koji je bio vaš motiv za to?
- Uvek sam se angažovala u građanskim akcijama u koje sam verovala. Pozvali su me iz Inicijative mladih za ljudska prava jer su procenili kako bih mogla da doprinesem ovom poduhvatu. Ta predstava odigrana je pet puta, preciznije, čitani su tekstovi koji govore o sudbinama sedam žena sa raznih kontinenata, koje su na različite načine doživele nasilje. Ja verujem u građanske inicijative jer one društvo čine boljim.
Story: Koliko je naše društvo svesno nasilja nad ženama?
- Nedovoljno. Kod nas ćete u tabloidima videti i nasilnike kako se hvale i promovišu. Kad bi društvo bilo dovoljno osvešćeno i da se na nasilje gleda sa osudom nikada jedan pevač koji je priznao da je istukao svoju ženu, ne bi mogao da ima publiku. Ni u jednom klubu ili na koncertu...
Story: Neretko su vam spočitavali kako ste karijerista. Da li vam je posao zaista bio preči od privatnog života?
- Ja sebi zameram što nisam bila dovoljno karijerista i što su mi mnoge stvari u mom privatnom životu bile važnije, ma kako bile trivijalne. Da sam se više posvetila poslu, sada bih imala bar nezavisnu produkciju, ako ne i više.
Story: Koliko je u domaćem novinarstvu teško biti zgodna i uspešna žena?
- Sa stanovišta posla na ekranu, to ima svojih prednosti. Ali, ukoliko su vam ambicije upravljačke ili uredničke, tu će vas sigurno osporavati. To je još mentalitet Srbije.
Story: Šta smatrate svojim najvećim uspehom?
- Nisam još svodila račune.
Story: Pomislite li ponekada kako ste mogli bolje da iskoristite svoje kontakte sa političarima i imućnim ljudima?
- Ne znam kako bi uopšte trebalo iskoristiti te kontakte. Takva konstatacija mi zvuči kao poziv na korupciju ili neke sitne privilegije. Od svojih sagovornika nikada nisam tražila nikakve usluge.
Strory: Da li vam je to što ste uvek govorili bez dlake na jeziku stvorilo više prijatelja ili neprijatelja?
- Daj Bože što više i jednih i drugih. Bez prijatelja ne možete da živite, bez neprijatelja ne možete da se merite i napredujete. Na sreću, imam i jedne i druge.
Story: Postoje li neki postupci ili događaji zbog kojih se kajete?
- Uvek ima stvari i situacija zbog kojih vas, kada ih se setite, oblije stid. To su najčešće neki mali ljudski nesporazumi u kojima ste se ponašali nedostojno.
Story: Poslednji put ste pre dve godine za Story rekli kako ste u vezi, ali da ne želite da je eksponirate. Jeste li i dalje emotivno ispunjeni?
- Naravno. Ta vrsta stabilnosti jeste temelj na kom život opstaje.
Story: Šta vam je najvažnije kod partnera?
- Smeh, radost, pažnja, privrženost, inteligencija, obrazovanje, pristojnost, hrabrost...
Story: Verujete li da je ljubav večna ili ipak ima rok trajanja?
- Ako je ljubav, onda je zauvek. Sve drugo je potraga za njom.
Story: Jednom ste rekli kako ne volite da živite na tuđ račun. Koliko vas je ta samostalnost koštala?
- Ubeđena sam da je zavisnost mnogo skuplja. Da zavisite od drugoga, košta vas nesigurnosti, trpljenja, odricanja... Samostalnost je samo u vašem ličnom radu i nadrastanju. Kao mit o Heraklu. U samostalnosti je sloboda i kada ste u zajednici.
Story: Kako vam je pošlo za rukom da do sada ne upadnete u klopku zvanu brak?
- Zbog toga što sam dugo i sama vodila Klopku, pa su mi takve situacije poznate. Ako je brak klopka, onda nije za mene. Iskreno, verujem da je mnogo ljudi u brakovima koji znače ostvarenje i sreću.
Story: Da li je u Srbiji poseban usud biti zgodna i uspešna žena koja nije majka?
- To nije stvar Srbije. To je lična potreba, mogućnost i sudbina.
Razgovarala: Jelena Kulović
