Intrigantna dizajnerka enterijera, vlasnica kompanije Lorca Design, ali i pobornica zdravog načina života, Elena Karaman Karić (41), odlučila je da se bez zadrške usprotivi mogućnosti dolaska genetski modifikovanih organizama u Srbiju. S obzirom na to da porodično, ona i njen suprug Jugoslav (34), ali i sinovi Simeon (7) i Matija (14) već godinama praktikuju zdrav način ishrane, Elena je poželela da pruži svoj doprinos osvešćivanju domaće javnosti kao pristalica mišljenja da upravo takav način života oplemenjuje i produžava život, ali i daje kvalitetniju notu svakodnevice, zbog čega će njena Građanska inicijativa za Srbiju bez GMO, 4. decembra organizovati protest ispred Skupštine kojem će se pridružiti brojne javne ličnosti iz sveta umetnosti, sporta i kulture.
Story: Da li se vi i vaša porodica hranite isključivo organskom hranom?
- Izuzetno vodimo računa o ishrani i trudimo se da jedemo isključivo hranu organskog porekla koja nije tretirana pesticidima i veštačkim đubrivima, bez konzervansa ili koja nije prošla procese prerade. Verujem u tezu da smo mi ono što jedemo, kao i da zdravlje, lep izgled i unutrašnji mir zavise od načina života i duhovnog balansa. Upravo ta duhovnost, usko je povezana i sa načinom na koji se hranimo. Posebno ne razumem žene koje problem rešavaju spolja kupujući kreme i kozmetiku dok, s druge strane, u svoj organizam unose nezdravu, aditivnu i krajnje nekvalitetnu hranu.
Story: Jedu li vaša deca prerađenu hranu ili samo ono što im spremite od odabranih namirnica i da li im to smeta?
- Moju decu edukovala sam pre svega o hrani. Objasnila sam im kako na njihov organizam utiče loš način ishrane i koje su njegove posledice, a na istoj vagi izmerila sam prednosti i važnost organske hrane. Dovoljno su pametni da znaju kako je njihovo zdravlje najvažnije i da postupaju u skladu s tim. Osim toga, taj režim ishrane već godinama je prisutan u našoj svakodnevici da praktično i ne znaju za drugi.
Story: Šta to tačno podrazumeva?
- Znate, kada se naviknete na pravi ukus hrane bez veštačkih dodataka koje danas masovno implementiraju u proizvode kako bi ih učinili ukusnijima, a koji su strahovito štetni po zdravlje, onda možete da napravite razliku. Ukoliko je vaš organizam potpuno čist, onda nemate zavisnost od hemije, a ta hrana tendenciozno je napravljena da od vas napravi zavisnika kako biste je ponovo kupili. Ljudi danas mahom ne jedu hranu, nego produkt. Prave od sebe gojazne osobe, a u suštini izgladnjuju se na ćelijskom nivou. Ta hrana nema nikakva nutritivna svojstva i opasna je po zdravlje. Treba se manje-više kloniti svega što može da traje duže od jedne ili dve nedelje.
Story: Šta vi najviše volite da kuvate?
- Obožavam da kuvam. Namirnice kupujem isključivo na organskim tezgama Kalenić pijace, organskoj pijaci na Novom Beogradu i po seoskim domaćinstvima i gazdinstvima, kao i u prodavnicama zdrave hrane. Uskoro planiram da izdam Kuvar sa svojim receptima od organskih namirnica i presne hrane koji će ujedno biti i vodič kroz zdrav život i zdrave navike. Ishranu zasnivam na namirnicama kao što su: organsko voće i povrće, bezglutenske žitarice, seme čije, konoplje, organski kakao, organski cimet, kozji sir, riba… Godinama nisam kupila hleb u prodavnici ili pekari, jedemo onaj koji sami umesimo. Ne konzumiramo procesovani šećer (beli), već njegovu zamenu u vidu prirodnog agavea, palminog šećera ili stivije. Nikako ne koristimo kuhinjsku, veštačku so, već isključivo morsku, tačnije himalajsku. Sami spremamo bademovo i pirinčano mleko, a deca povremeno piju i presno kozje mleko. Nikada im nisam davala kupovne sokove ili hranu koju je nekakva laboratorija smućkala i stavila u neku teglicu, pakovanje, konzervu...
Story: Da li ste i vi tog stava da lepota žene dolazi iznutra, te da samim tim i ishrana diktira lep izgled kože, kose, noktiju...?
- Apsolutno. Kakve su nam misli, takav nam je život. Zdrave misli sa sobom nose i zdrave navike – jedan ustaljen ritam života, a svi ti faktori ključni su za dobar izgled. Vitamini iz voća i povrća koje je organsko, bez pesticida i herbicida, hemikalija i prerade, očuvaju se u celosti i direktno hrane organizam: kosu, kožu, nokte... Nijedan tonik ili krema ne mogu trajno da osveže našu kožu, a drastično su skuplji od zdrave voćke. Ja, konkretno, kožu hranim organskim uljima od kokosa i lana. Već godinama okrenuta sam holističkim principima, što ne uključuje samo organsku ishranu, već i prirodnu medicinu, homeopatiju.
Story: Smatrate li da građanima Srbije treba edukacija povodom hrane koju konzumiraju?
- Osnovni cilj udruženja Drvo života jeste upravo veća informisanost i edukacija ljudi, kada je reč o zdravoj i nezdravoj hrani. Drugim rečima - stvaranje platforme koja će omogućiti razmenu informacija, znanja i iskustva iz ove oblasti. Nezamislivo mi je da se naši ljudi, ali i svuda u svetu, hrane nepromišljeno – brzom i masnom hranom koja ima toliko veštački ukus i izgled da uopšte nije potrebno naznačiti da je štetna. Osnovne stvari moramo da znamo i ne smemo biti nezainteresovani jer sve i da posledice ne osećamo sada, osetićemo ih kasnije. Srbi su veliki gurmani i hedonisti, a s druge strane, veliki broj ljudi živi jako loše, posmatrano s ekonomskog aspekta, što može biti razlog odbijanja organske hrane koja je nešto skuplja od konvencionalne.
Story: Da li se srećete sa komentarima da organsku hranu jedu samo bogati ljudi.
- Znate, potpuno mi je neshvatljivo kada čujem čoveka koji priča o tome kako je organska hrana skupa, a pri tom puši. Kada bi se odrekao tog poroka, imao bi za organsku hranu, još bi mu i preteklo. Ko hoće, nađe način, ko neće, nađe izgovor. U svetu postoje lanci supermarketa u kojima se prodaju samo zdravi proizvodi: ceđeni sokovi, pšenična trava, zubna pasta bez fluora, dok su kod nas i dalje prisutni zakoni iz sedamdesetih pa i starije regulative o hrani – naše prodavnice zdrave hrane imaju problem uvoza himalajske soli jer je na snazi regulativa o količini joda koja je potrebna u soli, mislim iz 1968. godine. Možete misliti da oni četrdeset godina nisu apdejtovali regulativu kada se u svetu na svakodnevnom nivou saznaje nešto novo o ishrani. To nije slučajno, nekom kralju soli to verovatno odgovara. Kad imamo kralja šećera, što ne bismo i soli.
Story: Na Kosmaju ste kupili imanje, za šta ste ga namenili?
- Gajiću organsku hranu, voće povrće, žitarice, na taj način promovisaću njene prave vrednosti i uživati u takvom načinu života. Registrovala sam poljoprivredno gazdinstvo, dakle jedan mali ranč, na kome će se pored organske farme naći i mali eko hotel, gde će ljudi moći da pobegnu vikendom i uživaju u svemu onome što i mene lično čini srećnom. Veliki sam zaljubljenik u prirodu, a Kosmaj je naša prelepa planina, posebno mesto divnih ljudi i opuštajućih vibracija koja me uvek iznova oporavi i inspiriše. Predsednik Opštine Sopot, Živorad Milosavljević, čovek je sa vizijom i domaćin koga već 25 god narod bira po učinku. Zbog toga što radi u korist svojih sugrađana, što je do svake njive doveo gas, struju i vodu, što ceo sopotski kraj reciklira, što nigde ne možete videti pikavac na ulici i što sa zadovoljstvom idete u Opštinu da završavate birokratiju jer vas tamo čekaju divni, ljubazni i predusretljivi ljudi koji vam u trenutku rešavaju sve probleme.
Story: Da li će poljoprivredno gazdinstvo biti za vaše lične potrebe ili ćete se baviti i prodajom?
- U početku, gajenje organske hrane biće za moje lične i potrebe porodice, a za kasnije ćemo videti. Imamo nameru da napravimo biodinamičku farmu. Prodaja i distribucija jeste u mom planu jer je to direktan način promocije onoga što je zdravo, ukusno i prirodno. Iza toga čvrsto stojim svojim potpisom, ali o tome je još rano govoriti. Svakako da će ta roba imati svoj plasman u mojim ličnim ugostiteljskim objektima.
Story: Vaša Građanska inicijativa 4. decembra protestovaće pred Skupštinom Srbije povodom promene Zakona o GMO...
- Građanska inicijativa Srbija bez GMO osnovana je ove godine, od strane građana koji se bore za zdravu Srbiju, za očuvanje Srbije kao teritorije bez genetski modifikovanih organizama (GMO), to jest očuvanje Srbije kao autentične ekološke države. S obzirom na to da se u javnosti nedovoljno govori o negativnom uticaju GMO koji se prvenstveno manifestuje kroz pojavu velikog broja bolesti poput tumora, steriliteta, oštećenja unutrašnjih organa i alergija, prinuđeni smo da nastupamo odlučno i borbeno, da probudimo svest građana i vlasti i da činimo ono što je dobro za našu zemlju, nas i našu decu.
Story: Šta je zapravo GMO?
- Reč je o grubom nasilju nad životom – u pitanju je ukrštanje potpuno nesrodnih vrsta! Na primer, paradajza sa ribom, koze sa paukom i slično. Rezultat je genetski modifikovan organizam, na primer kukuruz koji sam proizvodi insekticid. Insekticid je proizveden da ubija štetne insekte, ali on istovremeno ubija i korisne, važne za oprašivanje i eko sistem. Ima štetan učinak na zdravlje stoke i ljudi koji ga konzumiraju. Na današnjem nivou saznanja, genetičari znaju kako funkcioniše samo jedna trećina gena, naslućuju kako možda funkcioniše druga, a uopšte ne znaju kako funkcioniše treća. Stoga je genetički inženjering nedovoljno naučno istražena tehnologija koja predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje ljudi, životinja i eko sistem u celini.
Story: Koje posledice nastaju usled konzumacije ovakve hrane?
- Istraživanja o GMO u ishrani ukazuju na to da GMO skraćuje životni vek, izaziva rak, dovodi do steriliteta, proizvodi ozbiljna oštećenja unutrašnjih organa uključujući mozak, jetru i bubrege, izaziva alergije i stvara defektno potomstvo. Protest koji će se održati 4. decembra pred Skupštinom Srbije, posledica je našeg zalaganja i želje da se izborimo za prava koja zaslužuje svaki građanin ove zemlje, a otvoreno pismo uručeno predsedniku Republike Srbije Tomislavu Nikoliću, koji ima ustavno pravo da spreči uvođenje novog zakona, jeste naš javni apel: Ne želimo zakon kojim se legalizuje promet GMO u Srbiji.
Story: Kada ste doneli odluku da se borite protiv GMO?
- Početkom ove godine, osnovala sam udruženje Drvo života, u cilju podizanja svesnosti ljudi o važnosti očuvanja prirode, organske i pravilne ishrane i duhovnog razvoja. Ono što me je podstaklo na taj poduhvat, između ostalog, jeste saznanje da zdravlje na usta ulazi, pa je u to ime moja intimna potreba da se u okviru porodice hranimo isključivo zdravo, tačnije organski. Zdravlje moje dece, mog supruga i cele porodice na prvom je mestu i tako bi trebalo da razmišlja svaki pojedinac ove zemlje. Ono najvrednije što imam u životu vezano je za osećaj sigurnosti koji je proistekao iz sećanja na detinjstvo, prirodu, na moju baku i deku, ukus njihovog paradajza, kozjeg mleka i toplinu doma. Niko nema prava da mojoj deci i njihovoj deci to uskrati.
Story: Kakvi su vam planovi do kraja ove godine?
- Sredinom decembra otvara se prva Lorca Design organska kafeterija nadomak Knez Mihailove ulice. Tu će, nadam se, ljudi moći u ambijentu svojstvenom Lorca Design enterijerima, ali sa etno notom, a po istim cenama kao u bilo kom drugom kafiću, da konzumiraju organske čajeve, sokove, tople čokolade i pojedu po neku organsku užinu ili doručak. Velika mi je želja da se unutar kafeterije nađe mali deo sa prodajom neke od tih namirnica, kao i mala piljara sa proizvodima sa naše farme. Pored tog projekta, radim na novim idejama kada je reč o dizajnu enterijera, nastavljam borbeno zalaganje za zdravu ishranu i trudim se da u tom smislu ostvarujem sve svoje obaveze kao majka i supruga. Borba protiv GMO i edukacija građana o prednostima organske hrane, ima središnje mesto u mom ekološkom aktivizmu. Građanska inicijativa za Srbiji bez GMO, u kojoj učestvujem, i kampanja Zajedno za Srbiju bez GMO, važni su projekti kojima sam u ovom trenutku posvećena.
Razgovarala: Ksenija Konić
