Filmski, televizijski i pozorišni reditelj i dobitnik brojnih nagrada za svoja dela iz ovih oblasti, Marko Novaković za magazin Story govori o svom najnovijem ostvarenju, filmu Put ružama posut koji je premijerno prikazan krajem septembra ove godine, ali otkriva i kakva su njegova iskustva u radu sa vrhunskim profesionalcima, ali i potpunim amaterima na emisiji Ja imam talenat.
Story: Nakon filmova Neko me ipak čeka i Zverinjak koji su postigli veliki uspeh na brojnim filmskim i televizijskim festivalima u zemlji i inostranstvu, publici ste predstavili još jedno ostvarenje, dokumentarno-igrani film Put ružama posut. Kakve su bile reakcije publike na jednu ovakvu, nažalost slobodno možemo reći, davno zaboravljenu priču i kakvi su vaši utisci nakon premijere?
- Preko pet i po hiljada gledalaca na premijernim projekcijama u Nišu, Beogradu i Novom Sadu odgledalo je film sa velikom pažnjom podarivši mu snažne i iskrene aplauze. Veoma mi prijaju pozitivne reakcije mojih kolega na ono što smo uradili kao i ekipe filma koja je, u najvećem broju, Put ružama posut prvi put odgledala tek na premijeri. Raduju me sjajne impresije košarkaša Vlade Divca, premijera Ivice Dačića, visokih zvanica iz sveta sveštenstva, kulture, umetnosti… ali i onog običnog sveta koji mi je prilazio nakon projekcije sa radošću i čestitkama. Verujem da smo napravili delo koje će širokoj publici biti zanimljivo i poučno za gledanje – jedan autohton, neobičan i veoma potreban film srpskom društvu danas.
Story: Da li je bilo teško odabrati glumce koji će na pravi način izneti uloge i jeste li zadovoljni njihovim radom?
- Glumci su birani u dogovoru sa produkcijom filma, Fondom Princeza Olivera. Naravno, veliki deo glumačke podele lično sam predložio i smatram da smo, svi zajedno, napravili dobar i tačan izbor imena koja su ponela glavne uloge u filmu. Poseban mi je izazov bila i činjenica da sa većinom glumaca radim prvi put. Bio je to odličan spoj iskustva i mladosti. Pored sjajnih i prekaljenih doajena glumišta poput Tanje Bošković, Vesne Stanojević, Dragana Mićanovića i Cacija Mihailovića, filmu su značajno doprineli i oni mladi: Ivan Jevtović, Ljubomir Bulajić i Aleksandra Manasijević. Njihov spoj doneo nam je rezultat koji smo želeli: da prebacimo granice žanra filma Put ružama posut i ja sam zbog toga poprilično zadovoljan.
Story: Osim rada na filmu bili ste i osam godina reditelj brojnih koncerata najvećih svetskih muzičkih zvezda na festivalu EXIT, TV reditelj nastupa Željka Joksimovića na Pesmi Evrovizije 2012. u Bakuu, kao i popularne emisije Ja imam talenat. Kakva su vam iskustva rada sa vrhunskim profesionalcima i potpunim amaterima i da li će i u ovoj sezoni gledaoci biti u prilici da uživaju u šou-programu Ja imam talenat?
- Naravno da postoji ogromna razlika u radu sa svetskim muzičkim zvezdama i onima koji su prvi put kročili na scenu i pred kamere. Kada, nakon rada na nastupima velikana kao što su Bili Ajdol, Nik Kejv, Igi Pop, Manu Čao, Madness, Jamiroquai, Prodigy, Džejms Braun…, stanem pred izvođače koji nemaju ni mali deo tog iskustva, bitno mi je da se oni na sceni osećaju dobro i pruže svoj maksimum tokom tri minuta koliko traje njihova tačka. Na proleće 2014. očekuje nas peta sezona Talenta i verujem da ćemo, uz sjajan produkcioni tim MBK Production i RTS-a publici podariti TV šou koji će se gledati sa velikim uzbuđenjem.
Story: Da li tokom emitovanja Talenta imate svoje favorite i koliko često se desi da se vaša mišljenja o njima poklope sa odlukama žirija?
- Još dok snimamo audicije od kojih se kasnije biraju učesnici u polufinalnim emisijama, aktivno učestvujem u predlozima za izbor najboljih kandidata. Najviše me intrigiraju oni kandidati čiji su talenti retki, neobični i okrenuti ka akrobatskim veštinama. Mišljenje mi se često poklapa sa odlukama žirija, ali desi se da se ponekad i razilazimo. Baš kao i u životu...
Story: Po čemu se Ja imam talenat razlikuje od drugih talent šou-programa i u čemu najviše uživate dok radite na njemu?
- Ja imam talenat jeste, pre svega, šou program koji daje šansu različitim veštinama koje takmičari pokazuju. Ostali šou-programi ovog tipa najviše se baziraju na pevačima, a kod nas se pojavljuju i plesne grupe i pojedinci, instrumentalisti, žongleri, iluzionisti… Najveće uživanje pruža mi upravo rad sa tim mladim ljudima na sceni kao i osmišljavanje kadrova za što bolju vizuelizaciju njihovih nastupa.
Story: Vi ste i odgovorni urednik Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa na RTS-u. Kakvi su vam planovi za budućnost, da li pripremate neko novo filmsko ostvarenje ili ćete biti posvećeni radu na televiziji?
- Svakako da razmišljam o svom narednom igranom filmu, čitam mnogo scenarija, pokušavam da u glavi sklopim produkcione okvire koji su mi neophodni za ostvarenje tog cilja. Poslednjih godina snimao sam zaista mnogo, ali nijednog momenta nisam zapostavljao svoje uredničke obaveze na RTS-u. Dolazi nam godina u kojoj ćemo obeležavati stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata i za tu priliku planiramo da uradimo nekoliko TV filmova i serija koje će se baviti upravo ovom tematikom.
Story: Do sada ste učestvovali na nekoliko međunarodnih televizijskih festivala kao član žirija, a bili ste i član internacionalnog žirija za nagrade EMI za vanenglesko govorno područje. Da li vas očekuje još sličnih angažmana?
- Ukoliko mi obaveze to dozvoljavaju, uvek se rado odazivam pozivima da budem član žirija nekog filmskog ili televizijskog festivala. Kada već nemate svoj film ili TV program, ispravno je i korisno ispratiti rad svojih kolega širom sveta. Svoja prva internacionalna iskustva na festivalima sticao sam televizijskim programima u muzičkom žanru, što me je, kao reditelja, tri puta odvelo u finalnu selekciju festivala Zlatna ruža u Montreu i Lucernu i donelo mi Grand Prix – Zlatna antena na festivalu u Albeni 2004. godine. Meni je veoma važno da budem u toku sa svetskim zbivanjima na poljima filma i televizije jer me iskustva drugih dodatno oplemenjuju, utiču na moj autorski razvoj i čine moje buduće radove boljim i kompletnijim.
Razgovarala: Tijana Radovanović
