Kada je pre gotovo dve decenije iz ratom zahvaćene Jugoslavije otputovala na pozorišni festival u Edinburg, glumica Vesna Stanojević (49) nije ni slutila da će daleka Engleska postati njen novi dom. Iako je nakon uloga u ostvarenjima Zaboravljeni, Poslednji krug u Monci, Tri karte za Holivud i Tamna je noć bila na vrhuncu karijere, ova vrsna umetnica donela je odluku da započne novi život u Londonu. Zbog toga je svesno podnela žrtve, kao i princeza Olivera Lazarević koju je oživela u novom filmu Put ružama posut, a u intervjuu za Story govori o razlozima zbog kojih se opredelila za novi životni put, da li se još bori sa nostalgijom i kako danas gleda na svoje ljubavne scene u domaćim filmovima, ali i zbog čega svih ovih godina ne govori o svom emotivnom životu.
Story: Kako ste reagovali kada vam je ponuđena uloga princeze Olivere?
- Bila sam prijatno iznenađena, kao i svaki put kada dobijem glumačku ponudu iz Beograda u kome ne živim, ali gde mi je veliko zadovoljstvo da radim na svom jeziku. Pogotovo mi je bio veliki kompliment kada sam čula da je do odabira došlo zahvaljujući ulozi Blanki koju sam odigrala u seriji Cvat lipe na Balkanu.
Story: Olivera se žrtvovala zarad porodice i naroda jer je predata u harem Bajazita i kao zalog za mir posle Kosovske bitke. Zbog čega ste se vi najviše žrtvovali u životu?
- Verovatno zbog kreativnog rada i razvoja svoje umetnosti. Potpuno je izvesno da odlučiti se za ostanak u stranoj zemlji na način na koji sam ja ostala u Engleskoj iziskuje mnoge žrtve. A što se tiče žrtava u razvoju ljudskih odnosa, to nema potrebe odmeravati jer duboko verujem u uzročno posledičnu vezu svega što se dešava.
Story: Šta je bilo presudno da uprkos uspešnoj karijeri napustite Beograd devedesetih i otisnete se u nepoznato?
- Baš zato što je početkom devedesetih moja karijera u Jugoslaviji veoma dobro krenula, imala sam potrebu da nastavim da se razvijam kao umetnik i glumica. A desile su se, naravno, i neke nepravde ovde, u samome gradu, koje su mi jasno ukazale da neće biti moguće nastaviti pređašnji način života, niti se nesmetano profesionalno razvijati.
Story: Da li su Englezi imali predrasude o vama zbog zemlje iz koje dolazite?
- Da. Mislim da ih imaju i dan-danas. To su dve dijametralno suprotne kulture. I bilo je potrebno izuzetno mnogo ulaganja da bih prvo ja razumela njih, a onda pomogla njima da razumeju mene.
Story: Šta vam najviše nedostaje iz Beograda?
- Ljudi. A o nostalgiji sam prestala da razmišljam od bombardovanja. U tim trenucima često sam se osećala postiđenom što sam na sigurnom, i u zemlji koja je učestvovala u toj sramnoj akciji. Ali, vrlo brzo shvatila sam da nije rešenje busati se u grudi i naprasno se pridružiti našim ljudima, već da treba iskoristiti svaku postojeću mogućnost da svojim radom i ponašanjem pokažete da nema nikakvog razloga da stranci tretiraju srpski narod na išta manje civilizovan način od svojih građana. Zato svaki put posle teniskih mečeva Novaka Đokovića, isred televizora izgovorim: Nole, hvala! Mislim da je taj mladić načinom na koji radi svoj posao učinio veoma mnogo za sve nas.
Story: Predajete glumu na Central School of Speech and Drama. Posmatrate li nekada studente kao svoju decu ili je to uvek striktno profesionalan odnos?
- Verovatno mi se nekada dešava da u svom ophođenju sa studentima zalutam i u tu sferu jer kažu da važim za strogog, ali i veoma brižnog profesora. Lep je osećaj kada na trećoj godini glume, ili pošto diplomiraju i uđu u profesionalne vode, u radu svojih studenata prepoznate plodove svoga rada. I toga je ove godine bilo mnogo jer je veliki broj mojih bivših studenta zaigrao glavne uloge u poznatim TV serijama na BBC-ju i u predstavama na West Endu.
Story: Šta vam je bilo najteže tokom karijere?
- Neizvesnost.
Story: Uloga Ruže u filmu Tri karte za Holivud donela vam je veliku popularnost, baš kao i rola Silije u Poslednjem krugu u Monci. Oba puta imali ste zahtevne, seksi scene koje su, čini se, u suprotnosti sa vašom blagom prirodom. Kako ste mirili te likove sa onim što suštinski jeste?
- Te scene bile su pre ljubavne, nego seksi, po mom mišljenju. A one mogu da budu teške, lake, zahtevne, inspirativne, kao i bilo koje druge.
Story: Kako reagujete kada pročitate o sebi da ste bili seks simbol bivše Jugoslavije?
- To mi je mnogo smešno. Nisam sebe nikada tako doživljavala, niti sam imala prilike da komentar tog tipa čujem tokom svoje karijere u bivšoj Jugoslaviji. Možda zato što sam u to vreme igrala dosta različitih uloga u pozorištu, na televiziji, filmu. Ljudima koji su bili upoznati s mojim radom, ta dva filma u kojima je bilo i ljubavnih scena, nisu predstavljala ništa drugo osim mojih različitih glumačkih zadataka.
Story: Jeste li u ljubavi, kao u poslu, bili spremni na žrtve?
- Da.
Story: Postoji li neka vaša romansa iz tog perioda koje se danas sećate s osmehom i kakvi su vam muškarci tada prilazili?
- Mahom sam se kretala u krugu umetnika. Naravno da svi mi imamo romanse koje i dan-danas čine da se nasmešite kada ih se setite. Ali u ovoj dobi to je verovatno više zbog naivnosti ondašnjeg shvatanja života nego zbog bilo čega drugog.
Story: O vašem emotivnom životu zna se vrlo malo. Postoji li sada neki važan muškarac u vašem životu?
- Bojim se da ćemo što se tog konteksta tiče ostaviti javnost i dalje u neznanju. Naša profesija je do te mere javna da je po mom mišljenju neophodno bar privatni život ostaviti za sebe.
Story: Šta je po vašem mišljenju ključ odnosa između partnera?
- Bliskost i dijalog. Iskren, sa željom da se ljudi bolje upoznaju. Svaki konflikt može još više da produbi bliskost ukoliko je partneri zaista žele.
Story: Uskoro ćete napuniti pedeset godina. Pribojavate li se starosti?
- Da, napuniću pedeset godina 28. septembra, na dan premijere filma Put ružama posut u Sava centru. I baš se radujem susretu sa beogradskom publikom posle toliko godina na taj dan! Starosti se ne pribojavam, i nemam vremena da mislim na to dokle god mogu da stvaram vrednosti koje traju - u mom ili u tuđem životu. A čini mi se i da bi bilo dosadno živeti jedan isti život, nekih 150 - 200 godina...
Story: Jeste li zadovoljni svojim životom ili postoji nešto za čim žudite?
- Što sam starija, sve sam zadovoljnija jer godine jasno pokažu šta je iza vas i koji su pravi rezultati vaših životnih ulaganja. Pogotovo kada se setim da sam u suštini imala takozvani život broj 1, do svoje 30 godine u Jugoslaviji, a onda život broj 2 koji je započeo u Britaniji pre dvadesetak godina. Trenuci u kojima se oni prepliću, pretapaju i spajaju jesu najlepši!
Story: Očekuju li vas još neki projekti u narednom periodu?
- Upravo sam potpisala ugovor za TV seriju Samac u braku, u režiji Ivana Stefanovića i u produkciji Košutnjak filma. Spremam se i za učešće na 50. Beogradskm međunarodnim susretima pisaca, koji počinju 20. septembra jer ću govoriti poeziju čuvenog britanskog pisca Ričarda Berengartena. Raduje me što ću na ovaj način moći da doprinesem daljem razvoju saradnje između srpske i britanske kulture.
