U vreme kada se potpuno prepustila odmoru i svim izazovima koje vreme za relaksaciju pruža, pop pevačicu Jelenu Tomašević (29) iznenadio je neobičan poziv. Naime, pre svega nekoliko dana fanovi Evrovizije iz Španije saopštili su joj kako je početkom oktobra očekuju u Barseloni gde bi trebalo da predstavlja našu zemlju na osmom kongresu ljubitelja ovog muzičkog takmičenja. Planovi za put na Pirinejsko poluostrvo sada ispunjavaju njenu svakodnevicu koju je tokom leta rezervisala samo za supruga, glumca Ivana Bosiljčića (34), i ćerku Ninu (1,5). Do tada, po mišljenjima mnogih, jedan od naših najlepših ženskih vokala omiljene pesmice pevuši svojoj naslednici, a u intervjuu opisuje i kako se njena tročlana porodica provela u Grčkoj, koliko se i na koji način nakon dve godine od venčanja promenio njen odnos sa suprugom i šta je glavni motiv da Nini podare brata ili sestru.
Story: Kako ste reagovali kada ste dobili poziv iz Španije?
- Iskreno, ovo je jedan od onih trenutaka u karijeri koji se samo poželeti može. Još sam pod utiskom da neko u Španiji prati moj rad. To je dokaz da muzika prevazilazi sve granice.
Story: Jeste li nekada bili u Barseloni?
- Kada smo pre tri godine na Ibici snimali spot za pesmu Gde da odem da te ne volim, desila se vulkanska erupcija na Islandu, pa su zbog vulkanske prašine bili obustavljeni letovi širom Evrope. Zbog toga smo moji saradnici i ja bili prinuđeni da provedemo noć u Barseloni. Dok su poslovni ljudi po aerodromima širom kontinenta gubili živce, ja sam bila srećna što ću se neplanirano zadržati u ovom divnom gradu. Tada sam obećala sebi da ću se vratiti u Barselonu i evo, želja mi se ispunjava. Uz svesrdnu pomoć Ljiljane Ordagić iz muzičke agencije Limark, srešću se i sa Rafaelom Arteserom, kompozitorom moje pesme Melanholija. Povešću tim ljudi sa sobom koji će kamerom zabeležiti moje gostovanje kako bih te trenutke podelila sa ovdašnjom publikom.
Story: Koliko ste se u profesionalnom smislu promenili otkako ste predstavljali Srbiju na Evroviziji 2008. godine?
- Učešće na Evroviziji bilo je jedna od ključnih tačaka u mojoj karijeri, nakon čega su mnoge stvari krenule uzlaznom putanjom. Kroz ovo divno iskustvo sazrela sam i kao pevač i kao čovek.
Story: Jeste li ikada patili što tada niste pobedili s obzirom na to da je takmičenje bilo u našoj zemlji?
- Smatram da je biti u prvih deset takmičara na najvećem muzičkom festivalu u Evropi u rangu sa pobedničkim plasmanom. Ne zaboravimo da se takmiči preko četrdeset zemalja i da o prvim mestima odlučuju finese i trenutne okolnosti. Ono što nikada neću zaboraviti jeste to da je u Beogradskoj areni pesmu Oro na srpskom jeziku pevalo uglas sa mnom dvadeset hiljada ljudi, od kojih je bilo više od polovine stranaca.
Story: Jeste li nekada učili španski i kako ćete uvežbati pesmu Oro na tom jeziku?
- Pošto sam 2008. godine Oro snimila na španskom u, naučene reči iz teksta koristiću i u komunikaciji. Šalim se, ja ću govoriti samo gracias, a prevodilac će odraditi ostalo.
Story: Da li vam je karijera u drugom planu otkako ste postali majka, ili vas majčinstvo inspiriše na to da se više dokazujete zbog ćerkice kako biste joj, možda, jednog dana bili uzor?
- Sada mnogo lakše i brže odlučujem o potezima u poslu. Majčinstvo mi je dalo novu snagu i to je promena koju svako može da vidi.
Story: Kako zamišljate svoj život za deset godina?
- Verujem da ću spokojno pevušiti Stižu mi četrdesete svesna da sam u najboljim godinama.
Story: Letovanje ste, kao i prošle godine, proveli na Sitoniji. Znači li to da je Grčka idealna destinacija za malenu Ninu?
- Halkidiki nam je najbliži od grčkih regija. A peščane plaže i bistro more više su nego dovoljni za nas. Maštamo i o poseti grčkim ostrvima, ali to ćemo moći da ostvarimo kad Nina još malo poraste.
Story: Šta je Nina ovog leta naučila?
- Naučila je da trči po pesku i plićaku što prošle godine nikako nije mogla jer je imala svega šest meseci. (Smeh) Inače, ovih dana ukoliko vas pozovem, a čujete sa druge strane nepoznat jezik i dečji glas, znajte da je to maslo Nine Bosiljčić i unapred se izvinjavam.
Story: Je li Nina kao i sve devojčice slaba na tatu?
- Primetila sam da ima drugačiji odnos prema tati. Na primer, ako slučajno padne u njegovom prisustvu, ustaje kao da se ništa nije desilo. Ukoliko ja naiđem, i za najmanju ogrebotinu počinje odmah da plače. Sećam se da sam i sama radila to isto kad sam bila mala jer mama je ipak najbolje rame za plakanje.
Story: Da li biste voleli da Nini rodite brata s obzirom na to da vi sa svojim bratom imate divan odnos?
- Svakako planiramo proširenje porodice. Ustvari planiranje je u ovom kontekstu pogrešan izraz jer se takvi planovi kuju sami od sebe. Nina će sigurno biti srećnija sa sestrom ili bratom. Moje detinjstvo ne bi bilo isto bez mog bata Darka s kojim bih volela da snimim neku lepu duetsku pesmu.
Story: Sukobljavate li se Ivan i vi oko načina vaspitavanja ćerke?
- Načelno imamo isti stav o vaspitavanju deteta. Očinska i majčinska energija prirodno se razlikuju, ali je divno kako se međusobno upotpunjuju.
Story: Ko je stroži roditelj, a ko uvek popušta?
- Nema potrebe da budemo strogi roditelji jer je Nina, iako živahna, vrlo poslušno dete. Često me iznenadi koliko me razume kada joj objašnjavam zašto neke stvari ne bi trebalo da radi.
Story: Koliko se u braku Ivan promenio kraj vas, a koliko vi kraj njega?
- Oboje smo se mnogo promenili pored Nine.
Story: Razgovarate li sa suprugom češće o tekućim životnim pitanjima i detetu ili imate vremena za romantične trenutke?
- Naravno da nalazimo vreme samo za nas dvoje i za to nije potrebna neka posebna organizacija.
Story: Smatrate li supruga i najboljim prijateljem ili ipak ima razgovora koji su rezervisani samo za drugarice?
- Postoje neke ženske priče kad su mi drugarice baš dobrodošle.
Story: Šta vam se na Ivanu najviše dopada nakon dve godine braka?
- Mnogo volim što je Ivan besprekorni organizator svih naših putovanja. Pored svih svakodnevnih obaveza koje usaglašeno ispunjavamo, uvek me iznenadi odlaskom negde na vikend.
Story: Kako ćete obeležiti dve godine braka 28. avgusta?
- Pošto nam još traje odmor, otputovaćemo negde van grada. Potrudiću se da ovog puta ja njega iznenadim.
Stroy: Praktikujete li da ponekad odete u Gornji Milanovac i svratite u crkvu u kojoj ste se jedno drugome obećali na večnu vernost?
- Hvala na podsećanju. To bi baš bilo lepo.
Story: Šta je u braku najlepše, a šta najteže?
- Najlepše je biti supružnik i roditelj, a najteže je ljudima koji se nisu još odlučili na ovaj korak razbiti predrasude o teretu braka.
Story: Koliko vam je u poslu važno Ivanovo mišljenje, a koliko vi utičete na njegove izbore u profesiji?
-Važno mi je njegovo mišljenje, kao i njemu moje u vezi sa svim što radimo, ali smo mi najopušteniji i najviše uživamo kao publika. On na mojim koncertima, ja na njegovim predstavama.
Story: Da li je tačno da vam je pesmu za singl birao suprug?
- Od svih pesama koje mi u poslednje vreme pristižu, ja pravim odabir. Ivanova velika želja bila je da me čuje kako pevam Melanholiju. Iako nisam planirala da se pesmom ovog tipa pojavim posle pauze, moram da priznam da sada posebno uživam dok baš nju izvodim. Naročito jer je to bio rođendanski poklon od Ivana.
Story: Čekate li s nestrpljenjem 30. rođendan i smatrate li da su vam dvadesete donele sve što ste mogli da poželite?
- Smatram da sam izgradila temelj za dobre tridesete i baš im se radujem.
Story: Kako vidite tu svoju životnu dekadu?
- Osećam da me u poslu čeka još dobrih stvari, a privatno samo neka se nastavi ovako.
Razgovarala: Jasmina Antonijević
