Ko je 15. juna bio na koncertu pevačice Jelene Karleuše Viva la Diva šou organizovanom na beogradskom Ušću, ima svoju istinu o događaju koji je danima bio centralna tema domaćih medija. Važnije od bilo kod odgovora na goruća pitanja od državnog značaja bila su ona: koliko je ljudi bilo u publici, u kojoj meri su tehnički uslovi bili adekvatni za takvu vrstu koncerta, da li ga je trebalo otkazati... Tri dana nakon najvažnijeg susreta sa fanovima u dosadašnjoj karijeri, Jelena u intervjuu za Story sumira utiske i otkriva svoje sledeće korake u karijeri i privatnom životu.
Story: Šta ste očekivali od koncerta i koji su vaši utisci nekoliko dana kasnije?
- Očekivala sam ono što sam i dobila. Bio je to spektakularan koncert kakav nijedna javna ličnost u Srbiji na Ušću do sada nije napravila. More mojih fanova stajalo je ispred mene i zajedno sa mnom pevalo i igralo. Ostvarili su moj najveći san, a to je da napravim revoluciju u muzičko-scenskom smislu i verujem da te večeri niko sa Ušća nije otišao nezadovoljan.
Story: Ako kažete da je ovo bilo najbolje od vas, znači li to da ne možete napraviti bolji koncert?
- Uvek može bolje. Plašim se samo da i moje najbolje pojedincima neće biti dobro. Nije mi jasno koga sam ubila i šta sam bilo kome uradila nažao pa da trpim ovakav medijski linč.
Story: Evidentno je da je ipak bilo problema jer ste i na samom koncertu o njima govorili u obraćanjima publici između pesama. Šta se zapravo dešavalo?
- Bilo je sitnih tehničkih problema. Led ekran je zakazao zbog problema sa strujom pa nije mogao da se emituje multimedijalni materijal. Ali, moj koncert nije samo multimedija, njega čine igranje, pevanje, publika, koreografija, kostimi, svetlo, zvuk. I sve je to bilo besprekorno! Ako je tehnika, kad zakaže, jedini segment koji od spektakla pravi debakl, onda su pojedinci veoma nefer i maliciozni.
Story: Kada ste videli da sve neće biti realizovano onako kako ste planirali, jeste li pomišljali da ipak otkažete ili pomerite koncert?
- Koncert ne bih otkazala ni po cenu poplave, tornada, vulkana, atomske bombe, loma noge, bolesti, čak ni po cenu smrti! Nema te sile. Ali, najviše me boli licitiranje broja ljudi u publici. Neću dozvoliti da se omalovažavaju moji fanovi. Time što je objavljeno kako ih je bilo deset hiljada, učinjena je velika nepravda.
Story: Koliko je, po vašim procenama, bilo ljudi?
- Nikada nisam govorila kako mi je bitan broj ljudi, ali sada jeste i ne dozvoljavam da se taj broj umanjuje. U pola deset uveče, kada je koncert uveliko trebalo da počne, ceo Bulevar Nikole Tesle, tog velikog naučnika koji je u neku ruku bio neshvaćen baš kao ja i morao da ode u beli svet, bio je zakrčen onima koji nisu mogli da uđu. Na to su satima čekali. Koncertni prostor bio je ograđen za 30.000 ljudi, a organizatori su bili prinuđeni da sklone ograde. Na kraju su se kapije otvorile, napravio se takav krkljanac i naplaćivanje karata više nije bilo moguće, a nismo ni želeli da se dogodi neki incident. Koncert je kasnio jer sam čekala da svi uđu. Nikakvog nervnog sloma ni plakanja kod mene nije bilo. Ni sada neću dozvoliti da se ruše nečiji snovi i ideali jer i da je bilo deset hiljada, zašto bi se ti ljudi omalovažavali?!
Story: Zašto ste nakon koncerta na Twitteru opsovali novinare? Šta vas je navelo da budete toliko ogorčeni i kajete li se zbog toga?
- A, kačenje sa novinarima... Stojim iza psovke koju sam napisala jer se odnosi na one koji pišu neistine i to da je Ušće moje groblje. Boli me što se nekim novinarima spektakl rimuje sa debakl, a Ušće sa Lešće. Ali, ako je Ušće moje Lešće, onda ću ja jednog dana tu imati svoj spomenik.
Story: Mislite li sada, iz ove perspektive, da na samom koncertu niste naglašavali propuste kako bi šteta bila manja jer publika ne bi ni znala šta je planirano da se dogodi?
- Jesam to rekla, ali samo zato što sam iskrena i jer smo mnogo uložili u te multimedije koje nisu emitovane. Ali, biće prikazane na mojoj mamutskoj turneji na koju uskoro krećem. Zoran Birtašević, moj najbolji prijatelj i verni saradnik, na svojim leđima izneo je čitav šou. Bez obzira na to što smo imali tehničkih problema, oni se nisu primetili baš zato što sam imala izuzetno sposobnog čoveka u režiji da spasi šta se spasti može jer bez Zorana koncert tehnički ne bi mogao da se izvede. Da na sceni nisam spomenula kako imamo tehničkih problema, niko ih ne bi ni primetio. I nisam ja tokom koncerta na sceni prozivala Zorana. S njim sam bila povezana specijalnim slušalicama i tražila sam da mi kaže koja je sledeća pesma. Inače, poslednjih pet, šest godina mnoge stvari bez njega ne bi bile realizovane, bez njega i njegove velike ljubavi, poštovanja, odricanja, zalaganja... Njemu stvarno mnogo dugujem.
Story: Ko je kriv za tehničke propuste?
- Nije bitno ko je kriv! Moja publika nije došla da bi gledala multimediju, već prvenstveno da podrži mene.
Story: Najavljivano je da ćete na koncert stići helikopterom, ali to se ipak nije desilo. Zbog čega?
- Ja to nikada nisam najavila. Nije sve što neko napiše istina.
Story: Jeste li znali, kada ste usred nastupa za sutradan najavili besplatan koncert, da je nemoguće dobiti dozvole za samo jedan dan?
- To je ono što sam poželela u trenutku i reka sam kako ću i sutra i prekosutra i nakosutra, ako treba, držati koncerte na Ušću. Bila je to moja želja, ali nisam tako brzo mogla da dobijem dozvolu od grada. Nema tu više nikakve filozofije, drame, polemike, skrivenih problema...
Story: A jeste li noć uoči koncerta osećali uzbuđenje ili tremu?
- Spavala sam veoma lepo. Ja sam neko ko odavno ne zna za smisao reči trema i osećaj koji ona stvara. Iskreno, bila sam izuzetno umorna posle svih tih meseci priprema, ali sav moj trud video se na sceni. Igrala sam i pevala, igrači su bili besprekorni, naše koreografije su, kao i muzičke deonice i scenografija, bile savršene, kostimi vrhunski i s pravom mogu da kažem kako ovakav spektakl niko nije napravio, a u dogledno vreme niko i neće.
Story: Zbog čega ste primali infuziju i injekciju adrenalina uoči izlaska na scenu? Da li ste bili iscrpljeni ili pod stresom?
- Primila sam samo vitaminsku infuziju, što je uobičajeno za mene pred velike napore.
Story: Jeste li osećali uzbuđenje kada ste kročili na scenu?
- Osećala sam odgovornost i koncentraciju. A uzbuđenje je ono što je krši i ja se stalno borim protiv toga, samo može da mi bude neprijatelj. U trenutku kada sam liftom izašla iz bine, videla sam more ljudi i srce mi je bilo puno. Sama sebi sama rekla: Ovo je moja velika pobeda. I moram da kažem kako svaka glava u publici za mene predstavlja pobedu. Moja publika je zrak svetlosti u mračnoj i poseljačenoj Srbiji gde vladaju pogrešne vrednosti i cene se pogrešni ljudi, gde se ne vrednuju trud i rad, već se ljudi koji su ispred svog vremena bacaju u blato i lome im se krila. Moj koncert na Ušću je velika pobeda one normalne Srbije koja zna da ceni trud i rad i zna da gleda unapred. Srbija u ovom momentu ima dve strane, dve ekipe, dva tima. Ne kažem da su oni koji ne slušaju moju muziku loš tim, ali samim tim što ne staju na moju stranu, ne podržavaju mene koja se borim za istinu, prolivam krv, znoj i suze, kao i materijalna sredstva, da bih stvari pokrenula ka boljim standardima, oni čine loše.
Story: Da li ste sada shvatili ko su vam pravi prijatelji?
- Najveća lekcija ovog koncerta jeste to što sam shvatila da mi novinari nisu prijatelji i da su mladi, koji su budućnost Srbije, na mojoj strani. Kao lavovi brane me na društvenim mrežama i srce su mi ostavili na Ušću te večeri pokazavši mi da nije uzalud ono što radim. Shvatila sam, takođe, i to da se u najgorim momentima rađaju najveća prijateljstva. Za života sam dobila prijatelja u Zoranu Birtaševiću, Jovani Dakić, Ivani Rabrenović... Oni mi do tada nisu bili bliski, ali srca su dali da taj koncert bude takav kakav je bio.
Story: Koliko vas je ukupno koštao koncert?
- Najviše živaca, nespavanja i vremena, a najmanje materijalnih sredstava.
Story: Plakali ste i na bini. Jesu li to bile suze radosnice ili ste plakali od besa?
- Apsolutno suze radosnice. Bile su to suze radosti, sreće i ponosa jer sam bila dirnuta brojem ljudi koji je stajao ispred mene i pevao sa mnom.
Story: Kostimi su bili izuzetno originalni, provokativni i smeli. Niko nije mogao da se odupre utisku kako ste prezgodni. Da li je hrabro pojaviti se pod reflektorima u tom izdanju?
- U jednom momentu, kada sam bila u kristalnom bikiniju, nisam imala ni plesne čarape, što je nedopustivo za performera. Ali, za ženu koja je rodila dvoje dece, izgledam pristojno.
Story: Da li je zaista moguće da ne vežbate i odakle vam takvo telo posle dva porođaja?
- Ne vežbam u teretani, ali ples je odlična rekreacija za telo. Ipak, stres je moj najbolji fitnes trener.
Story: Na koncertu nije bilo mnogo vaših kolega, ali javno su vam pružili podršku Nataša Bekvalac, Marija Šerifović, Željko Joksimović, Dragana Mirković... Mislite li da su iskrenu u svojoj podršci ili brane svoju profesiju?
- Nisam uopšte bliska s tim ljudima. Privatno se ne družimo, pa mogu da kažem kako oni brane svoju profesiju i javnu ličnost od ničim izazvanog kolektivnog linča.
- Story: Šta su vam rekli roditelji nakon koncerta?
- Bili su veoma ponosni, ali i potreseni količinom emocija koja se desila između publike i mene. Naravno, i ponosni na ćerku jedinicu. Bio je to i njihov trijumf kao roditelja jer su od mene stvorili velikog borca i profesionalca. A teško je biti žena koja će uprkos svim problemima napraviti koncert za pamćenje, koncert o kojem će se pričati narednih deset godina, ako ne napravim veći i bolji, a hoću jer to dugujem svojoj publici.
Story: U jednim dnevnim novinama vaš otac je rekao: Jadno moje dete, bori se kao lav. Kako se osećate povodom te njegove izjave?
- Ljudski je i normalno nervirati se zbog laži i nepravde, ali to ne znači da se treba pomiriti s tim. Uopšte ne želim da se od Jelene Karleuše javno pravi nekakva žrtva, što mnogi u ovom momentu rade. Daleko sam ja od žrtve. Ljudima koji mi žele loše mogu da budem samo ozbiljan neprijatelj.
Story: Kako je vaš suprug Duško Tošić reagovao posle koncerta?
- Moj suprug je ponosam i šokiran ovim što se u poslednjih nekoliko dana dešava. Ne može da veruje dokle idu ljudska zloba, zavist i mržnja. On voli sve moje pesme, balade posebno, a ovog puta posvetila sam mu pesmu Moj dragi.
Story: Da li je istina kako vam je nedavno poklonio mercedes?
- Da, to je njegov poklon za našu godišnjicu braka 28. juna. Poklon mi je dao malo ranije zbog koncerta, kao vrstu podstreka.
Story: Šta je prvo što ste uradili nakon koncerta?
- Izašla sam iz šatora gde sam se presvukla, pogledala u nebo sa nekoliko najbližih saradnika i doživela najlepši vatromet ikada viđen u Beogradu koji sam dobila na poklon od svog prijatelja.
Story: Jeste li te noći mogli da spavate od svih utisaka?
- Bila sam preumorna od priprema pa sam zaspala kao beba.
Story: U kom pravcu će se razvijati vaša karijera?
- Planiram turneju koja će početi od velikih gradova bivše Jugoslavije, potom po Evropi, Australiji i Americi.
Story: Spletom raznih okolnosti vaše ćerkice Anita i Nika doživele su saobraćajnu nesreću? Kako su one sada i na koji način ste se izborili s tim stresom?
- Izbezumila sam se i u trenutku mi se ceo svet srušio. U drugom momentu dobila sam informaciju da im ne fali ni dlaka s glave. Tada sam i shvatila kako sve nas samo jedan sekund deli od trijumfa do pakla. Čovek ne može da zna gde će se sapleti i šta će mu život doneti. S tim mora da se pliva onda kada se desi.
Story: Planirate li godišnji odmor?
- Planirala sam da otputujem na četiri, pet dana, ali od tog plana više nema ništa. Celo leto biće mi više nego radno, baš kao i ostatak mog života.
Story: Nećete putovati ni zbog dece?
- Deci je sasvim dovoljno koliko im pružam u ovom momentu. S druge strane, sve ovo što radim, to je zato da bi moje ćerke jednog dana bile veoma ponosne na svoju majku.
Jasmina Antonijević
