Slavni srpski reditelj Emir Kusturica odavno ne dozvoljava da njegov svet pažljivo građen u Mećavniku na Mokroj gori narušavaju moderni spoljni uticaji. Pošto je spremno odbio sve prilike da ostane u svetskim metropolama i živi poput većine zvezda iz sveta filma, Kusturica je pronašao idealnu oazu odakle crpi snagu i ideje za izvanredna ostvarenja. Sa grupom No smoking orchestra već deceniju održava koncerte širom sveta, o kojima pišu i inostrani mediji. Iako se druži sa pripadnicima svetskog džet seta, Kusturica izbegava pompezna dešavanja i najradije se odmara u prirodi svog toplog doma, okružen voljenom suprugom Majom, sinom Striborom i ćerkom Dunjom. Posebnu emociju u njegov život uneo je unuk Janko, za kojeg slavni deda uvek ima najviše vremena.
Story: Da li ste zadovoljni kako je protekao nedavno završeni Drugi međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf film festival, čiji ste osnivač?
- Da, jer je to pre svega festival koji ima veliki potencijal. Održava se na pravom mestu gde mladi ljudi pokreću ideje i iznose njihovo viđenje kinemomatografije i to dok još nisu zatrovani prevelikim obavezama koje tržište nalaže, što festival čini zanimljivijim i boljim. On je napravljen da bi film bio zabava, ali i mnogo više od toga.
Story: Tokom poslednjih meseci u Srbiji ste održali pet koncerata sa bendom No smoking orchestra. Kako je došlo do toga, budući da godinama niste nastupali pred domaćom publikom?
- Srbija je ušla u fazu demokratije, u kojoj bi trebalo da je samoj sebi najvažnija. Ja sam čovek koji je manje-više odrastao uz sve ono što vole Beograđani, ali bez obzira na sve smatram da se neprirodno odnosimo prema nasleđu. Uporno zaboravljamo činjenicu da smo deo sveta onoliko koliko sa svojim participiramo, a ne koliko imitiramo, a takav pristup često provincijalizuje našu zemlju. No smoking orchestra aktivira naše muzičko nasleđe. Na zatvaranju festivala svi smo bili u prilici da gledamo folklorna društva na sceni i osetimo koliku snagu i energiju oni manifestuju. Mislim da je naš bend potrajao upravo zato što smo svetu ponudili ono što do tada nisu čuli. Reč je o energiji koji se miksuje sa rokenrolom i organski deluje na publiku. Bez obzira gde se pojavili uvek imamo utisak da donosimo ljudima nešto što manje znaju, a što im je veoma važno da prepoznaju.
Story: Zbog čega Dr Neleta Karajlića smatrate najvećim misliocem današnjice?
- On je opasan, a i francuske novine su za njega napisale da su naspram njega Igi Pop i Mik Džeger paraplegičari. Na neki način to je i tačno jer ne poznajem čoveka koji tako može da porazi i nadvlada publiku u igri i svaki put to iznova ponovi pred nekoliko hiljada ljudi. Mislim da je i pređašnja i sadašnja verzija Zabranjenog pušenja to što jeste zahvaljujući njegovoj energiji.
Story: Nedavno ste se u francuskom filmu Farewell okušali u ulozi glumca. Kako je biti sa druge strane kamere?
- To mi se desilo prvi put u životu i bilo je zanimljivo to što sam igrao na francuskom. U filmu se radi o špijunskoj aferi i mislim da će publici biti zanimljiv i uzbudljiv.
Story: Delujete pomalo nepristupačno, a vaši prijatelji tvrde da ste zabavan čovek. Da li je odbojan stav vaš odbrambeni mehanizam?
- Ljudi imaju takav utisak zbog mog izgleda koji je posledica teškog buđenja. Uglavnom sam umoran pa delujem namršteno i neraspoloženo. Pojedinci misle i da sam alkoholičar što nije tačno.
Story: Koliko imate vremena za privatni život, pošto mnogo radite i više vremena provodite u avionu nego na zemlji?
- Nažalost, ne mnogo. Sve ovo što radim zahteva dobru organizaciju i čvrst koncept. Uvek se setim kako sam kao mladić gledao fudbalske utakmice naše reprezentacije koja je stalno gubila jer nije imala dovoljno istrajnosti, snage i želje. Moja htenja su javna, pa je na neki način i moj intimni život u tom pogledu nepostojeći. Svaki normalan čovek uzme odmor u trajanju od mesec, dva, ali meni se to ne dešava jer sam potpuno upregnut tokom celog života, što mi i ne smeta. Zadovoljstvo koje mi pričinjavaju uspesi članova moje porodice jeste ono što mi je dovoljno.
Story: Sa vama u bendu svira i vaš sin Stribor. Imate li potpuno profesionalan odnos ili je on prožet i privatnim?
- Mi smo na prvom mestu drugovi i zajedno delimo život već duže vreme. Mislim da je on svojom čudnom invencijom i divnom snagom koju je uložio u muziku za film Zavet pokazao ne samo da je reproduktivan umetnik, nego i ozbiljan autor. Najdraže od svega mi je to što sam imao priliku da prisustvujem formiranju njegovog talenta. Sada nadoknađujem period kada nisam bio uz njega dok sam intenzivno radio filmove.
Story: O vašoj ćerki Dunji javnost malo zna. Čime se ona bavi?
- Moja ćerka studira dramaturgiju kod reditelja Siniše Kovačevića, veoma je obrazovana i osetljiva devojka i siguran sam da će u budućnosti napravi nešto veliko. Samo je pitanje vremena kada će iskoristi svoju intuiciju i dar i pronaći ogledalo u kome će reflektovati svoje zamisli.
Story: Pre četiri godine ostvarili ste se i u ulozi dede.
- Striborov sin Janko divan je i briljantan dečak. On je naš najbolji izraz, dobro se tuče u vrtiću i što je najvažnije ljudi ga vole. Za njega uvek imam vremena, ali ga sada baš dugo nisam posećivao zbog priprema oko festivala. Uskoro ćemo ponovo moći da se družimo i igramo.
Story: Koliko vam je u poslu bitno mišljenje supruge Maje?
- Maja je centralna emocija naše familije, ona je zapravo vezivno tkivo. Njena bezgranična emocionalnost i nesvakidašnja inteligencija od davnih sedamdesetih pa do danas stub je naše porodice. Moja supruga završila je književnost, ali kada sam se vratio iz Francuske na najbolji način se pokazala kao producent i zahvaljujući svojoj umešnosti učinila ono što je u filmu najteže - da sačuva novac i usmeri ga na platno. Upravo tako mi je pomogla da završim poslednja tri filma.
Story: Niste čovek koji poštuje pravila koje društvo nalaže. Jeste li takvi i u kući?
- Nemamo nikakva pravila. Postoji jedan prirodan autoritet koji se poštuje, ali manje-više sve se nekako podrazumeva. Uz razgovor uvek primirimo ponekad ostrašćenu prepirku. Kod nas ne postoji hijerarhija koja je uspostavljena formalno, nego se sve dešava prirodno.
