Harizmatična dvadesetsedmogodišnja televizijska voditeljka Jovana Janković rođena je u Beogradu u porodici intelektualaca, majke Jelene i oca Jovana, profesora na mašinskom fakultetu. Iako ćerka jedinica, nije bila vaspitavana da bude razmažena, povlašćena i sebična. Naprotiv, rukomet koji je trenirala od svoje dvanaeste godine naučio ju je kako da se izbori za svoje parče neba. Apsolvent je BK univerziteta, odsek menadžment u Kulturi, a svoju televizijsku karijeru 2001. godine započela je na BK televiziji gde je radila autorske emisije Trejler i Blokbaster. Četiri godine kasnije prelazi na RTS kao voditeljka Jutarnjeg programa, a svojom mladošću i osmehom napravila je potpunu revoluciju u ovoj formi emisije. Pet godina bila je u romansi sa bivšim direktorom BK televizije Aleksandrom Zeremskim, s kojim se početkom leta verila, a petnaest dana kasnije i prekinula zaruke.
Jovana, koju smatraju jednim od najlepših TV lica, imala je tu privilegiju da zajedno sa pop zvezdom Željkom Joksimovićem bude voditelj muzičkog spektakla Evrovizije, održane u maju ove godine u Beogradu, i pobere brojne hvalospeve kolega iz Evrope. O tome koliko joj je ovo muzičko takmičenje promenilo život, kakva je kao prijatelj, ali i u ljubavi, kao i o romansi sa Željkom Joksimovićem, posle šest meseci pauze Jovana prvi put ekskluzivno govori za Story.
STORY: Počela je nova šema Jutarnjeg programa na RTS-u, u okviru koje ste umesto pet angažovani tri puta nedeljno.
- Kada smo Srđan Predojević i ja pre tri godine počinjali da radimo Jutarnji program, ideja i jeste bila da ga radimo tri puta nedeljno, a drugi voditeljski par ostalim danima. Sada, kada su se nakon izbora za Evrolice pojavili novi ljudi koji su mogli da odgovore tom voditeljskom zahtevu, tim naše kuće ih je uposlio. Mislim da je to prava mera što se tiče količine Srđanovog i mog pojavljivanja
STORY: Šta sada radite četvrtkom i petkom, kakve su vam obaveze?
- Budući da sam ja jedan od urednika Jutarnjeg programa, a Srđan Beogradskog programa pod koji spada Jutarnji i Beogradska hronika, obavezni smo da dolazimo na televiziju i bavimo se pripremom emisija.
STORY: Koje su vaše obaveze u vezi sa Jutarnjim programom osim onoga što milionski auditorijum može da vidi?
- Kada završimo emisiju, Srđan i ja imamo kolegijum na kojem sagledamo teme pripremljene od strane desetak urednika za sutrašnji dan i dodajemo naše sugestije i ideje. U proseku, radne obaveze imamo od pet ujutro do jedan po podne.
STORY: Osećate li opterećenje zbog činjenice da vas gleda sedamdeset odsto Srbije?
- Od sto posto gledalaca kojima su upaljeni televizori, sedamdeset odsto njih gleda RTS u jutarnjem terminu. Mislim da nismo samo Srđan i ja za to zaslužni, jer se javnom servisu najviše u Srbiji veruje. Naša šema je jednostavna, ali vrlo zahvalna jer pružamo sažete informacije o kulturi, politici, poskupljenjima, vremenskoj prognozi... i osluškujemo želje gledalaca. Uz to, Srđana i mene tretiraju kao neke bliske rođake ili prijatelje koji su im svaki dan u kućnim posetama.
STORY: Od evrovizijskog spektakla u Beogradu prošlo je skoro pola godine. Kakvo profesionalno iskustvo i sećanja na taj događaj nosite?
- Sama organizacija, tim profesionalaca… sve je bilo na sjajnom nivou. Prošlo je šest meseci, ali euforija i dalje ne jenjava. Evrovizija je bila stvar od nacionalnog značaja, a izvođač iz Srbije i voditeljski par tada su najistaknutije predstavljali našu zemlju. Sve oči bile su uprte u nas i smatram da smo opravdali očekivanja. I pola godine kasnije dobijam mejlove i pisma od stranih novinara koji su imali lepo iskustvo s nama. Svi su se složili u jednom – u Beogradu je 2008. održana najspektakularnija Evrovizija ikada organizovana, iako se to možda od Srbije nije očekivalo.
STORY: Šta vam je slava dobrog donela, a šta su njene negativne posledice?
- Donedavno nije bilo skandaloznih priča o meni u novinama, a onda su se stvari otrgle kontroli, što smatram negativnim i nisam umela isprva da se snađem u toj priči. Predstavljena sam u totalno drugačijem svetlu, kako nisam zaslužila. Pozitivno je što sam očvrsla i oguglala na sve te stvari.
STORY: Nakon jedinstvenog voditeljskog iskustva na Evroviziji koje se verovatno neće ponoviti, jeste li se pitali šta dalje?
- To sam se i ja pitala i govorila sebi: U ponoć, 25. maja, spektakl se završava. Šta nakon toga? Ali, shvatila sam da ću dostići vrhunac u karijeri kada odradim Jutarnji program i budem u potpunosti zadovoljna. Pošto se to još nije desilo, jer sam izuzetno samokritična i uvek mislim da može bolje, još imam prostora za napredak. Srećna sam što radim emisiju u kojoj imam priliku da se kao voditelj izgradim do perfekcije. Nije slučajnost ono što sam videla prilikom boravka u Americi da najveće holivudske zvezde, poput Gvinet Paltrou i ostalih, ne mrzi da ustanu u osam i dođu u jutarnji program na pet minuta, jer su svesni njene važnosti.
STORY: Koliko je direktor RTS-a Aleksandar Tijanić bio ponosan na vas posle Evrovizije? Da li je bio suzdržan ili je reagovao krajnje ljudski, na primer toplim zagrljajem?
- On je bio najodgovorniji čovek tih dana za eventualni neuspeh ili uspeh. Kada smo Željko i ja posle svega otišli kod njega u kancelariju, zadovoljni i presrećni zbog postignutog uspeha, rekao je: E, ljudi, bili ste fenomenalni. Sjajno, bravo, hvala vam. On je ujedno bio prvi koji mi je poslao poruku: Bravo, Joco, super je!
STORY: Da li vam u poslu njegovo mišljenje najviše znači?
- Apsolutno i smatram da na televiziji od njega ne postoji bolji stručnjak. Kada vam kaže bravo, a to je, govorim iz sopstvenog iskustva, veoma retko, onda znate da ste bili perfektni.
STORY: Da li je vođenje najpopularnijeg šou-programa na Starom kontinuitetu značilo i vaš ulazak u neki drugi milje? Osećate li se sada više celebrities?
- Odavno sam demistifikovala javne ličnosti jer sam s njima kroz posao u kontaktu, tako da ne mogu više da prepoznam ko je celebirities u Srbiji. Svi smo mi u Srbiji, ipak, obični ljudi, samo što se neko bavi javnim poslom, a neko ne.
STORY: Jeste li u kontaktu sa Žan Pol Gotjeom, koji vas je privilegovao pozivom da budete njegovi počasni gosti na reviji u Parizu?
- Gotje nas je kupio još onda kada smo ga kontaktirali zbog saradnje povodom Evrovizije, na koju je bez problema pristao. Čak nam je poslao svoje dve najnovije haljine koje koštaju 250.000 evra, tako da stilistkinje Ivana Rabrenović, Jovana Božović i ja nismo smele ni da ih dodirnemo (smeh). Bila je čast raditi tu manifestaciju sa takvom podrškom od strane velikih ljudi današnjice.
STORY: Dakle, između Gotjea, Željka i vas, desile su se međusobne simpatije?
- Bio je oduševljen što tečno govorimo francuski, a nakon finala išli smo i na ručak. Znao je sve o nama, čak i pesmu Lane moje. Družili smo se tada kao najbolji prijatelji, ispitivao nas je kako je nama bilo i maltene nas gledao kao zvezde. Bilo mi je fascinantno da su i pripadnici svetskog džet-seta sasvim obični ljudi. Potpuno nestvarno. Tada nas je i pozvao da u junu budemo počasni gosti na Nedelji visoke mode u Parizu, gde smo i otišli.
STORY: Na koji način vas sada posmatraju kolege sa televizije, jeste li primetili izvesnu dozu ljubomore i zavisti?
- Naprotiv, uvek sam imala poslovan i pomalo suzdržan odnos sa kolegama, ali posle Evrovizije svi su bili veoma ponosni i sa većinom sam se baš zbližila. Prilazili su mi, čestitali i bili iskreno srećni, čak sam dobijala pozive i čestitke od kolega sa ostalih televizija.
STORY: Jeste li se nakon svega promenili ili uobrazili? Plaši li vas da ćete postati snob?
- Ne mislim da sam se promenila niti da ću postati snob. Živim potpuno normalnim životom kakvim sam živela i pre. Možda bi neko ko me ne poznaje mogao da izvede pogrešan zaključak jer je moja profesija, a samim tim i ja, izložena javnim osudama.
STORY: Da li vam je i kakva nova vrata otvorio evrovizijski angažman? Imate li neke dodatne poslove konferansijea?
- U našoj zemlji, nažalost, posao voditelja i novinara ne donosi spektakularnu zaradu, tako da živimo i od angažmana kao konferansijei na različitim događajima. To sam radila i pre. Nakon Evrovizije ređe imam takvih angažmana, ali su skuplji.
STORY: Kako to da dosad niste snimili reklamu?
- Čekam pravu ponudu. Ima ih raznih, ali uradiću je onda kada se meni bude dopao proizvod i budem želela da stanem iza njega.
STORY: Plaši li vas ponekad da će televizija potrošiti vaš lik?
- Sigurna sam da će se to desiti, ali ne razmišljam o tome. Puštam život da mi se dešava, pa bilo dobro ili loše. Kolege sa stranih televizija pričale su mi da imaju enormne plate baš upravo iz tog razloga što njihov poslovni vek u najboljem slučaju može da traje dvadeset godina.
STORY: Postoje li osobe iz vašeg posla koje su vam se zamerile? Kako reagujete na nepravdu? Jeste li osvetoljubivi?
- Naravno, svi mi imamo te neke zle ljude u životima koji su pokušali da na neki način zaustave naš dalji napredak. Sve donedavno mislila sam da sam zlopamtilo, ali shvatila sam da nisam. Naprotiv, tim ljudima trebalo bi da zahvalim, time što su mi želeli loše, napravili su mi uslugu jer su mi se otvorile nove, bolje mogućnosti. To što nisam osvetoljubiva, ne znači da sam tim ljudima i oprostila.
STORY: Imate li strah od konkurencije i da li vas plaše mlade, lepe devojke, čije televizijsko vreme tek dolazi. Mogu li da vas ugroze?
- I treba da se pojave mlade, lepe i pametne devojke, jer bi nam svima koji smo godinama na televiziji učinile uslugu. Ne plašim se konkurencije i za svakog ima mesta. Sve dok dovoljno ulažem u sebe i imam pozitivan utisak kod gledalaca, straha nema.
STORY: Koliko vam je lepota pomogla, a koliko odmogla u karijeri?
- Ako lepotu koristite na pravi način, može da bude od pomoći, ali ako je koristite u pogrešnom kontekstu - lepa sam i samo to je dovoljno - onda ne postupate ispravno. Ne oslanjam se samo na svoj izgled.
STORY: U kojoj meri ste svesni svog fizičkog izgleda?
- Lagala bih kada bih rekla da nisam. Kada sam imala 19 godina govorili su mi da sam taj srećan tip žene koja će s godinama sazrevati i izgledati sve lepše, što mi tada nije bilo jasno.
STORY: Šta smatrate svojim adutom? Osmeh, pogled…
- Sve pomalo, ako je upotrebljeno na pravi način. Volim svoj osmeh, ali ne smatram da je to adut kojim, kada nešto zaškripi, mogu da rešim problem. Možda je to prva karta na koju igram, ali ne dajem joj preveliki značaj.
STORY: Da li vam je kolega Srđan Predojević i dalje jedan od najboljih prijatelja?
- Da, to je moj najbolji drug. Od prvog dana napravili smo dobru komunikaciju jer smo mnogo vremena provodili zajedno. Dogodilo nam se iskreno i pravo prijateljstvo, iako sam smatrala da se takva prijateljstva uglavnom neguju od detinjstva.
STORY: Šta biste rekli onima koji vas smatraju suzdržanom i hladnom osobom?
- Ima i takvih?
STORY: Ima.
- Zaista mislim da sam isuviše neposredna s ljudima. Niko mi nije rekao da sam rezervisana.
STORY: Dobro, jeste srdačni i neposredni, ali oko sebe imate i onaj nevidljivi zid.
- To je istina. Od mnogo ljudi čula sam da kažu: Do tebe je lako, ali preko tvog nevidljivog zida, nikako. Mali broj njih pređe tu granicu, jednostavno to je moj odbrambeni mehanizam kojim ne dozvoljavam ljudima da me povrede.
STORY: Šta vam je u životu najvažnije?
- Psihički i duševni mir. Ne volim osećaj da me nešto tišti i muči.
STORY: Kako se postiže taj mir?
- Nikako (smeh). Težim ka tome.
STORY: Na koji način unapređujete svoju ličnost?
- Nisam analitički o tome razmišljala, ali najviše sam sazrela kroz posao. Družim se sa starijim, iskusnijim ljudima, pažljivo ih osluškujem i učim od njih životne mudrosti. Motiviše me radoznalost da istražujem kako druge, tako i sebe. Iskrena sam prema sebi i znam šta su mi mere i želje, a šta mogućnosti. Imam realne želje i ne čine me srećnom spektakularne i grandiozne stvari, nego neke sasvim obične.
STORY: Jeste li u suštini nežna, krhka žena ili jedna od onih čeličnih, sa čvrstim stavom?
- Nisam krhka i nežna niti to smatram ženskim kvalitetom. Neosporno, svi mi imamo Ahilovu petu, ali veoma sam čvrsta i uvek imam svoj stav.
STORY: Uglavnom su te žene koje za sebe misle da su gvozdene, zapravo najosetljivije i sklone ranjavanju.
- I to je tačno, ali vrlo dobro znam šta hoću, a šta ne želim. Imam čvrste stavove čak i kada znam da će me nešto povrediti i raniti.
STORY: Zar nisu mudrije one koje glume da su nemoćne i nezaštićene, koje zatrepću okicama i od muškaraca dobiju sve što požele?
- Jesu mudrije i bolje prolaze, ali ne mislim da su zbog toga srećnije. Ja ne mogu tako. Probala sam i nije mi se svidelo. Moje dosadašnje ponašanje nije se pokazalo kao loše i zaista mislim da jaki i kvalitetni muškarci vole isto takve žene.
STORY: Čime vi zavodite muškarce? Koje je vaše oružje – šarm, izgled, osećaj neuhvatljivosti?
- Nikad nisam zavodila u kontekstu - e, sad ću da ga zavedem. Jednostavno, to ne umem. Kada bi mi neko dao takav zadatak, ne znam kako bih ga ispunila. Nemam keca kojeg vadim iz rukava u takvim situacijama.
STORY: Kako ste onda stavljali do znanja muškarcima da vam se dopadaju, ako već niste želeli da činite prvi korak?
- To mi se dešavalo možda u srednjoj školi - kažem drugarici ko mi se sviđa, pa ona njemu... ali to nikad nije upalilo. Kada sam porasla, nisam imala takvih situacije, a bila sam u dugoj vezi.
STORY: Da bi vam neko postao prijatelj, šta bi trebalo da zadovoljava? Jesu li vam kriterijumi strogi?
- Veoma su strogi. Najvažnija mi je iskrenost. Prezirem muškarce i žene koji glume život. Smatram najvažnijim da je osoba koja sedi preko puta mene dobar sagovornik i slušalac sa iskrenim savetima koji se prepoznaju. I, naravno, da ta osoba otvori svoje srce ka meni.
STORY: Jeste li dobra domaćica? Umete li da kuvate i da li kućni poslovi za vas predstavljaju zamor ili zadovoljstvo?
- Zamara me svakodnevno kuvanje, ali povremeno volim da pripremam hranu koju i sama volim da jedem. Ne mislim da me to manje čini damom, naprotiv. Smatram da sposobnim, poslovnim ženama umeće kulinarstva daje dodatni šarm. Ostale kućne poslove baš i ne volim, nisam od onih koje leče stres brisanjem prašine.
STORY: Pomislite li ikada za sebe da ste sebični?
- Nikada, čak i preterujem u svojoj nesebičnosti. To je moja osobina iza koje mogu definitivno da stanem.
STORY: Plačete li često? Da li to činite kada ste tužni, razočarani, besni ili da biste suzama postigli neki efekat?
- Može da mi se desi u sve tri situacije. Suze su znak slabosti i ne volim da ih pokazujem. Ne smatram da bilo ko treba da ih vidi. Kada pustiš suzu pred nekim, time si ogolio svoju ličnost, što ja ne volim da radim.
STORY: Niste od onih žena koje suzama postižu neke rezultate?
- Mislim da se suzama ništa ne postiže, osim sažaljenja. Nekog učine slabom osobom, a ne rešavaju problem.
STORY: Šta vas odbija, a šta privlači kod ljudi? Koje osobine jako cenite, a koje prezirete?
- Cenim kada je neko iskren, pa makar i surovo. Takođe, veoma uvažavam požrtvovanost kod prijatelja. S druge strane, sebičluk na razne teme, strašno me nervira.
STORY: Pravdaš li bele laži koje služe da bi se neko, tobože, zaštitio?
- Nije laž nešto što rešava problem, makar je nazvali i belom. Jedna sam od onih koja u lice i otvoreno kaže sve što mi smeta i kritikujem kada mi se nešto ne sviđa. Nisam uvek nagrađena za to ponašanje i ne mislim da je uvek pametno imati svoj stav, ali tako funkcionišem i ne želim drugačije, iako ponekad imam problem zbog toga.
STORY: Šta može najčešće i najlakše da vas oneraspoloži, a šta vas ushiti i čini srećnom?
- Srećnom me učini ako je neko pažljiv, kada se bavi mnome i razmišlja o tome šta bi me zadovoljilo i učinilo srećnom. Ja sam osoba koja traži punu pažnju. Opet, kada svega toga nema, užasno sam nesrećna.
STORY: Smatrate li sebe seksepilnom? Šta biste na sebi izdvojili kao naj-seksi detalj?
- To je teško pitanje. Doživljaj nečijeg seksepila je individualna stvar. Možda nekome jesam seksi, a opet, nekom drugom nisam.
STORY: Donedavno niste nimalo bili zanimljivi tabloidima. Onda vam je Evrovizija potpuno preokrenula život i u tom smislu?
- Donedavno možda i nije bilo povoda. Vodila sam miran život, a tako su me i pratili u medijima. Onda sam upala u žižu zbog Evrosonga, zatim je došlo i do promena u mom privatnom životu, a dospela sam, na moju veliku nesreću, i na stranice žute štampe.
STORY: Kako reagujete na takve tekstove?
- Vrlo sam razočarana. Ni sama Evrovizija nije imala toliku medijsku pažnju kao vesti s kim se zabavljam, koga sam ostavila i s kim živim. O tom muzičkom spektaklu, za koji smo dobili najbolje kritike do sada, Željkovom i mom profesionalnom razvoju, načinu na koji gradimo karijere… pisale su skoro sve novine u Evropi, a ovdašnji mediji objavljivali su jedino tekstove o tome jesmo li zajedno ili nismo i to smatram potpunom nepravdom.
STORY: Mesecima ste bili nemi za medije. Mislite li da je konačno došlo vreme da podelite neke stvari sa javnosti i na priču o vašem ljubavnom životu stavite tačku?
- Upravo zato i radimo ovaj intervju. Letos su mnoge novine preživele zahvaljujući tome što su Željka i mene stavljali na naslovne strane. Nas dvoje smo bili top-tema leta. U tom trenutku nisam se snašla i imala nekoga ko bi me posavetovao kako da se postavim. Prvo sam bila šokirana, potom ljuta, a na kraju sam postala potpuno indiferentna. U početku sam donela odluku da uopšte ne dajem intervjue, međutim, pošto se bavim javnim poslom, shvatila sam da to baš ne može tako.
STORY: Da prekinemo nagađanja za sva vremena - da li vam se sa Željkom Joksimovićem dogodila ljubav na prvi pogled?
- Nije.
STORY: Jeste li prema njemu gajili predrasude kao uglavnom svi oni koji ga ne poznaju - da je prepotentan i suviše gord?
- Recimo da je bilo tako. Ali, on je toliko drugačiji kada ga čovek upozna. Profesionalno je potpuni štreber i nema kod njega polovično odrađenog posla. I ja sam suštinski takva, pa mi je sličan način rada odgovarao. Plašila sam se kako ćemo se uklopiti, jer je mnogo važno da se partneri sa scene i privatno dobro slažu. Ne moraju da budu prijatelji, ali moraju da imaju dodirne tačke. E, ja sam mislila da se nama dvoma to nikada neće desiti.
STORY: Kada ste, zapravo, shvatili da možete i privatno da se složite?
- Željko je pokrenuo ideju da odemo na ručak pre drugog žreba, dogovorimo se o scenariju i malo bolje upoznamo jedno drugo kako bismo pretpostavili eventualne spontane reakcije na bini. I zaista, predrasudu koju sam prema njemu gajila, otklonila sam već pri drugom, trećem viđanju. Bila sam potpuno oduševljena time kako pristupa poslu i što sam dobila priliku da s njim radim. On apsolutno nije imao nikakvu tremu, za razliku od mene. Jedna rečenica je bila dovoljna da me smiri i opusti do kraja takmičenja, a ona je glasila: Nemoj da se stresiraš, jer nikada više u životu nećemo imati priliku da radimo ovako nešto. Hajde da se super provedemo, odradimo posao što je bolje moguće i pamtimo to kao nešto lepo do kraja života.
STORY: Ono čega možda vi i Željko niste bili svesni jeste da je među vama strujao fluid još na sceni tokom evrovizijskih večeri. Nemali je broj onih koji su vas gledali putem malih ekrana i bili sigurni da među vama ima nečega.
- Zaista nisam imala taj utisak. Nije bilo ni pomisli, a kamoli govora, o bilo kakvoj emociji ili vezi. Željko i ja smo se super provodili sa našom ekipom stilista, šminkera, frizera… Maltene, živeli smo svi skupa tih dana u Areni, odlazili smo kući samo da odspavamo. Bili smo kao mala porodica. Kada se sve završilo, bilo nam je veoma žao što je tako divnom druženju došao kraj.
STORY: Tada ste još bili u petogodišnjoj vezi s Aleksandrom Zeremskim, koji vas je naprasno posle svega zaprosio. Da li je on intuitivno, muški, osetio da vas polako gubi pa je želeo da vas veže prstenom?
- Ne znam, jer ne mogu da pričam u njegovo ime. Verovatno me je zaprosio kada je osetio želju. Posle 15 dana prekinula sam veridbu, jer naš odnos nije bio kao pre. I da veza ne bi išla dalje u brak sa svim nezadovoljstvima koja su bila prisutna, bilo je mnogo poštenije da to okončamo. Smatram da nešto ili treba da bude idealno ili ne treba da postoji. Onog trenutka kada to više nije bilo idealno, za Sašu i mene je došao kraj. Naša veza je prekinuta onda kada je sa vrhunca počela da ide opadajućom putanjom. Mnogi bi nastavili da gaje tu vezu, ali ja nisam zamišljala našu budućnost takvom.
STORY: Da li su tada vaše emocije bile podeljene? Jeste li u to vreme kada ste prekinuli s Aleksandrom, osećali nešto prema Željku?
- Ne, zaista. Željko nema nikakve veze sa mojim prethodnim emotivnim životom i odlukom o raskidu.
STORY: Koliko je bilo teško prekinuti petogodišnju vezu koja je vodila ka braku?
- Jako, to je možda najteža emotivna odluka koju sam ikad donela.
STORY: Kako ste bivšem vereniku saopštili da je kraj? Da li je bilo dramatičnih scena?
- Rastali smo se na potpuno normalan i prijateljski način tako što smo razgovarali na temu našeg odnosa koji više nije bio kao pre. Saša će ostati moj prijatelja do kraja života, jer tokom pet godina dosta smo pomagali jedno drugom i delili lepe zajedničke trenutke. Nikada se nismo zadesili ni u jednoj neprijatnoj i nelagodnoj situaciji. Mislila sam da nikada s nekim posle raskida neću moći da budem prijatelj. Ali, desilo se nešto sasvim drugačije.
STORY: Da li vas je uvredilo što je u jednom nedeljniku o poznatima, iako to nikada za vreme vaše veze nije radio, Aleksandar dao intervju u kome je izjavio: Jovana i ja smo se najbolje slagali u izboru hrane, pića, kao i u seksu? Nije li to bio nedžentlmenski potez ostavljenog muškarca?
- Mnogi su to doživeli tako. Budući da ga poznajem dobro i dugo, znam šta mu je bio cilj. Ne mogu da imam zamerku na intervju, mogu samo da zamerim što ga je uopšte dao, budući da nije javna ličnost i pet godina nije želeo da se slika i govori za novine. Samim tim, njegov ispad bio je potpuno neočekivan za mene. Na naslovnoj strani tog časopisa ispod moje fotografije pisalo je Ekskluzivno, Jovana Janković: Raskid posle pet godina, a mog intervjua nije bilo. Smatram da je nedžentlmenski što su me stavili na naslovnu stranu, a nisam rekla ni reč, a Sašin intervju je očigledno bio neki njegov način da se povuče iz medija. Sebe je zaštitio, a mene je hteo da predstavi u lepom svetlu, ali je ta jedna bespotrebna rečenica, nažalost, jedina ostala upamćena.
STORY: U kakvim ste odnosima sada?
- U odličnim, prijateljskim.
STORY: A kada ste vi i Željko shvatili da je vaš prijateljski odnos poprimio drugačiji oblik?
- U međuvremenu, postali smo jako dobri prijatelji, što je bilo čudno, jer oboje nismo tipovi osoba koje olako puštaju nove ljude u svoj svet. Veoma smo se zbližili i ne sećam se kako je došlo do toga da prijateljstvo preraste u nešto više, ali bilo je nedavno... Sve se razvijalo brzo i samo od sebe, a možda je to bio i logičan sled…
STORY: Čak i ozbiljne dnevne novine predstavljale su vas kao junake latinoameričke sapunice, koji su okrutno slomili srca svojim bivšim partnerima da bise prepustili čarima nove ljubavi. Jesu li učinili da se osećate grešno?
- Ne znam što smo tako predstavljeni, jer ne vidim šta je tu greh. Ja nisam ostavila Sašu da bih bila sa Željkom i to je jedina istina. Mediji su predstavljali sve na način koji im je odgovarao.
STORY: Dakle, kada ste letos bili u Budvi, još niste bili u romansi?
- Naravno, i nema razloga da kažem drugačije. Strašno mi je što smo predstavljeni kao grešnici, jer ne vidim u svemu tome ništa loše.
STORY: Da li biste voleli da pažnja medija u odnosu na vas dvoje počne da jenjava i da možete da se ponašate kao dvoje potpuno običnih ljudi?
- Moram priznati da je, zbog gomile napisanih neistina, ta nenormalna medijska prašina kod mene stvorila odbojnost prema štampanim medijima.
STORY: Između ostalog, mislite li i na onu kada ste Aleksandru Zeremskom vratili prsten, ali ne i automobil?
- Ma da… Volela bih da sam upoznala tako galantnog muškarca koji bi mi poklonio BMW za veridbu (smeh). Prava istina je da sam prodala svoj prethodni auto koji nije bio ništa lošiji od sadašnjeg i nastavila sa plaćanjem rata, a nešto su mi i roditelji pomogli. Auto se vodi na moje ime i kupljen je od mojih para.
STORY: Da li je neko u javnosti tendenciozno širio laži želeći da vas povredi?
- Svi tekstovi koji su pisani, bili su usmereni tako da povrede sve ljude koji su bili akteri priče, u čemu su vrlo uspeli. Moram priznati da me je povredilo i stvarno sam razočarana takvim stvarima. Iako se nije dogodilo ništa spektakularno, novinari su pisali šta im je padalo na pamet, pošto niko od nas nije želeo da izađe u javnost i ispriča istinu. Moje pojavljivanje tada bilo bi potpuno neprimereno, jer sam preživela Evroviziju, raskid veridbe, onda bila i sama neko vreme… Bila sam zaokupljena svojim životnim problemima.
STORY: Koliko je istine u pričama da je Adriana Čortan pravila Željku veliki problem time što nije želela da prizna sebi da je njihovoj vezi konačno došao kraj?
- Nisam tada bila upućena u njegov privatni život - kako su živeli i na koji način su završili. To je njihova stvar i ne bih želela da se mešam, mogu jedino da pričam u svoje ime, a na prošlost se ne osvrćem.
STORY: Kakvi ste, inače, u ljubavi? Da li više volite da pružate ili dobijate?
- I da dajem i da pružam. Po principu reciprociteta.
STORY: Šta vas je kod Željka osvojilo?
- On je prirodan, normalan, šarmantan i inteligentan, a pri tom je umetnik. Sve to kada se spoji, dobitna je formula (smeh).
STORY: Koliko vam prija veza sa umetnikom, jer oni su nesputanog duha, dok ste vi kao novinar vrlo realni? Da li ste sebe ikada mogli da zamislite u takvoj vezi?
- Iskreno, nisam mogla da zamislim, jer sam vrlo racionalna. Ali, pored mene možda i treba da bude neko potpuno drugačiji, umetnička duša koja živi u nekom drugom svetu, koja će mi otvoriti neke nove vidike.
STORY: Opterećuje li vas izvesnost vašeg i Željkovog odnosa?
- U ljubavi i generalno u životu, ne razmišljam mnogo šta će biti sutra. Dok je lepo, neka traje. Osoba sam trenutka i umem da uživam u tome.
STORY: Smatrate li sebe zrelom za brak i decu? Kada pretpostavljate da biste mogli da se ostvarite kao roditelj?
- U današnje vreme i zajednički život smatra se nekom vrstom neformalnog braka. Ali, kada je reč o deci, ona treba da budu produkt velike i jasne želje oba partnera.
STORY: Da li se vama ikada javila ta želja?
- Zasad nije. Nisam se smatrala spremnom za materinstvo. Deca čine život još lepšim, ali mislim da je najvažnije da li si mentalno spreman da rodiš, odgajaš, vaspitavaš i budeš odgovoran za jednog čoveka do kraja njegovog života.
STORY: Znače li za ženu majčinstvo i brak nužno zapostavljanje karijere?
- Sve obaveze mogu da se usklade ako postoji dobra volja. I kada budem imala dete, verujem da ću želeti više da radim kako bih mu obezbedila sve nužno.
STORY: Trenutno ste Željko i vi verovatno jedan od najpopularnijih parova za koje vlada izuzetno interesovanje u javnosti. Smeta li vam to i koliko vas sprečava da se potpuno opustite?
- Svi mi koji smo prihvatili da budemo javne ličnosti, moramo da snosimo i posledice posla kojim se bavimo. Ne želim da se žalim, nego da naučim kako da se što bolje sa tom popularnošću saživim. Kada Željko nije na sceni, a ja nisam pred televizijskim kamerama, vodimo potpuno normalan i običan život.
STORY: Kakve muškarce inače volite? Privlače li vas metroseksualci ili mačo tipovi?
- Očekujem da je muškarac taj koji u kući nosi pantalone. Smatram da muškarac treba da bude muškarac u pravom smislu te reči. I ako se ceo Balkan dičitim mačoizmom, onda tako valjda treba i da bude. Inače, najviše me privlači onaj muškarac koji je sa mnom.
STORY: Čime vas Željko najslađe zasmeje?
- Mi se stalno smejemo. Generalno, volim pozitivne ljude, one koji me čine srećnom i s kojima nema teških i nerešivih situacija.
STORY: Budući da ste oboje pristalice dugih veza, verovatno umete da negujete ljubav i radite na odnosu u vezi?
- Mi smo prvo bili prijatelji i to odnos koji imamo čini kvalitetnijim. Između nas nema tajni.
