Iako će proteklo leto najviše pamtiti po emotivnim i profesionalnim lomovima, Ani Nikolić uspelo je da sa septembarskim danima konačno oseti pravi unutrašnji mir i ponovo se oseti zadovoljnom, srećnom i poželjnom, iako trenutno uz sebe nema jaču polovinu. Tmurne i kišne jesenje dane koristi za finiširanje svog trećeg albuma kome će najverovatnije prethoditi singl Ekstaza, u subotu je obeležila i trideseti jubilarni rođendan intimnom proslavom, a u međuvremenu se u njenom životu pojavio i muškarac s kojim bi mogla imati perspektivnu budućnost na ljubavnom planu, mada trenutno ne razmišlja o ponovnom vezivanju. O tome kako se nakon teškog perioda, ispunjenog i srećom i tugom, ponovo vratila na tron samospokojstva i ko je trenutno najozbiljniji pretendent za osvajanje srca ove estradne zvezde, Nikolićeva je bez maski i lažnog morala govorila, kao i uvek, samo za Story.
STORY: Kako ovih dana, nakon lomova u privatnom i poslovnom životu koji su vam se desili u avgustu, odgovarate na sasvim obično pitanje: Ana, kako si?
- Osećam se fantastično, jer kako dođe septembar, čini mi se da nekako oživim. Uvek je tako u ovom periodu, valjda zato što sam rođena početkom jeseni. Puna sam pozitivne energije i želje za novim stvarima, a i kreativnost mi je u takvim situacijama jača strana. Leto mi više služi za dobar provod, ali ove sam godine i radila mnogo u tom vremenskom razdoblju. Dosta sam razmišljala i o načinu prezentacije novog CD-a i sve je, slikovito rečeno, ličilo na slow motion. Jesen mi je, međutim, dala ubrzanje. Trenutno sam u petoj brzini i sve postižem: samo jurim, radim na albumu, a imala sam i mnogo obaveza oko obeležavanja rođendana.
STORY: Protekle subote napunili ste tridesetu. Kako je izgledala žurka?
- Bio mi je to jedan od najlepših rođendana i slavila sam ga kao da je osamnaesti, u vidu privatne zabave za odabrane, na skrovitom mestu, sa mnogo šampanjca i crnog vina, a imala sam i dobar bend koji je zabavljao meni bliske osobe. Ne bih da otkrivam sve detalje, ali zaista je bilo nezaboravno, tako sam se provela jedino kada sam proslavljala punoletstvo.
STORY: Šta je to što vas je navelo da ovaj rođendan proslavite na poseban način, a kažete da to nije broj godina koji ste napunili?
- Ljudi koji su bili prisutni, za mene su bili posebni, neki su dolazili i ranije, a ostale sam upoznala u poslednje vreme i s njima poželela da provedem to veče.
STORY: Koliko je bilo tih posebnih osoba na partiju?
- Dovoljno da budem nasmejana i srećna kakvu me sada vidite.
STORY: U jednom dnevnom listu objavljeno je da se za vas zainteresovao Madonin menadžer. Da možda i on nije bio na žurki?
- Nije, što ne znači da neće sledeće godine (smeh). Čitavu tu priču o ljudima iz Madoninog okruženja ne bih previše da komentarišem da ne ispadne kako se hvalim. Reći ću, međutim, da izvesni gospodin nije menadžer te svetske zvezde, već osoba iz njenog tima koga sam, sticajem okolnosti, odavno upoznala. S obzirom na to da je Madona prošle nedelje gostovala u Crnoj Gori, kontaktirao me je i zaista smo se videli.
STORY: Da li je zagonetna osoba, čije ime ne želite da otkrijete, američki državljanin?
- Italijan je poreklom, kao i Madona, ali ima američko državljanstvo i živi u Sjedinjenim Američkim Državama.
STORY: I sigurno ćete reći da s njim imate poslovne ambicije?
- Tako je, isključivo poslovne, za sada (smeh). Naučila sam da ljude klasifikujem po tome jesu li deo mog poslovnog ili privatnog života i to kod mene dobro funkcioniše. Odnosno, barem je do sada funkcionisalo, ali nikad se ne zna.
STORY: Koliko ste se puta videli do sada sa poznanikom iz Madoninog tima?
- Jesam li ja to na saslušanju? (smeh).
STORY: Na koncert pop dive otišli ste privatnim avionom, da li ste imali dobro mesto u VIP zoni tribine na Jazu?
- To se podrazumeva.
STORY: Nedavno ste doživeli saobraćajnu nezgodu.
- Da, tačno je da sam imala saobraćajku i to drugog avgusta, na dan Svetog Ilije. Bila mi je to svojevrsna opomena. Desilo se to kod Mostarske petlje u Beogradu. Slupala sam svoj pežo i sada mu je potreban potpuni remont.
STORY: Ko je krivac za nesreću?
- Ja, i hvala Bogu da nije bilo drugih učesnika u toj saobraćajki: ušivali su mi donju usnu i sada je sve u redu. Muzika u autu mi je, kada se nesreća desila, bila glasna, a vozila sam nešto brže nego obično i kucala poruke. Samo pukom srećom izbegla sam teže posledice i zaista ne preporučujem nikome da se na pomenuti način ponaša u saobraćaju. Tom prilikom porušila sam drvene stubiće sa strane i tako ruinirala svog jedinog četvorotočkaša, tako da sada i dalje čekam delove za popravku i koristim taksi.
STORY: Ima li vožnja taksijem nekih pogodnosti u odnosu na vožnju vlastitim kolima?
- Navikla sam da živim u autu i sa te strane zaista mi je teško. Sve obaveze vezane su mi za centar grada i zato sada konstantno sa sobom vučem kese i torbe po taksi vozilima. Pozdravljam sve taksiste, sjajna su mi iskustva, ali samo neka mi se što pre vrati moj auto sa popravke!
STORY: Ponekad se čini da se sve negativno na estradi svaljuje na vas. Možda zbog toga što ste ponekad previše iskreni, pa priznajete i ono što vaše koleginice vešto kriju?
- Nema to veze sa mojom iskrenošću u intervjuima ovog tipa. Iskrenost je jedno, a izmišljotine su nešto drugo. A tabloidima sam interesantna ponajviše zato što ne reagujem i ispod časti mi je da komentarišem njihove tekstove. Ne bavim se demantovanjem, a kada bih to radila, svakog dana morala bih da se bavim raznim bljuvotinama, što me zaista ne zanima, jer takvi tekstovi ne doprinose mojoj karijeri. Ko još pamti neki tekst iz tabloida, čija reakcija traje dva minuta? U poslu kojim se ja bavim pamte se neke druge stvari i ceni se rad i originalnost na sceni. Priče u tabloidima se štampaju takvom brzinom da više ne mogu ni da ih pratim, zato predlažem urednicima tih novina da naprave jedan list samo za mene. Tako će mi biti jednostavnije da vidim šta se dešava u mom životu. Zaista ima mnogo toga degutantnog u tim tabloidima, a naš narod nije priprost da bi ga zanimali prostakluk i primitivizam. Sve se može napisati na duhovitiji način, pa neka bar ta dva minuta, koliko takvi mediji, zapravo imaju realnog uticaja na javno mnjenje, barem posluže za pravu razonodu onima koji ih čitaju. Nisam lažno moralna, naprotiv, ali moraju se znati neke granice dobrog ukusa.
STORY: Upravo je prošle nedelje objavljeno kako jurite javnosti nepoznatog oženjenog muškarca?
- Ta priča zaista nije ni vredna mog komentara.
STORY: Nedavno ste u Storyju izjavili da se spremate za odmor na Maldive? Tamo ćete ići sami?
- Sama svakako neću. Ko još ide sam na Maldive?
STORY: Ta zemlja nije daleko od Omana, gde je donedavno vaš brat Marko igrao za jedan tamošnji fudbalski klub, jeste li ga posećivali?
- Ne, jer se nije dugo zadržao u toj zemlji i ovih dana pregovara za novi klub.
STORY: Dakle, niste vi išli u arapske zemlje, ali zato šeici dolaze u Beograd zbog vas?
- Da, između ostalog i šeici. Ej, šeki, šeki…
STORY: Aludirate na Breninu pesmu ili na donedavno aktuelnu priču o tome kako vas opseda arapski biznismen Jusuf?
- Priče su zato da se ispredaju, u manje ili više istinitoj varijanti. A istina je da sam ja trenutno sama i da mi je veoma lepo. U odličnoj sam životnoj fazi i volim svoju slobodu. Lepo se osećam i koristim tu slobodu na najbolji mogući način kako bih radila što više na sebi. Ima tu i udvarača čija mi pažnja prija, ali trenutno mi je lepše samoj.
STORY: Testirate li muškarce pre stupanja u vezu nekim malim, slatkim ispitima ljubavi?
- Ne, meni su se ljubavi uvek dešavale spontano, jer nisam sklona flertovima i avanturama, nikada nisu proizilazile iz nekog takozvanog opipavanja pulsa i ispitivanja terena. Jednostavno, ne kalkulišem s emocijama i ljubav mi se ili dogodi ili je nema, a u ovom periodu prija mi što mogu da izlazim, pričam sa svima i uživam u komplimentima.
STORY: A najlepši kompliment koji ste dobili ovih dana jeste…
- To što sam nasmejana, najveći mi je kompliment, jer pojedine osobe čine da se osećam lepom, poželjnom i sve to utiče da budem u potpunosti zadovoljna sobom.
STORY: Smeta li vam kada neko o vama rasuđuje samo na osnovu dobrog fizičkog izgleda?
- Apsolutno! Fizički izgled mnogo govori, i u trenucima kada sam imala oscilacije u kilaži, verovatno donekle nisam bila zadovoljna sobom. Ženska lepota najčešće isijava iz stanja njene duše, pa je i moje trenutno zadovoljstvo lako uočljivo. Isto tako, nemoguće je sakriti i nezadovoljstvo u pojedinim nezgodnim životnim fazama.
STORY: Krijete li emotivna nezadovoljstva od mame Miljane i brata Marka?
- Od njih nemam potrebe da krijem takve stvari. Pomalo sam sebična, očekujem od njih, ali i od svojih prijatelja, da me istrpe kad sam u takvim situacijama. Što kaže Merlin: Najbolje je kada imaš nekog s kim možeš lako da šutiš, tako da ponekad nema ni potrebe da bilo šta kažem bližnjim osobama – dovoljno je samo da me pogledaju. A i ja nisam neko ko može da sakrije emocije, čak ni javno. Zato o sebi ne govorim mnogo, a ni često, jer ne mogu i ne želim da bežim od onoga što u datom trenutku osećam. Kad sam loše - loše sam, kad sam dobro - dobro sam. Spremnost ka pokazivanju emocija smatram vrlinom, a moj način za ispoljavanje te vrline jeste muzika. Bilo bi zaista nekorektno da od poštovalaca koji mi veruju, krijem svoje pravo stanje. Da, i ja sam ponekada veoma depresivna i loše se osećam. Razočaram se u ljubav, život, ma u sve... ali srećom, takve faze me drže kratko i uvek se dižem iz pepela kao feniks.
STORY: Jednu takvu lošu životnu epizodu imali ste i nedavno…
- Tako je, imala sam nedavno i privatnih i profesionalnih lomova, ali to je sada, čini mi se, daleko iza mene. Sada sam dobro i to se valjda vidi i po gorepomenutom fizičkom izgledu (smeh).
STORY: Plačete li u nezgodnim situacijama?
- Da, suze su ok, ali ne kada dolaze iz besa, već onda kada tugu ne možete da zadržite u sebi i na taj način je suzbijete. Ne krijem da sam u nekim situacijama dotakla dno, ali one su me samo osnažile i opet se vraćam na Merlinove stihove, a on kaže da na vrhu uvek ima mesta, ako se krene sa dna.
STORY: A jeste li zaista incidentni u takvim situacijama? Takav vam bar imidž pripisuju.
- Eksplozivna jesam, ali imam savršenu samokontrolu i ne znam čime sam zaslužila epitet agresivne osobe u javnosti.
STORY: Letos ste izbacili duet Šizofrenija s Acom Lukasom, a dokle ste stigli sa realizacijom novog CD-a?
- Više od polovine pesama je gotovo i čekam još neke stvari koje za mene radi Kiki Lesendrić. Najverovatnije ću pre albuma izdati singl, ali to još nije definitivna odluka. Novi CD bi, nadam se, trebalo da se pojavi do kraja godine, ali ograđujem se od tačnih datuma, jer sam doskoro bila okružena lošim savetnicima koji su davali izjave umesto mene, a ja u tom trenutku nisam mogla da odreagujem na adekvatan način. Dakle, fanovi, stižu vam još zrelije i ozbiljnije pesme Ane Nikolić sa uglavnom svim autobiografskim tekstovima.
STORY: Da li je istina da ste nedavno kod našeg najpoznatijeg tekstopisca Marine Tucaković otišli i rekli: Slatka moja, ne treba mi hit, već himna?
- (Smeh). Da, samo što to nije bilo baš tako skoro. Rekla mi je: Znam maco, ali gde da je nađem? Pošto Marinu inspiriše muzika i izvođač za koga piše, nadam se da će njeni tekstovi ponovo biti dobitna formula za mene, jer ona me najbolje poznaje i uvek kada sam se pomalo bunila i nisam je slušala – pravila sam grešku.
