Pevačica čiji su glas poredili sa veličanstvenim vokalom čuvene Marije Kalas, makedonska diva Kaliopi Bukle (46), decenijama istim intenzitetom intrigira javnost. Retko je govorila o najintimnijim sferama svoga života, ali je često bila meta zlih jezika koji su svakodnevno ispredali novu sočnu priču. Na negativne komentare nikada se nije osvrtala, niti previše marila za to šta će ko o njoj da pomisli. Međutim, njena obnovljena saradnja sa bivšim suprugom Romeom Grilom od koga se razvela krajem devedesetih godina prošlog veka sve je iznenadila. U iskrenom intervjuu za magazin Story, pevačica otkriva da li je među njima bilo zle krvi, kako su se pomirili, ali i u kakvom su odnosu danas.
Story: Nakon dvanaest godina obnovili ste saradnju sa bivšim suprugom Romeom Grilom. Kako je došlo do toga?
- Falio mi je, pa sam jednostavno okrenula broj telefona i rekla mu to. Najviše mi je nedostajao kada sam se u dugogodišnjoj karijeri našla pred najvećim mačem sa dve oštrice nazvanim Evrosong. Tada sam bila sigurna da je on jedini koji može sa mnom da ponese tovar, na svoja leđa preuzme deo odgovornosti i neko ko ima najveći motiv da napravi pravu pesmu jer me najbolje poznaje.
Story: Koliko je teško nakon toliko godina ostaviti stare razmirice po strani, reći izvini i nastaviti dalje?
- To je moja lična karta ljudskosti. Kada pogrešim, umem da se izvinim, kada je prema meni učinjena greška, oprostim. Najbitnija su životna pokrića, a to su naši postupci i emotivne investicije.
Story: Šta se između Romea i vas zapravo dogodilo? U kakvim ste odnosima?
- Između nas se nekad dogodila ljubav, istinska i prava. Dogodilo nam se vreme, muzika, dete… Dogodio nam se razvod, bol, patnja… Dogodio nam se život. Kada je neko sam po sebi jak i pronađe motiv kao što smo to učinili on i ja, onda čovek može da razvija novi odnos i nove priče. Mi ih stvaramo u muzici, gde je naš odnos najjači. I za to je potrebna ljubav, ljudska ljubav.
Story: Znači li to da sa njim samo poslovno sarađujete ili ste obnovili i emotivnu vezu?
- Nas dvoje imamo svoje živote i srećni smo. Obnovljena saradnja znači više od obnovljene veze jer se muzika ne stvara bez emocija. Romeo je još moj najbliži rod.
Story: Kako biste ga opisali kao muškarca?
- Po njegovoj staroj devizi: Volite malo, volite dobro, volite - Romea Grila. (Smeh)
Story: Kakvi ste vas dvoje bili pre nekoliko decenija i koliko se danas razlikujete u odnosu na taj period?
- Bili smo isti, ali smo sada bolji. Najveći deo naše životne pustolovine jeste muzika. Ali svakako, mi smo delili i život, stvarali, gradili, rušili, pa opet stvarali… I sve je to odraz naše iskrene odlučnosti da i dok nam se događao taj život, nikad nismo zaboravili ko smo i šta smo jedno drugom bili. Da nije tako, ne bismo mi sada pričali o Romeu i meni.
Story: Koliko su sva vaša razmimoilaženja uticala na činjenicu da se i vi i vaša muzika s godinama promenite?
- Kao autor potpuno sam drugačijeg senzibiliteta i izražaja od Romea, ali to ne znači da nisam pod uticajem onog kraj čega sam odrasla. Volim njegovu muziku i tekstove, a on je isto tako budno prati sve što sam ja radila ovih godina. Razlika je u tome što je on odličan pevač, ali je bolji kompozitor, dok sam ja dobar kompozitor, ali ipak bolje pevam. Zbog toga smo opet, u interesu publike, udružili svoje jače strane.
Story: Da li vam je bilo teško da se u jeku najveće popularnosti pre petnaestak godina odreknete karijere i započnete potpuno novi život? Čime ste se bavili u Švajcarskoj?
- Sve što je propraćeno neizvesnošću teško je za svakog čoveka,
ali ljudski je suočiti se sa novim izazovima i prolaziti kroz životna iskušenja. Radila sam kao profesor muzičkog obrazovanja u državnim školama. Jedno vreme sam sa Romeom imala privatnu školu muzike, bila sam domaćica, supruga, majka... Danas sam veoma ponosna na taj deo svoje životne priče.
Story: Nakon vašeg povratka u Makedoniju pričalo se da ste ostali u vrlo lošim odnosima sa Romeom, pa čak i kako ste, u bukvalnom smislu reči, pobegli u rodnu zemlju?
- O nama se pričalo sve i svašta, a samo se mi nismo oglašavali. Zar to nije fascinantno? Kako je moguće pobeći od nekog i biti u lošim odnosima, ako sa tom istom osobom stvarate album koji je predstavljao moj povratak u Makedoniji? To je bio naš poslednji projekat do Evrosonga, album Oboji me koji je u Makedoniji bio proglašen albumom godine. Činjenica je da su naši životni putevi krenuli u različitim pravcima samo je sudbina.
Story: Zajedno imate i sina o kojem ste retko govorili. Čime se on bavi?
- Pako ne voli kada pričamo o njemu u javnosti. Samo mogu da kažem da je on naša najveća ljubav i da smo jako ponosni roditelji. I svakako, on je naš najveći kritičar.
Story: Jedan period života niste bili u kontaktu s njim. Koliko vam je to teško palo i da li vam je on nešto zamerio?
- Fizička udaljenost ne znači neprisustvo u nečijem svetu. U mojim mislima on je svakodnevno prisutan. Budim se i zaspim sa njim. A ljubav je jača od svega, pa i od samog života.
Story: Može li se reći da je ona trenutno prisutna u vašem životu?
- Uvek. Bez nje ne bi bilo ni mene…
Story: Postoji li neko ko vam je zarobio srce?
- Ljubav je uvek prisutna u mom životu. Godinama pevam o njoj, dajem celu sebe, a publika to prepoznaje i uzvraća istom merom.
U moje srce se ili ulazi ili ne, ali ono zauvek ostaje samo moje.
Story: Pre nekog vremena okončali ste brak s trinaest godina mlađim suprugom, glumcem i rediteljem Vasilom Zafirčevim. Da li je starosna granica bila prepreka vašoj ljubavi?
- To vreme je sada već daleka prošlost i nešto o čemu se već dovoljno pisalo. Više bih volela da govorimo o ljubavi kao predznaku za budućnost. Ipak, sve stare priče nose epitet - stare.
Story: I u tom periodu izjavljivali ste da živite trenutak i da ništa nije konačno. Može li se reći da je na neki način to i danas vaš moto?
- Tako je. Ni sam život nije nešto konačno. Stojim ispred svega svog i branim ga bez obzira na to da li je lepo ili nije, jer je moje.
Story: Kako biste opisali sebe kao ženu budući da na momente umete da delujete temperamentno, a potom potpuno smireno. Jeste li vi žena granica?
- Ako odgovorim da jesam, uhvatiću samu sebe u sopstvenu klopku. (Smeh) Bolje neka drugi pričaju o tome, a moje je da budem žena.
Story: Mislite li da u određenim trenucima život i nije bio pravedan prema vama i kako ste se nosili sa situacijama u kojima je delovalo da nema izlaza?
- Svako od nas, kad-tad, baci kamen na sudbinu, ali mudrost se ne stiče na taj način. Danas sam zahvalna za svaki trenutak nepravednosti, za svaku tešku situaciju, jer sam tako shvatila koliko mogu i koliko sam jaka. I dan-danas, kad god osetim kako mi je teško, pomislim na druge kojima je u tom trenutku mnogo teže nego meni. I onda, moj tovar nosim s lakoćom, jer u suštini, nikad nisam sama…
Story: Ko vam je tada bio, a i sada je vaša najveća podrška?
- Bog, prijatelji i svi oni koji vole moju muziku.
Story: Vaš glas su svojevremeno poredili sa glasom slavne Marije Kalas koja je i sama imala neobičan ljubavni život. Koliko vam ti komplimenti i poređenja znače?
- Imponuje mi poređenje sa takvom divom, ali verujte mi, odavno se borim da ne budem kraljica drame i da mi tuga ne bude glavni motiv i inspiracija. Suočavam se sa trenucima u kojim se identifikujem sa svojim narodom, željna da budem deo njega, da kroz moje vene teče radost, a da kroz srećne refrene obradujem ljude i učinim im život na momente lepšim i lakšim. Dovoljno je tuge prisutno da bi još kroz pesme tugovali. Trenutno se tako osećam.
Story: Vaš veliki povratak najavio je i singl Vučica. Ima li simbolike u ovom nazivu?
- Svakako. Romeo je veliki poznavalac žena. Vučicu je napisao posvećujući je velikim delom onome što jesam kroz život, ali u isto vreme obuhvatio je suštinu žene, njenog zalaganja, borbe za opstanak. Velikim delom tu prepoznajem i njegovu majku, koja nažalost nije više živa, ali je ostavila veliki trag u nama… Vučica može biti svaka žena. Mogu biti ja, možete biti vi, svako ko se u njoj prepozna.
Story: U kakvom sećanju će vam ostati prošlogodišnji Evrosong?
- U predivnom, Baku će imati posebno mesto u mom srcu, a Crno i belo u mojoj muzičkoj istoriji, koja je osvojila Evropljane i koja mi je otvorila novo poglavlje u životu. Donela mi je ponovnu saradnju sa Romeom, iz koje se iznedrio album Melem, deset predivnih pesama i veliku radost i motivaciju da to što pre podelim sa publikom.
Story: Često smo u poslednje vreme svedoci vesti koje donose tragične izveštaje o zločinima iz strasti. Mislite li da su današnje žene dovoljno emancipovane po pitanju zlostavljanja?
- Nije važno da li je u pitanju žena ili muškarac. Zlo iz strasti je po mom mišljenju čini zbog nedostatka emocionalne inteligencije, pravih ljudi, prijatelja oko sebe, neopravdanih strahova i pre svega - ljudske slabosti. Tužno je kada se dogode takve stvari.
Story: Reklo bi se da ste krajem osamdesetih i početkom devedesetih živeli vrhunac slave širom Jugoslavije. Jeste li tada bili spremni za taj zvezdani tretman?
- Od rođenja sam spremna na takav tretman. (Smeh) Muzika nije samo moja profesija, ona je moj život.
Story: Šta beogradska publika može da očekuje od vaše promocije i smeši li se i neko gostovanje?
- Promocija za mene znači obeležavanje trenutka kada se nešto novo rađa. Za moje prijatelje, kolege, medije, poznate i nepoznate… Svi na jednom mestu, a kod mene u gostima. Dočekaću ih kao prava domaćica, ali ne očekujte da ću i kuvati. Za ručak će biti zadužen Romeo. Po njegovom starom receptu, ali sa novim začinima, spremio je deset novih pesama. (Smeh)
Razgovarala: Moni Marković
Foto: Angelovski Photography, Georgi Hristovski
