Dvadeset i šest godina prošlo je otkako je legendarni zagrebački sastav Prljavo kazalište poslednji put nastupio u Beogradu na sceni SKC-a. Bilo je to u vreme zajedničke države kada su bendovi Novog talasa bili na vrhuncu kreativnosti i slave, ali mračne devedesete zauvek su promenile muziku i ljude. Vest da će konačno nastupiti u našoj prestonici, nakon što je letos otkazan njihov nastup na Beer Festu, izazvala je oprečne komentare, a nedeljama se spekuliše o tome da je bend zahtevao specijalno obezbeđenje za koncert u Kombank areni 22. decembra. Ipak, frontmen grupe Jasenko Houra (52) tvrdi da tokom svoje karijere tako nešto nikada nisu tražili. Ovaj netipični roker ima skladan privatni život i već dve decenije u braku je sa svojom suprugom Dijanom koju je upoznao na turneji po Kanadi. Imaju sina Ivana (18) i ćerke Mirjanu (16) i Doru (13), a u intervjuu za Story prisetio se svog odrastanja u zagrebačkoj Dubravi gde je kao klinac oformio bend, ispričao je zašto je za njega muzika strast, ali i koji momenti su mu zauvek promenili život.
Story: U nekoliko navrata istakli ste da je predstojeći koncert u Kombank areni za vas isti kao i svi drugi nastupi. Osećate li ipak posebnu odgovornost ili bar tremu pred susret sa beogradskom publikom posle dvadeset i šest godina?
- Kada sam govorio o koncertu i rekao da će on biti kao i svi drugi do sada, mislio sam na to da bend sa puno koncentracije i odgovornosti, a to je navika Kazališta, mora da se potrudi za svaki nastup i pruži sve od sebe, tu nema razlike.
Story: Vaše pojavljivanje na Beer Festu letos je otkazano jer je to okarakterisano kao nastup visokog rizika, a pojedini mediji objavili su da ste tražili dodatno obezbeđenje i za koncert u Areni. Da li se vi stvarno plašite za svoju bezbednost?- Tokom trideset i pet godina postojanja, bend nikada nije tražio nikakvo obezbeđenje niti mu je to potrebno, bar ja s tim nisam upoznat. Takva osiguranja jedino može da zahteva organizator ili neko ko procenjuje šta su nastupi visokog rizika.
Story: Kako ste se osećali kada ste letos boravili u Beogradu i kakva sećanja vas vežu za taj grad?
- Vrlo prijatno. Drago mi je što sam porazgovarao sa Pecom Popovićem s kojim sam radio intervjue na početku karijere i da smo malo protresli rock n` roll scenu. Naravno, sa Ivanom Ivanovićem prijatno sam se družio uoči emisije u kojoj smo gostovali. Žao mi je što nisam mogao da svratim do vašeg nacionalnog muzeja, ali nadam se da će biti prilike.
Story: Planirate li da se sada sretnete s nekim od srpskih kolega i pratite li dešavanja na našoj muzičkoj sceni?
- Nažalost, kad je bend na turneji, postoji ustaljeni ritam i protokol, tako da je vrlo teško pronaći slobodno vreme. U timu oko Prljavog kazališta ima mnogo ljudi koji su zaduženi za tehničke detalje i naprosto sve mora vrlo precizno da funkcioniše pa ne verujem da ću imati vremena samo za sebe. Naravno da sam upoznat sa događanjima i na vašoj muzičkoj sceni, ali površno.
Story: Kako mirite u sebi staloženog i skromnog čoveka, kakav utisak odajete dok dajete intervjue, i nepopravljivog buntovnika na sceni?
- Pa u medicini postoji dobra rečenica, a to je da jedno isključuje drugo.
Story: Da li se na koncertima praznite od svojih briga, strahova, kompleksa ili se tada najbolje osećate u svojoj koži?
- Ne znam tačan odgovor, ali muzika i bina su strast. Mislim da se na koncertima osećam kao kockar, nije važan novac, nego igra.
Story: Iako niste odrasli u siromašnoj porodici, vaš prvi album koji ste uradili sa samo osamnaest godina, bio je odraz nezadovoljstva zbog stanja u tadašnjoj Jugoslaviji. Kakvo je zapravo bilo vaše detinjstvo i u kojoj meri vas je ono odredilo kao čoveka i muzičara?
- Iz ove pozicije, svoje detinjstvo nazvao bih prelepim, ali to je verovatno i princip pozitivnog pamćenja. Osim našeg buntovničkog ponašanja koje je bilo svojstveno osamnaestogodišnjacima u to vreme, mene kao ličnost odredili su i češki geni koji najviše dolaze do izražaja kroz moje ironično i zajebantsko ponašanje. I dan-danas najdraži su mi Jirži Mencel, Bohumil Hrabal i roman Dobri vojnik Švejk.
Story: Zbog čega je uspeh Gorana Bregovića sa Bijelim dugmetom bio presudan da se ozbiljno posvetite muzici?
- Govorio sam da je uspeh Dugmeta, naravno i Bregovića, na neki način zaštitio mnoge muzičare jer je on prvi dokazao da se od rock n`rolla može i živeti, pošto je do njihove pojave bila uvrežena priča kako se tom muzikom baviš do vojske, a posle ideš da radiš nekakav ozbiljniji posao.
Story: Malo je poznato da ste završili Fakultet političkih nauka i jedno vreme radili kao košarkaški trener, a već godinama se bavite i posredovanjem u prodaji skupocenih umetničkih dela preko firme koju ste osnovali u Švajcarskoj. Da li je to vaš ventil od muzike ili glavni izvor prihoda?
- Muzika je apsolutno prva u mom životu, ali ostala je ljubav prema košarci, kao i prema umetnosti, tako da bi mi život bez tih stvari bio pomalo siromašan.
Story: Tokom proteklih dvadeset godina vezivali su vas uz HDZ i nacionalizam. Kajete li se što ste imali bilo kakve veze sa politikom i strankama?
- Ljudi naprosto moraju da shvate kako se umetnici, kao i vrhunski sportisti, nalaze u sličnim pozicijama kada je reč o politici. Ponekad makar iz kurtoazije morate da se slikate, ipak smo mi na neki način ambasadori svojih domovina.
Story: Zašto ste prestali da pijete alkohol pre trideset godina i da li ste odoleli svim drugim porocima?
- To naprosto nije bilo za mene, nisam se osećao dobro, ali ostalo mi je pušenje kao možda još gori porok.
Story: Postoji li nešto što vidite kao svoj lični promašaj?
- Vrlo kompleksno pitanje na koje trenutno nemam odgovor. Možda ću jednog dana moći da ga sagledam kada počnem da podvlačim crtu života.
Story: Koji trenutak u životu vas je zauvek promenio?
- Da ne pravimo od ovog intervjua nekakav tragični roman, ali u svakom slučaju smrt moje majke u emotivnom smislu, ali i lepi trenutak kada moj mentor u životu postaje dr Žarko Dolinar, kojem sam neizmerno zahvalan na svakom danu koji smo proveli.
Story: Kako vam je pošlo za rukom da budete roker, a da u vašem životu nema privatnih incidenata i pikanterija?
- Rock n`roll je sam po sebi uvek bio na neki način skandal, dok su se u pop muzici trudili da toga ne bude u njihovim karijerama. Na taj način verovatno se lakše dolazilo do naslovnih strana, ali postalo je evidentno da je prvi znak pada kreativnosti i početak kraja kada kroz skandale održavate svoju popularnost.
Story: S obzirom na to da u kući imate tri tinejdžera, kako s njima izlazite na kraj?
- Ne mislim da prolazimo nešto što i drugi roditelji nisu prošli sa svojim mališanima u tom uzrastu, ali majka me je naučila da sa decom možeš sve, ali s mnogo ljubavi.
Story: Kako oni gledaju na vašu popularnost i da li neko od njih pokazuje ozbiljnije interesovanje za muziku?
- Ne trudim se da ih uvlačim u svet rock n` rolla, a drago mi je da i oni to previše ozbiljno ne doživljavaju.
Story: Sa suprugom Dijanom ste dve decenije u braku. Da li je moguće voleti jednu ženu istim žarom i postoji li recept za brak sa rokerom?
- Ipak postoji recept: kod kuće ne jedemo viljuškom i nožem, već kineskim štapićima da ne bi moglo doći do obračuna...(Smeh) Naravno da uz mladalačke osećaje s godinama mora da se pomeri i prag poštovanja, kao i tolerancije.
Story: Šta vam najviše zamera supruga, a šta članovi benda?
- Možda imam tu sreću da mi niko ništa previše ne zamera jer znaju da nisam nerazuman čovek. Ako nekome nešto smeta, nastojim da se preispitam i prilagodim.
Story: Razmišljate li ponekad o povlačenju sa scene posle više od tri decenije rada i kada čovek uopšte treba da povuče crtu?
- Dok god mogu kreativno da radim, baviću se muzikom, ali sigurno je da će za koncertnu aktivnost biti presudna biologija. Zato moja zahvalnost ide Rolingstonsima koji su naprosto tu biološku granicu pomerili, ali polako postajem svestan i spoznaje da postaješ onakav kakvi su bili tvoji idoli u mladosti.
Jelena Kulović
