Kantautorka Aleksandra Kovač (39) na domaću muzičku scenu kročila je davne 1987. godine, a od tada čvrstim koracima bez kompromisa stvara pop muziku. Ubeđena u svoja uverenja ne želi da prihvati bilo kakve stege, pa tako uživa u savršenoj emotivnoj vezi sa kolegom Romanom Goršekom (42) sa kojim stvara muziku i uživa u svakom segemntu njihove porodične radionice. Prva srpska MTV dobitnica svoju energiju usmerila je i ka edukaciji mladih talenata u školi Beogradski glas, ali isto tako nije zapostavila ni svoju karijeru pa će se publici predstaviti solističkim koncertom sedmog aprila na Kolarcu.
Story: Kakav ćete repertoar predstaviti publici?
- Za razliku od mojih prethodnih koncerata, gde nas je bilo četrnaestoro na sceni, ovaj put pravimo akustični petočlani sastav koji je sastavljen od naših najboljih muzičara sa kojima sviram već godinama. Pored pesama sa mojih albuma Med i mleko, U mojoj sobi, i You and Me, izvešću i nekoliko standarda Arete Frenklin, moje omiljene soul dive, koje lično volim da pevam i slušam.
Story: Da li vam se dopada ovogodišnja Evrovizijska pesma Željka Joksimovića, kojom će se Srbija predstaviti u Azerbejdžanu?
- Uvek podržavam naše predstavnike na Evroviziji. Prošle godine sam imala prilike da budem deo našeg takmičenja sa pesmom Idemo dalje, koju sam komponovala sa idejom da melodijom, harmonijom i tekstom predstavim emociju srpskog naroda, a sve to upakovano u prelepi aranžman simfonijskog orkestra. Vidim da je takva slična ideja korišćena ove godine, i drago mi je zbog toga. Želim Željku veliki uspeh na Evroviziji.
Story: Kakav odnos imate sa sestrom Kristinom i da li ste dobra tetka njenoj ćerki Tari?
- Kristina i ja smo bile vrlo bliske dok smo bile mlađe, ali život odvede ljude na različite strane, što je prirodno. Mi različito posmatramo život i muziku, i to je i jedan od razloga zašto smo prestale da sarađujemo. Vodimo poptuno odvojene živote, ali je Tara divna i pametna devojčica, i Tina je srećna što je ima.
Story: Želite li da se i vi kao i vaša sestra ostvarite u ulozi majke?
- Naravno, to je nešto što svaka žena želi, ali ja sam vaga koja mora dobro da izvaga svaku važnu životnu ulogu. Moram da budem spremna da se u potpunosti posvetim stvaranju porodice, kako bih se odlučila na tako ozbiljan korak.
Story: Kakvo osećanje sada preovladava u vama kada čujete pesme grupe K 2?
- Činjenica da naša muzika nikada nije ni prestala da se sluša i da su pesme kao što su Ako odlaziš, Super žena, Svrha ljubavi, Ajmo u život i druge, ušle u standarde, mi govori da smo tada uradile pravu stvar. U vreme kada je naša zemlja prolazila najteže momente svoje istorije, uspele smo da vratimo osmeh na lice mladim generacijama, i to je naše najveće dostignuće, kao grupe K2.
Story: Jeste li i dalje pri stavu da brak ubija romantiku te da se zbog toga još uvek niste udali?
- Smatram da brak nije ono što obezbeđuje ljubav, romantiku, i sigurnost, to može samo da vam donese vaša druga polovina. Ja sam srećna što imam čoveka pored sebe koji mi svojim postupcima, emocijama i ljubavlju daje sve što mi treba. Moj savet svim ženama jeste da kroje svoj život po sebi i svojim potrebama, a ne potrebama društva i sredine u kojoj žive. Za to je potrebno hrabrosti, jer je uvek lakše ići linijom manjeg otpora, ali je to jedini pravi put.
Story: Kako izgledaju vaši i Romanovi slobodni trenuci, prepuni muzike i nota ili pak uživate u priodi sa životinjama?
- Mi smo veoma slobodni ljudi, koji vole život sa pasijom. Putovanja, muzika, ljubav i ciljevi koji sebi postavljamo su ono što nas vodi napred.
Story: Vas dvoje često sarađujete koliko vam je olakšavajuća a koliko otežavajuća okolnost to što ste u emotivnoj vezi?
- Zajedno radimo već 15 godina i Romana izuzetno poštujem kao muzičara, producenta i kompozitora, a ponajviše kao vrhunskog ideologa i stratega. To što smo povezani svim nitima, je najlepša stvar na svetu, jer se borimo za naš zajednicki cilj i život.
Story: Planirate li da nekom velikom proslavom obeležite četrdeseti rođendan u septembru?
- Divno se osećam u ovim zrelim godinama, jer imam duh deteta, a zrelost i inteligenciju koju donose kasne tridesete. Rođendane poslednjih godina slavim sa učenicima Beogradskog Glasa, i to su najlepša slavlja. Mnogo važnije od mog 40-tog rođendana je činjenica da će za nekoliko meseci biti i 25 godina od kada se profesionalno bavim muzikom.
Story: Kako se osećate s obzirom na to da ćete uskoro ući u petu deceniju života?
- Osećam se zadovoljno i spremno za nove izazove i poduhvate. Imam snagu koju nisam imala ranije, stručnost, znanje i ljubav, i dobro se osećam u svojoj koži.
Story: Koji je vaš tajni recept za savršenu aristokratsku lepotu?
- Duh je ono što nas čini lepim ili ružnim. Ceo život pokušavam da činim dobro, i mislim da nas energija koju nosimo čini primamljivim ili odbojnim drugim ljudima.
Story: Postoje li neki segemnti u vašem životu koje bi ste izbrisali da možete, a opet s druge strane i neki dobri za koje bi ste voleli da se ponove?
- Život je jedan, i ne možemo da se vraćamo, u tome jeste i njegova draž. Pokušavam da ispunim život samo dobrim stvarima, ali kada naiđu i one loše, nosim se sa njima, jer sam okružena ljubavlju.
Story: Kako ste doneli odluku da se nakon dvadeset godina ponovo vratite na fakultet?
- Pre tačno dvadeset godina sam morala da prekinem studije na beogradskom Muzičkom fakultetu, jer sam kao 20-godišnja devojka otišla u London da se bavim muzikom i ostvarujem svoje snove, i naučim sve što mogu o muzičkom biznisu. Radila sam sa najvećim imenima svetske muzike, svirala po Velikoj Britaniji, sarađivala sa vrhunskim producentima i menadžerima, tako da mi nije žao što sam tada prekinula studije. Sada, kada ponovo studiram, pristupam novim saznanjim sa velikim poštovanjem i entuzijazmom, i planiram da u dogledno vreme postanem i doktor muzike.
Ksenija Konić
