Diva našeg glumišta, Mira Banjac, ekskluzivno u intervjuu za Glossy.rs priča o porodici, roditeljstvu, otkriva čemu je naučila sina jedinca, emotivno se priseća prve simpatije, te priznaje šta je za nju smisao života.
Mira Banjac pre nekoliko dana na 33. Filmskom festivalu u Herceg Novom primila je nagradu Milan Žmukić za izuzetan doprinos afirmaciji Filmskog festivala u Herceg Novom. Proslavljena glumica za Glossy.rs otkrila je kako se oseća povodom toga, a zatim se osvrnula i na svoju dugogodišnju glumačku karijeru, otkrivajući odakle crpi snagu, energiju i inspiraciju.
Pre par dana primili ste nagradu Milan Žmukić za izuzetan doprinos afirmaciji filmskog festivala u Herceg Novom. Kako se osećate povodom toga?
Izuzetno sam počastvovana jer je Milan Žmukić moj veliki prijatelj. On je častan čovek, koji je utemeljio ovaj festival, i on je zapravo kičma festivala. Naravno da sam počastvovana ovom nagradom. Na kraju jedan naš duhoviti poznat čovek koji više nije živ je rekao: “Nagrade treba prezirati, ali onda kada ih već imaš”. Ja tako ne rezonujem , jer mislim da su to jedine i najbitnije stvari koje su ljudi zapamtili od mene. Najbitnije je ono šta ćete ostaviti ljudima, i vredi samo ono što su zapamtili, sve drugo je prolazno. Mi smo ceo život radili za publiku tj. ljude, a da nismo za njih radili ne bi imali hleba da jedemo. Meni je posle moje porodice najjvažnija pubilika. Ja sam pred svojom publikom kao vojnik! Svaka nagrada je za mene znak da je neko primetio da sam nešto uradila. Rekla sam da tim nagradama treba čuvati dostojanstvo, te nagrade ne sme da se osramote niti profanišu, one moraju ostati u svom dostojanstvu.
Koliko često posećujete ovaj primorski grad i šta vas posebno fascinira u njemu?
Obožavam ovaj grad jer ima duhovnu klimu, gde se dogadjaju velike duhovne stvari: festivali, muzika,knjiga... Volim crnogorski narod jer sam prečanka, a i oni su uspravni i otvoreni ljudi prema ljudima. Ovde imam mnogo prijatelja, i ja kad dolazim u Herceg Novi dolazim kući!
Kažu da je more lek za sve, kako ga vi doživljavate i da li ga volite?
Upravo tako - kao lek i kao jedan život eliksir! More ti daje sve! Ne dozvoljavati da budeš depresivan i deprimiran!
Na šta ste najponosniji u životu?
Na svog sina Branu.
Kako vam uspeva da uvek koračate kroz život uzdignute glave i da nikada ne pokleknete?
Ljudi vam daju tu snagu. Treba negovati prijatelje. Prijateljstva su banka u koju ulazete i dobijete sa kamatama ako dobro uložite. Prijatelji su tu i u teškim trenucima, ako su pravi.
Odakle crpite novu snagu, energiju i inspiraciju?
Samo snagom, rad,rad i samo rad! Sve što sam uradila je samo zasluga što sam radila. U penziji sam već dosta dugo i shvatila sam da se sa godinama mora pomiriti. Šta pripada starosti što joj morate dati, i ono što joj ne smete oduzeti. Za starost se mora raditi, za samoću se mora mnogo raditi da bi bio dovoljan samom sebi i nije mi teško! Ja i dalje radim! Mene više ne zanima slava a ni pare. Toliko koliko imamo-imamo, a koliko nemamo,nemamo. Samo želim da budem korisna, da se ne povučem negde i čekam da ta smrt dođe. Da budem sa svojom porodicom, koja se zove “umetnici” i sa svojom porodicom. Bog mi je dao zdravlje, i ja tu energiju skocentrišem na rad. Ja neću umreti, ja ću da uginem kao biljka koju nisu zalivali - tako sam uvek govorila!
Nastavak na sledećoj strani...
