Mlada glumica i posvećena majka, Mirka Vasiljević priča o životnim ulogama, poslu i majčinskim obavezama
Mlada glumica i posvećena majka, Mirka Vasiljević za Stil priča o životnim ulogama, poslu i majčinskim obavezama
Koliko je teško biti dobra majka i uspešna glumica?
Ako čovek iskreno voli to što radi, ništa nije teško. Ja sam sa Vujadinom od naše 19. godine, i nas dvoje smo se prepoznali, kao i želju da živimo zajedno i imamo decu. Imali smo sreću da mladi postanemo roditelji.
Sve u životu ima lepu i ružnu stranu medalje. Ja sam htela da budem mlada mama, ali zbog toga moj posao trpi i to je negativna stvar. Međutim, ja na to gledam kao na prolaznu stvar, jer deca rastu i kasnije će biti dosta lakše.
Za mene je ozbiljniji projekat bio da imam decu, nego da nižem ulogu za ulogom i nije mi teško. Sada više radim u pozorištu jer to zahteva radno vreme od 4 do 5 sati. Lakše mi je da se iskombinujem tako, nego na snimanjima koja traju do 15 sati.
Međutim, ako nešto baš mnogo volite, sve se može uklopiti.
Da li je troje dece idalan broj?
Mislim da je idealno imati dete. Brojka nije bitna. Sve je to zapisano gore negde. Ja sam za to da svaki par ima dete, a broj nije bitan. To ne znači da ću ja možda stati na ovom broju, jer to ne zavisi samo od toga šta ja želim već šta nam je suđeno.
Kako se vi kao glumica borite sa opsesijom koja vlada među ženama da moramo biti večito lepe i mlade?
Mediji dosta diktiraju taj trend lepote i mladosti. Dosta se stvari nosi iz kuće.
Ja sam oduvek bila jako vezana za majku i tetku i odrastala gledajući njih dve koje redovno idu kod kozmetičara, frizera, na zdravstvene preglede... Ako takav stav o nezi imate u kući, vi usvajate to kao nešto normalno.
Što više ulažeš u sebe: paziš na zdravu ishranu, baviš se sportom, kasnije ćeš lakše izaći na kraj sa godinama i promenama koje one nose.
Ja sam sa 19 godina promenila način ishrane, naučila da jedem namirnice koje su kompatibilne i koje prijaju mom telu. Naravno, nisam robot i tu i tamo pojedem nešto što ne bi trebalo, ali sam u principu dosledna. Do sada sam oduvek imala kontrolu nad sobom i nikad ne odlažem za nekiponedeljak koji nikad neće doći.
Bitno je da jedete hranu koja je sa našeg podneblja. Ja sam za to da jedemo ono što su jeli naši preci. Na kraju je bitno da ste zadovoljni kada se pogledate u ogledalo.
Da li se oseća opsesija za izgledom u glumačkim krugovima?
Nastavak intevjua na sledećoj strani.
Dobar glumac je onaj ko dobro glumi, ali to kako izgleda nije najbitnije. Ako neko dobro glumi može da odigra razne uloge. Oku prija nešto lepo i mi svi želimo da lepo izgledamo.
Da li biste promenili izgled zarad uloge?
Do sada nisam imala takve prohteve, ali ako moram da promenim boju kose, kilograme, to je ok. Svaki glumac dobije scenario koji pročita i ako sebe vidi u toj ulozi onda na nju i pristane.Ako oseća da to može da iznese. To nije problem. Mi nemamo tih situacija kao u Holivudu. Oni su finansijski stabilniji, a kod nas nema mnogo glumačkih zadataka koji zahtevaju velike promene.
Koju roditeljsku rečenicu pamtite i vi sami sada ponavljate svojoj deci?
Sada sam u peridou kada najviše koristima AJDE, jer svako od njih u tom trenutku ima nešto da kaže, da uradi, a vreme leti, obaveze se nižu i "Ajde, ajde" je reč koju najviše koristim.
Stvari koje sam ja naučila u porodici je da se svi problemi rešavaju u četiri zida. Problem mora da se kaže i on se rešava razgovorom. Možemo da se naljutimo, da se uvredimo, ali da znamo da između nas vlada iskrena ljubav i da smo mi tim koji uvek pobeđuje.
Kad biste imali čarobnu moć da deci omogućite savršen život: kako bi on izgledao?
Da budu ceo život zdravi i da je sreća začin koji će ih uvek pratiti. Čovek zaboravi da je zdravlje jedino što mu u životu treba. A kada imate sreću sva vrata će vam se otvoriti baš u onom momentu kada vama treba.
Od čega biste najviše voleli da zaštitite svoju decu?
Od bolesti! Ništa drugo! Bitno je da oni sami otkrivaju svoj život i da prolaze sami svoje životne faze kako bi postali najbolji čovek. Ne bih volela da im sve u životu bude savršeno, jer to je nešto što ne može da se desi, nije realno. Bitno je i da im se u životu dese stvari koje će ih dobro "opaliti", koje će ih "zveknuti" i to će ima biti razlog, opomena da brže i bolje sazru. Jer ako je sve savršeno ne možemo da sagledamo realnu sliku i ne možemo pravilno da sazrimo.
NE PROPUSTITE
