Leontina je vrlo iskreno govorila o svom životu sa ćerkom, navikama, trenucima odmora...
Talentovana, vredna, profesionalna, odličan organizator i predana svakom poslu do kraja Leontina Vukomanović davno je postala mnogo više od pop zvezde estradne scene. Velika pevačica, kompozitor i tekstopisac poslednjih godina najviše radi sa decom. Osnivač je i dirigent hora Čarolija i pomoćnik direktora za programe Dečjeg kulturnog centra Beograda.
Da li vam prija kad vam kažu da ste žena zmaj?
- Navikla sam. Zovi me i grnče, samo nemoj da me razbiješ. Svejedno mi je šta se priča, ja najbolje znam kako se snalazim u sopstvenoj koži.
Mnogo radite. Mora li toliko?
- Ili sam se navikla, ili - nema ko. Volela bih da me neko zameni u studiju dok snimamo, ili u kontaktima sa kompozitorima, pesnicima, tekstopiscima.
Samohrana majka izgleda mora duplo da zarađuje...
- Veliki deo vremena provodim u automobilu, dovozeći i odvozeći ćerku Luciju iz škole, organizujući njeno i svoje vreme. Prilično sam ograničila njene aktivnosti. Ona voli sport, ide u muzičku školu, učila je i nemački... Od svega toga ostala je samo muzička škola. Ne stižem.
Jeste li ambiciozna majka?
- Nisam. Sto puta sam joj rekla: "Sine, bilo bi nam lakše da ne ideš u muzičku školu." Ako nema ambiciju da se time bavi u životu, bolje je odustati na početku. Ona nije dete koje voli da provodi vreme u kući. Uglavnom je u parku, penje se na drveće, voli baštu, životinje, bube. Sada juri strižibube i gundelje, skuplja ih.
Važite za jaku ženu. Zašto jakim ženama nema ko da pomogne?
- Suživot sa jakom ženom je veoma težak. I njoj je teško. Ne može da očekuje da njen partner nema svoju ličnost i svoje obaveze, pravo na život, a jake žene uglavnom to traže. Jake žene su dobre za prijateljstva. Otkad sam majka, moja prijateljstva su uglavnom sa ženama koje imaju decu. Deca nam se druže, pa i mi. Imam ekipu majki sa kojima letujem, deca imaju svoje zabave, a mi svoje parče vremena.
Nastavak na sledećoj strani...
