Razvojni put Edina-Dine Dervišhalidovića (48) frontmena grupe Merlin, od dečaka sa šeširom do čarobnjaka pop nota protkan je radom, stalnim usavršavanjem i najlepšim momentima provedenim u krugu porodice. Česta putovanja i višemesečne turneje uticale su na to da sedokosi umetnik s posebnom pažnjom neguje porodično gnezdo koje je izgradio sa suprugom Amelom (47) s kojom ima ćerku Naidu (24) i sina Hamzu (18). U iskrenom intervjuu za Story, muzičar koji će u maju ove godine predstavljati Bosnu i Hercegovinu na Evrosongu u Dizeldorfu sa numerom Love in Rewind, otkriva zašto nije uživao u odrastanju svoje dece, koliko mu je tokom karijere značila podrška njegove izabranice, ali i da u septembru planira veliki solistički koncert u Beogradu nakon 20 godina odsustva sa srpske scene.
Story: Da li ste se dvoumili kada ste dobili poziv da po drugi put predstavljate Bosnu i Hercegovinu na Evrosongu?
- Sve ove godine zaobilazio sam ovo takmičenje kao opciju koja mi je nuđena od strane ljudi iz direkcije BH Evrosonga. Za to vreme sugerisao sam da biraju drugog pevača i predlagao neke od izvođača koji su nas kasnije predstavljali. Ipak, ove godine sam pristao. Neke kockice su se složile: bio sam usred rada na novom albumu, mislim da imam šta da kažem i učinilo mi se da je ovo pesma koja može da napravi dobru stvar. I što bi se reklo: Kad te ide karta, idi na hand. Što se tiče očekivanja, optimista sam. Nadam se da će sve proći u najboljem redu, a ko se takmiči, naravno da teži tome da postigne što bolji rezultat, ali pri tom mora prihvatiti i činjenicu da je lopta okrugla i sve su opcije moguće. Kao i u životu, tako i na Evrosongu nema pravila. Nekad stvarno lepa pesma ispadne već u polufinalu, a drugi put se dogodi i da pobedi. Na vrhu uvek ima mesta.
Story: Na Evrosongu ste učestvovali i 1999. godine sa pesmom Putnici. Šta je doprinelo da se još jednom odlučite na taj potez?
- Ja sam čovek koji misli da je jedina konstanta u životu promena. Postojiš sve dok se menjaš. Evo, na primer, prvi put u životu pevam na engleskom i to je za mene velika promena. Napisao sam pesmu koja me zaista ispunjava i ona je kao stvorena da bude izvedena pred milionskim auditorijem kakav je Evrosong.
Story: Osećate li uzbuđenje što ćete predstavljati svoju zemlju?
- Osećam uzbuđenje i neke dobre vibracije. Za mene je svečanost kad god prezentujem novu pesmu, a posebno ako predstavljam i svoju zemlju. Za takmičenje u Jerusalimu, pesmu Putnici i saradnju sa francuskom pevačicom Beatris vežu me lepa sećanja. To je bila jedinstvena prilika da budemo putnici za Jerusalim i cela ta priča bila je interesantna avantura.
Story: Mnogi vas već vide kao jednog od glavnih favorita. Da li vam je to dodatno opterećenje?
- Ne opterećujem se time, niti radim svoj posao da bih ušao u statistike, a na svom mikro planu već sam pobedio kad sam napisao pesmu koja me ispunjava.
Story: Koliko dugo ste pripremali numeru za takmičenje i da li ste već počeli da osmišljavate scenski nastup?
- Pesma se dugo krčkala, doživela je niz transformacija, ali jednom se mora stati i reći: To je to! Ne volim da se ponavljam, tako da se ova numera razlikuje od dosadašnjih pesama. Ima i nekih detalja u pop formi pesme koji nisu obični i pomalo intrigiraju. Žao mi je ljudi koji su očekivali da pevam na našem jeziku, ali ona na engleskom jednostavno zvuči lepše. Bez obzira na sve, nikad ne možeš da pobegneš od sebe, tako da ova pesma nije mnogo odstupila od onoga što ja u suštini jesam i nosim u sebi, a ljudi koji vole moju estetiku to su i prepoznali.
Story: U narednim nedeljama očekuje vas promotivna turneja širom Evrope. Da li ćete posetiti i Beograd?
- Istinski poštujem svoju publiku u Srbiji i mada se dugo nismo videli, sve ove godine komunicirali smo putem mojih pesama. Nakon premijere pesme, ne želim da koristim Evrosong kako bih na mala vrata ušao u Srbiju, gde nisam nastupao više od 20 godina. Moja publika u Srbiji zaslužuje više, odnosno turneju koja nema veze sa Pesmom Evrovizije. Planirali smo da napravimo koncert ovog proleća, ali priča oko Evrosonga pomerila je Beograd za jesen i mislim da ćemo, ako Bog da, nakon toliko godina mojoj publici u Beogradu pokloniti koncert.
Story: Vi ste jedan od najuspešnijih pevača na Balkanu. Kako definišete uspešnost i u čemu se ona, po vašem mišljenju, ogleda?
- Bog mi je dao malo talenta, ali ja naprosto mnogo radim na sebi. Talenat je kao kuhinjska so i nema baš neku vrednost ukoliko glavna supstanca nije rad, rad i samo rad.
Story: Da li je tokom vaše skoro tri decenije duge karijere bilo trenutaka kada ste želeli da sve napustite i posvetite se nekom drugom zanimanju?
- Kako da ne. Vrlo često pomislim kako mi je dosta svega, ali kad nova pesma zakuca na vrata i uzme me pod svoje, ja se predam i pustim da me vodi ta bujica.
Story: Na koji način uspevate da održite dečačku energiju kojom plenite na vašim koncertima?
- Najveća sreća je kada čovek uspe da do kraja ostane dete. Energiju održavam terslukom, hoću reći time što sam namćor, jer to dobro sagoreva kalorije.
Story: Jednom prilikom citirali ste Bona Voksa: Kada vam je potrebno 60 hiljada ljudi koji skandiraju vaše ime da biste se na kraju dana osećali lepo, to znači da ste zvezda! Da li je bilo trenutaka u vašem životu kada ste primetili da vas je ponela popularnost?
- Možda će vam zvučati neverovatno, ali nikada i ništa od onoga što sam postigao nisam pridavao samo svojim sposobnostima. Uvek sam znao da sam list koji vetar nosi. Ako neko misli da se ovako nešto dešava samo zbog njega, a ne zbog njegove umetnosti, a umetnost je jedan od najvećih dokaza postojanja Boga, taj se grdno vara. To je nešto što se ne može naučiti u školi i dar koji vam je dat da bude transferisan dalje. Rođen sam u radničkoj porodici i sećam se tog socijalističkog vremena kada sam dobijao bombonjeru za rođendan koja bi bila sklonjena u kredenac i data nekom drugom kao poklon. Takva je i umetnost. Dar koji vam je dat da bi ga samo prosledili dalje i da vas ne bi ponela popularnost, odnosno kako mi u u Sarajevu volimo da kažemo, da se ne bi puno kofrčili s tim.
Story: Šta najviše trpi zbog vašeg statusa zvezde koji je proistekao iz godina rada?
- Moja porodica i slobodno vreme.
Story: Koliko vam znači podrška supruge Amele? Ima li ona razumevanja za vaš tempo života?
- Da, naravno. To je gravitaciona sila koja me drži čvrsto na zemlji. Ona ima razumevanje za sve što radim i nikada neću u potpunosti moći da joj zahvalim za sve što podnosi zbog mene.
Story: Kako biste opisali vaš brak? Na kojim moralnim načelima ste gradili zajednicu sa vašom suprugom?
- To je skoro pa neverovatna veza i brak, protivan svim zajednicama novog doba, jedan staromodan brak pun ljubavi i poverenja.
Story: Uspevate li da uskladite porodične i profesionalne obaveze?
- Nekako uspevam u tome.
Story: Koje svoje osobine prepoznajete u vašim naslednicima?
- Preciznost, istrajnost, skromnost...
Story: Kako je očinstvo uticalo na vas? Da li vas ćerka Naida i sin Hamza sa godinama menjaju?
- Da, deca su vam kao ritam, skijanje… Kad napravite prvi pravilan zaokret, uđete u krivinu i onda vas inercija sama vodi. Na taj način vi jedno vreme odgajate decu, a kasnije deca odgajaju vas, podsećaju vas na ono šta ste zaboravili i šta je važno u životu.
Story: Uspevate li da sa vašom decom izgradite odnos pun poverenja? Mislite li da ste strog otac?
- Da, imam puno povjerenje u njih, a Boga mi malo sam i strog.
Story: Vaša ćerka je krajem prošle godine diplomirala na koledžu Oksford. Na koji način ste proslavili njen uspeh?
- Mnogo sam srećan zbog toga. Nedavno smo moja supruga i ja išli u Oksford na svečanu dodelu i u tom holu, tokom više od 800 godina stare ceremonije, kada je moja ćerka primala diplomu, meni je naum pao neki taksista sa Baščaršije koji me je vozio dan-dva pre toga. Rekao mi je: Dino, lepe su ti pesme ali to što imaš pristojnu decu, na tome ti zavidim. Najveće plemstvo koje čovek može da ima jesu skromnost i pristojnost.
Story: Kako biste reagovali kada biste uvideli da sin i ćerka idu vašim stopama?
- Moja deca, srećom, ne idu mojim stopama. To su već odrasli ljudi koji idu svojim putem.
Story: Koju životnu lekciju želite da nauče vaši naslednici?
- Da ono što ti je dato nije dovoljno, već i ti tome trebaš da pridodaš nešto i obično inženjerski broj pokušaja daje najbolji rezultat.
Story: Šta biste promenili u vašem životu da ponovo imate 18 godina?
- Zavisi od raspoloženja. Jednom pomislim da bih promenio sve, a nekad ne bih menjao ništa i zadržao bih se na ovom drugom. Možete zamisliti kako bi to bilo kada bi se ljudi mešali u Božji poredak, kakav bi to tek nered bio.
Story: Šta je vaša neostvarena želja?
- U posljednjih 25 godina živim u ovom haosu pa nisam uživao u odrastanju svoje dece i to mi je neostvarena želja. Pristojna su to i dobra deca, ali njihovo detinjstvo je prošlo pokraj mene, a to je nenadoknadivo.
Danilo Mašojević
