Slovenački glumac koji je osvojio srpsku publiku ulogom u seriji "Senke nad Balkanom" govori o saradnji sa porno divom Stojom u filmu "Ederlezi rising", objašnjava razliku između snimanja u inostranstvu i u regionu i daje savete mladim glumcima.
Zdravo Sebastijane, dobrodošao na FEST. Možeš li nam reći kako je došlo do ove saradnje?
- Lazar me je kontaktirao pošto su tražili glumca koji bi mogao da tumači lik Milutina. Na preporuku Dimitrija Vojnova, s kojim sam sarađivao na filmu i seriji "Montevideo" Dragana Bjelogrlića, Lazar mi je poslao scenario da vidim dopada li mi se ili ne. Odmah sam prepoznao potencijal scenarija, poslao sam self tejp sa scenama za audiciju i prošao na kastingu (smeh).
A šta ti se zapravo dopalo?
- Fabula. Ovo je priča o ljubavi između kosmonauta i androida na misiji za Alfa Kentauri. Cela radnja se dogadja u svemiru, u budućnosti - otprilike 150 godina od sad, ali zapravo su sva pitanja kojima se priča bavi na neki način arhetipska, pa po tom pitanju nisu toliko vezana za određeno vreme ili prostor. Bodroža mi je istovremeno spomenuo da hoće da radi svojevrsni retro-futuristički SF. Pošto sam samo jednom snimio jedan kratki film u tom žanru ("The Cloud Catcher Mihe Knifica"), koji ima žešću distopijsku notu, odmah sam bio za.
Kako je bilo glumiti samo sa jednom glumicom? Lakše, teže?
- Bilo je izuzetno lepo, ali jako naporno, čitav proces bio je jako intezivan. Ja sam zapravo došao ovde kao padobranac. Bio sam poslednja karika, jer sam bukvalno poslednji pristupio projektu. To znači da sam bio odabran otprilike 5 meseci pred samo snimanje. Stoya je bila planirana za ulogu Nimani još kad se pisao sinopsis, a ja sam u periodu priprema za "Ederlezi" snimao remejk "Vinetua". Iz Hrvatske sem došao pet dana pre snimanja, koje se pomerilo za dodatna tri dana. A onda 18 dana snimanja i bum - odmah posle poslednjeg dubla jurio sam na avion za Berlin da završim snimanje "Vinetua", gde sam tumačio lik poglavice Komančija. Što znači da sam se prebacivao iz Lakota jezika na engleski i nazad na Lakotu. Ovde mi je sa engleskim Stoya bila velika podrška. Svaki dan bismo dva puta prošli sve scene, pa je ispravljala moj govor.
Vau, kako je to izgledalo?
- Wičahuahua nithaua kelena ogle jakaškapitke otektelo (smeh). Pa to je uvek teško, brineš se kako ćeš nešto izgovoriti, a da to ne utiče na radnju i namere lika. Ali takav je glumački rad. Dolaziš negde, nikog ne znaš i upadaš recimo u fajt scenu ili u seks scenu, jašeš konja koga prvi put vidiš i sa njim galopiraš kroz eksplozije. Malo je to, kao u "Love Actually" gde ono dvoje glume u pornićima, upoznaju se par minuta pre snimanja, a u sledećem trenutku već se ševe. Tako to izgleda, dođeš, naučiš tekst i izbegavaš nameštaj. (smeh)
Kad smo kod scena seksa, bilo je dosta polemike oko toga da li su one bile stvarne.
- Haha, neka svako to sam za sebe zaključi.
U filmu je podvučeno to da je Milutin Jugosloven, pa samim tim i Edipovac, tako da kao saputnika u svemirskoj misiji dobija ženskog androida koji podseća na njegovu majku. Ko je on ustvari i šta želi? Dobija li idealnu ženu?
- Ma nije idealna, ona je inhibirana softverom multikorporacije Ederlezi. On se u početku dvoumi oko toga, jer ako hoće da bude optimalan u svom poslu, želi da putuje sam, ne želi nikoga sa sobom, pa ni lutku. Zapravo mu Nimani ta korporacija na neki način podmeće kao uslov. Ali on se u tog androida zaljubljuje i što je još intrigantnije: želi da je oslobodi. Svako će to da shvati na svoj način, ali on zapravo želi da vidi šta će da se dogodi kad android počne da istinski realizuje veštačku inteligenciju. To mu je drajv. Mada nije siguran šta će kasnije da se desi.
Nastavak intervjua na sledećoj strani.
