Glumac Stefan M. Mladenović, nagrađen na Merlinka festivalu, igra u društveno angažovanim filmovima koji se bave osetljivim temama - seksualnim nasiljem, "izlaženjem iz ormana" LGBT osoba i smatra da mu je put do uspeha otvoren dok god iskreno radi ono u šta veruje.
Šta je glavna tema filma "Quiero decirte"?
- Tema filma govori o borbi sa unutrašnjim strahovima i pronalaskom sopstvenog svetla, kao metafora, za prevazilaženje straha bilo koje vrste. Zato svoj film smatram univerzalnim, iako se bavi procesom "coming out"-a i spada u filmove sa LGBT tematikom.
Postoji jedna veoma dirljiva priča iza "Quiero decirte", o tvom prijatelju koji je doživeo veliku porodičnu dramu i koji se borio sa suicidnim mislima...
- Moj drug je nakon "autovanja" bio proteran iz porodične kuće i prepušten snalaženju u glavnom gradu naše zemlje. Ja sam se tada često pitao kako je to biti sam i studirati, bez ikakve podrške… kroz šta jedna osoba prolazi i sa čime se suočava, samo zato što je gej. Meni je posebno drago da sam pomogao, u pravom trenutku, onda kada je želeo da izvrši samoubistvo. Nakon projekcije mi je rekao:
Hvala ti što nisam sam."
Šta ti je najteže palo dok si snimao?
- Ništa, bio sam zaslepljen kreativnim procesom. Ali s obzirom da uvek postoji ono "ali"… ja bih izdvojio finansije kao nešto najkomplikovanije u procesu stvaranja ovog filma. Veoma mi je drago da sam bio okružen ekipom koja nije marila za finansije, već za to da najbolje moguće sprovede ideju zbog koje se i okupila, u delo. Neizmerno im hvala na tome.
Quiero decirte: Prvi kratkometražni film na španskom jeziku snimljen u Srbiji (FOTO)
Šta si očekivao, a šta se zapravo dogodilo na festivalu u Madridu, gde je takođe prikazan film "Quiero decirte"?
- Ja sam samo verovao u svoju ideju, nisam očekivao ništa zauzvrat. Uvek joj se treba odazvati, jer ste u velikom problemu ako vas pozove sledeći put i kaže: "Ne očekuj više pozive!" U Madridu mi se desilo sve što nisam ni mogao da zamislim. Pre svega desila se selekcija na festivalu u glavnom gradu Španije, a snimiti film na španskom u Srbiji i biti priznat od njihove strane, za mene je to vid krunisanja. Upoznao sam divne reditelje i kolege, a verovatno će doći i do neke saradnje.
Među njima je i Barbara Mori, zvezda serije "Rubi". Kako ste se upoznali?
- Ne znam kada i kako, ali nekada sam postao prijatelj na Fejsbuku sa jednom devojkom iz Meksika, ne znajući da ona lično poznaje Barbaru i njenog menadžera. Devojka je godinama pratila moje objave vezane za Barbaru i 14 aprila 2014. godine rekla mi je da ja zaslužujem da je upoznam i kao iznenađenje mi je poslala autogram od Barbare. Od tada sa Barbarom kontaktiram putem Tvitera.
Najlepši savet koji si dobio od nje?
Ova karijera, karijera jednog glumca zahteva dosta strpljenja. Kao i veru. Moraš da se boriš za ono što želiš i moraš mnogo da se predaš. Ja sam glumica koja je predana ovom poslu, kada moram negde da budem, esktremno sam tačna. Nikada ne kasnim, ne volim da me ljudi čekaju kada se radi, veoma sam profesionalna u tom smislu. Ako želis da budeš glumac pored strpljenja, moraš da se predaš, moraš da budeš iskren i profesionalan i svoj život posvetiš tome. Ako to radiš iz strasti i ljubavi, onda je gluma tvoj život, uloži ga i predaj se poslu koliko možeš."
Ovaj savet je moja "jutarnja kafa", koja mi pomaže da radim i rastem kao glumac.
"Quiero decirte" nagrađen je i na ovogodišnjem Merlinka festivalu. Da li si se nadao ovakvom uspehu i kakvi su tvoji planovi za budućnost?
- Kod mene ne postoje očekivanja, a još manje planiranje budućnosti, kod mene se stvari uglavnom dešavaju spontano. Još kao klinac maštao sam da glumim na španskom jeziku, uz to maštanje gajio sam i ogromnu ljubav prema španskom, ja sam ga nesvesno i naučio. Specijalna nagrada Merlinka festivala u koju spada i finansijski podstrek od šezdeset hiljada dinara za mene znači samo jedno - dokle god iskreno radim ono u šta verujem imaću otvoren put do uspeha.
Izjavio si da je "Quiero decirte" film za sve, a ne samo pripadnike LGBT populacije; za "Lui Lack", koji planiraš da realizuješ, napomenuo si da je posvećen osobama koje su preživele seksualno nasilje. Iz kog razloga smatraš da su ti ovoga puta potrebne jasne granice?
- Kada kažem posvećen mislim na to da je ovaj film zapravo glas osoba koje su preživele seksualno nasilje. Veliki broj ljudi nije u stanju da govori o tome. Najčešće iz straha. Zato će film govoriti umesto njih. "Lui Lack: nije tvoja krivica" nema jasne granice, što veći broj ljudi pogleda, bliži smo iskorenjivanju ovog traumatskog čina.
Da li možeš da nam kažeš nešto više o novom filmu?
- "Lui Lack" biće kratkometražni igrani film, a baviće se traumom iz detinjstva glavnog junaka. Scenario sam napisao tokom ove godine, sadrži dosta i autobiografskog i biografskog materijala. Film prati priču mladog psihoterapeuta kod koga dolaze klijenti koji su preživeli seksualno nasilje. Veliki uticaj na moje stvaranje ima španski reditelj Oriol Paulo, tako da sam se trudio da ovaj film ima jedan tvist koji će gledaoca provesti kroz napetost, iznenađenje, uzbudljivost i zainteresovanost.
Na koji način poznate ličnosti mogu da doprinesu osvešćivanju velikih i važnih problema u našem društvu?
- Mogu biti glas onih koji nisu u stanju da govore o svojim strahovima i problemima.
