Popularna glumica govori o velikoj ulozi koju igra u seriji "Koreni", saradnji sa Žarkom Lauševićem, Igorom Đorđevićem i Nenadom Jezdićem, kao i o tome koliko joj nedostaju ćerke kada snima van Beograda
U rustičnim selima Gornji Račnik i Bagrdan, nedaleko od Jagodine, Sloboda Mićalović već pet nedelja snima seriju "Koreni" po istoimenom romanu Dobrice Ćosića.
- Zahvalno je za svakog glumca kad tumači lik iz literature. Simka je jedinstvena žena u srpskoj književnosti, kompleksna i slojevita. Uloga mi je došla u pravom trenutku kad je u pitanju moja glumačka zrelost. "Koreni" su san svakog glumca. Kad izgovorimo te rečenice, ne prestajemo da se divimo tim replikama. Potrebni su maksimalni angažman i pokriće. Kamera je surova i vidi laž - kaže Sloboda.
Kako ste doživeli lik Sinke?
- Simka je svedok jedne porodične nesreće i gašenja loze Katića. Ona uspeva, kao što Ćosić kaže, da pronađe način da im se loza ne ugasi. Velika je stvar što se RTS potrudio da podrži jedan skup projekat. Danas se gubi osećaj za lepo, estetiku, osećaj za moral, a oni se bore da opstanemo kao nacija. Bez kulture i obrazovanja nema nam mrdanja.
Možete li da napravite poređenje između Simke i žene koju ste tumačili u seriji "Čizmaši"?
- Priče povezuje samo kvalitet. "Koreni" su nešto drugo i veće.
Kakve sličnosti postoje između Simke i žene danas? Da li to je što je uradila vidite kao prevaru?
- Žena je u to vreme čuvala porodicu i pokušavala da očuva kuću, a tako je i danas. Kad žena izađe iz kuće, sve se raspada. Nismo mi beskrajno sposobne, nego nam je priroda takva da se snalazimo. Simka je ispravno postupila. To što je uradila nije bila prevara.
Partner i suprug vam je opet Igor Đorđević.
- Uvek je olakšanje za glumca kad ima nekog dobrog i kvalitetnog kolegu pored sebe. Igor je jedan od najboljih glumac svoje generacije. Prijatelji smo već 20 godina, a imamo i u pozorištu svoju predstavu "Frenki i Džoni".
Njegova supruga je moja najbolja prijateljica i bivša cimerka.
Kako je raditi sa Žarkom Lauševićem?
- Prvi put sarađujem sa Žarkom i Anicom. Lako je raditi s velikim glumcima i ljudima, teško je s onima drugim. Ivan Živković je temeljan reditelj i imamo dobru komunikaciju. Nenad Jezdić i ja kao tandem napravili smo scenu koja će ući u antologiju.
Da li vam teško pada što snimate van Beograda?
- Prija mi beg iz Beograda. Imam školarce kod kuće i malo mi fale, ali će se završiti i ova priča.
