Srpski pevač sevdalinki, narodnih, starogradskih, zabavnih i meksikanskih pesama, Predrag Cune Gojković, preminuo je u 85. godini.
Bata nije smeo da umre! Jer, ti ljudi se rađaju, ali ne umiru."
Njegov intervju koji je tada dao, prenosimo u celosti:
"Jedan deo mog najranijeg detinjstva je bio vezan za Batu. Stanovali smo u istom kraju na Crvenom krstu. I išli u istu gimnaziju. U Ulici Božidara Adžije."
Onda je svako izabrao svoj put...
"On je krenuo u glumačke vode, a ja u fudbal i pevanje. Tu smo se, nakratko, razišli."
Kasnije ste se više puta sretali...
"To mi je bilo više nego drago. On je bio čovek, maltene kao brat. Uvek je bio voljen od svih svojih drugova. On je nas čuvao, a mi njega."
Je li tačno da vam je tih davnih godina pomogao i u pevačkoj karijeri?
"Iza nekadašnjeg Beogradskog dramskog pozorišta nalazila se "Najlon bašta". Tu je dolazio i Bata i hrabrio me da pevam. U to vreme nije bilo popularno pevati u kafani, ali Bata mi je uvek govorio: pevaj i ne brini."
Koja je bila Batina omiljena pesma?
"Voleo je sve moje pesme. Ali, nije baš nešto bio oduševljen narodnim, novokomponovanim melosom. Terao je da mu najviše pevam meksičke pesme."
Kako, posle toliko godina, doživljavate susrete sa Batom?
"To je čovek koji nije smeo da umre. Bio je potreban svojoj zemlji i svom narodu koji ga je voleo i obožavao. Naravno, trebalo je da uživa i u svojoj porodici koja je do kraja bila uz njega."
Sećate se, naravno, i poslednjih dana sa vašim drugarom?
"Koliko god bio nasmejan i veseo, on je u stvari bio umoran. Nije bio gramziv, bio je skroman uvek."
Njegove kolege su govorile da nema filma bez Bate.
"Naravno, jer on to može najlepše da odigra. On je to radio prirodno, autentično, ljudski i filmski."
