Na putu do svog sna imao je veliki broj prepreka. Povrede su ga mučile veći deo karijere, ali sada, kada je ostavio sve to iza sebe, kreće u pohod na sam vrh tabele. Sanja velike snove, a ruku podruku s tim ide i mnogo odricanja, rada i discipline.
Čini se da mu je početak ove godine doneo svetle trenutke bilo da je reč o profesionalnom ili emotivnom životu. Poslednjih nedelja u domaćim medijima spekulisalo se o njegovoj ljubavi sa voditeljkom Ninom Radulović, ali i o Filipovoj spremnosti za povratak na listu 100 najboljih tenisera sveta.
S: Kada i zašto ste odlučili da se bavite tenisom?
Rođen sam u porodici koja je jedan veliki deo svog života posvetila tenisu. Moj otac, iako je veterinar po struci, želeo je da se neko od njegovo troje dece bavi tenisom. To je uspeo sa mojim bratom, koji je danas trener, ali čak i kada sam ja kao najmlađe dete sa pet godina izašao na teren, bilo je jasno da sam već prvim udarcem pokazao talenat, ali i veliki želju da nastavim dalje.
Onda je došao period napornih treninga i odličnih rezultata. Kada sam imao 14 godina otišao sam na turnir Oranž boul, nezvanično prvenstvo sveta do 14 godina, gde sam odmah od menadžera IMG agencije dobio ponudu za ugovor, koji sam prihvatio. Posle nekoliko razgovora, ponudio mi je da se preselim u Ameriku, da živim i treniram u akademiji Boltijeri koja je najpoznatija na svetu. Bilo mi je mnogo teško na početku jer nisam znao jezik, a bio sam i potpuno sam."
S druge strane, već tada znao sam da je to pravi potez za mene i da moram biti jak. Imao sam najbolje moguće uslove. Tamo sam išao u srednju školu i bio posvećen samo sportu. Treninzi su bili izuzetno naporni, od jutra do kasnog poslepodneva. Kući i porodici koja živi u Somboru, odlazio sam jednom u šest meseci."
S: Koliko vam je važna podrška porodice?
Bez nje ni danas ništa nema smisla. Nekada svoju porodicu vidim samo u prolazu, ali nama je i to dovoljno. Do te mere usadili su mi prave vrednosti i dobro vaspitanje, da je sada samo nekoliko sati dovoljno kako bismo razmenili osećanja i osetili podršku jedni od drugih. Vreme koje ne provedemo zajedno, nadomestimo svakodnevnim telefonskim razgovorima."
S: Koliku žrtvu podrazumeva profesionalno bavljenje ovim sportom i čega ste se najteže odrekli?
Ako želi da uspe u životu, čovek nečega mora da se odrekne. Svaki uspeh traži žrtvu. U ovom slučaju, to su porodica, možda i neki hobi, ali i izlasci sa prijateljima. Međutim, ima to i svoje pozitivne strane: bavim se lepim i elitnim sportom, koji mi donosi mnogo radosti i lepih trenutaka, putovanja, mudrosti. Radim ono što volim i postižem uspehe. Malo ljudi može time da se pohvali. Zato sam još davno rešio da čuvam to što mi je priroda dala i tražim sreću u tome."
S: Da li je moguće ostvariti iskreno prijateljstvo među teniserima? Ima li mesta sujeti?
Ako čovek ima čisto srce, sa svakim može da se ostvari takav odnos. Pitanje je samo koliko istinskih prijatelja zaista imate. Sport je divan zbog činjenice da su oni koji dele iste napore, dileme, uspehe i poraze, u stvari jedna velika porodica. Ali, kada zakoračite na teren, tu više nema prijateljstva. Protivnika vidite kao rivala, ali ga beskrajno poštujete. To nikad ne sme da se izgubi iz vida."
S: Šta vas motiviše na terenu i van njega?
Takmičarski duh i ljubav prema ovom sportu. Volim adrenalin koji donosi uspeh, ali i onaj koji sledi posle neuspeha, jer i on ima svoju ulogu – da me ojača i natera da radim na svojim slabim mestima, da proučavam potencijalne suparnike, ali i živim zdrav život. S druge strane, ako se uspešno bavite ovim sportom, odnosno ukoliko ste među prvih 100 na svetu, zagarantovan vam je lep i lagodan život."
S: Poznato je i da ste privatno bliski sa Novakom Đokovićem. Koji ste najbolji savet dobili od njega?
Pre svega, Novak je mlad čovek koji je do koske posvećen onome što radi i u čemu je najbolji na svetu. Ako ste samo u prilici da gledate način na koji živi i igra, to je već privilegija. Ja sam s njim drug i van terena, a verujem da bismo mi to bili i da nema tenisa."
S: Na koji privatni i profesionalni uspeh ste najponosniji?
Svakako da je to 86. pozicija na ATP listi 2015. godine, kao moj najbolji rezultat u karijeri. A na privatnom planu, na koji se svakako reflektuje i ovaj profesionalni, ponosan sam na to što nisam izgubio volju da se i posle povrede vratim na teren, ali tu je porodica opet odigrala najvažniju ulogu."
Jasno je da sada moram mnogo da radim na povratku, kako fizičkom tako i psihološkom."
S: Jednom prilikom izjavili ste da srpski teniseri imaju svoju grupu na WatsAppu. O čemu se tu najviše piše?
Ne možete ni da zamislite koliko je tu tajni izgovoreno i prozivki na ličnom planu izrečeno, ali i podrške koju jedan drugom dajemo pred turnir. Dovoljno je reći da ne bi bilo dobro da izgubimo svoje telefone."
S: Retko ste u Srbiji zbog čestih putovanja, a kada dođete kući, šta najviše volite da radite?
Tada šetam, uživam u društvu porodice i prijatelja, slušam muziku, gledam filmove i maštam. Doduše, mi sportisti čak i kada smo na kratkom odmoru, ne gubimo potpuno ritam. I dalje treniramo i zdravo živimo, samo slabijim intenzitetom."
S: Volite li noćne izlaske i kako provodite slobodno vreme?
Sve manje izlazim, jer me svaki izlazak, kada je reč o treninzima, vrati tri koraka unazad. Uostalom, noćni provod je do te mere nebezbedan pa imate utisak da će se u svakom klubu uvek nešto loše desiti. Ne treba mi ta vrsta stresa."
Mesto snimanja: M:EATING, Vlajkovićeva 8, Beograd
