Poslednju pauzu su napravili 60-ak kilometara od mesta tragedije. Na fiskalnom računu zabeleženo je vreme 06:05 sati.
Nijedan oktobar više nije isti: Kolege s tugom i bolom obeležavaju godišnjicu smrti Tošeta Proeskog
Ljiljana je Đorđa upitala da li je umoran kako bi ona preuzela volan, ali on je negirao te je i menadžerka zaspala. Nakon kraćeg vremena dogodila se saobraćajna nesreća.
Iz smrskanog automobila izleze samo dva putnika, vozač i menadžerka. Proeski nastavlja da leži i ne odaziva se na dozivanja Ljiljane Petrović. U roku od 15 minuta na mesto nesreće stigla je hitna pomoć, a pošto je automobil bio mnogo oštećen morali su da čekaju vatrogasce kako bi izvukli telo Tošeta Proeskog.
Vest o njegovoj smrti odmah se proširila celim Balkanom, a ljudi nisu mogli da veruju da je to istina.
Veliki čovek i humanista, tek je mali deo svega onoga što je Toše bio za života. Mladića koji je osvajao prekrasnim osmehom, pre svega krasila je skromnost, a uvek je isticao da je ljubav ono što treba da pokreće ljude.
U celom regionu nema kolege muzičara koji za pevača nije imao uvek, samo reči hvale. Tošetove reči ˝Ne želim da mi skidate kapu, samo želim da se ponosite mnome˝ i danas žive u svima onima koji su poznavali ovog velikog muzičara, ali i onima koji nisu imali tu čast.
Za brojne obožavaoce Tošeta Proeskog, vreme je stalo 2007. godine, ali balkanski princ i dalje živi kroz svoje pesme i dela. Tako je i danas. Deset godina kasnije, na njegov rođendan, fanovi se prisećaju makedonskog slavuja.
