Novi film Besa kultnog reditelja Srđana Karanovića, koji će publici biti premijerno prikazan 30. marta u Sava centru, donosi spektakularan glumački izraz velikana srpske i evropske kinematografije Predraga- Mikija Manojlovića. U radnji koja prenosi duh vremena s početka Prvog svetskog rata, opisana je platonska ljubav između školskog poslužitelja Azema, nepismenog i patrijarhalnog Albanca, i Slovenke Lee, supruge Azemovog direktora Filipa, inače Srbina, kojem je glavni junak dao besu, odnosno časnu reč vrednu života da će njegovu ženu čuvati od potencijalnih napadača i da joj se ništa loše neće dogoditi. U glavnoj ulozi Manojlović oživljava rolu zatucanog seljanina, neotpornog na emocije, koji tokom sto četiri minuta trajanja filma izgovara svega nekoliko rečenica, ali ćutanjem prenosi sve ono što mnogi ne bi umeli da opišu ni sa hiljadu reči.
- Ovaj film govori o besi, obećanoj reči koja na prvi pogled nije tako vidljiva. Ostvarenje je i dobilo naziv upravo po njoj. Živeli smo, živimo, a i živećemo u vremenu kada data reč niti je imala, niti ima, niti će imati neku vrednost. Reči lete i njihovo značenje ne predstavlja ništa, pa i obećana reč danas često zvuči besmisleno. Kod mene je slučaj drugačiji, ja živim tako da se osvrćem na data obećanja. U ovoj priči nema fizičke egzekucije koja me zanima duboko i iskreno, zato što je to jedna neobjašnjiva i nikada dovoljno istražena oblast, ali ima dosta neostvarenih emocija – opisuje Miki suštinu ostvarenja i objašnjava da mu to što je glumio čoveka albanske nacionalnosti na njegovom maternjem jeziku nije predstavljalo problem.
- U filmu nisam imao mnogo teksta, ali mi nije bilo teško da govorim na albanskom jeziku koji mi je jednako stran kao i iskvareni srpski koji sam takođe koristio pred kamerama. Gluma je zanat i strani jezik je lako savladati, ali ono što je bilo teško jeste to što je većinu stvari trebalo objasniti ćutanjem. Kada je reč o nacionalnosti mog lika, mogu da kažem da se Albancima nije mogla desiti pozitivnija stvar nego da ja glumim njihovog čoveka, što sam stalno i ponavljao na snimanju. Prezivam se na ić, rođen sam u Beogradu, a nisam ni baš toliko loš glumac – obrazložio je Manojlović u svom stilu.
Iako tvrdi da je čovek od reči i da nikada zbog ljubavi nije bio spreman na postupke izvan granica normalnosti, kaže da će i svog sina Luku savetovati o ljubavi kada za to dođe vreme.
- Imam odraslu ćerku i sina koji je još mali da bih ga savetovao o emocijama i ludorijama koje se čine zbog ljubavi. Kada za to dođe vreme, razmotriću način na koji ćemo razgovarati o tim stvarima – ističe glumac koji je srca publike osvojio i glavnom rolom u seriji Na terapiji gde je, nakon sedamnaest godina, ponovo igrao zajedno sa svojom suprugom, pozorišnom glumicom Tamarom Vučković.
- Upoznali smo se 1992. dok smo radili na predstavi Zločin i kazna, a evo danas, posle sedamnaest godina, stigli smo i do terapije – s osmehom se priseća Miki, prepričavajući iskustvo saradnje sa suprugom.
- Bilo mi je veoma zanimljivo da igram sa Tamarom, pogotovo zato što u situaciji kada kamera radi, glumac angažuje podsvest i svest, čime svoj organizam stavlja u puni pogon, pa je tada moguće videti stvari koje jedno u drugom nismo mogli da vidimo tokom zajedničkog života. Zbog posla kojim se bavim, razapet sam na stotine strana pa nemam dovoljno vremena za svoju porodicu, što je svakako loše – rekao je svojevremeno glumac za magazin Story.
Moni Marković
