Kada sam napravila neuobičajenu stvar
Ove epizode menjanja ličnosti itekako su me koštale. Izgubila bih kilograme, san, dostojanstvo, jasno razmišljanje. Ako ste ikad gledali filmove o vukodlacima znate da su preobražaji vrlo bolni i zastrašujući, ali jednom kada taj proces nastupi - nema nazad. Mogla sam da izdržim ove bolne epizode samo uz uveravanja da je ovo poslednji put i da je taj tip onaj pravi.
Da ste me tad pitali što je to što ja tražim, verovatno bih tvrdila da sam nepopravljivi romantik. Kako možete to osuđivati? Ako bi me netko zaista saterao u ćošak, svađala bih se da sam revolucionarna feministkinja koja ima potpunu kontrolu nad svojom seksualnošću: u tim pričama uvek bih bila Rodolf Bulanger, nikad patetična mala Ema Bovari. Sredinom mojih 20-ih, udala sam se, ali ni brak me nije usporio. Moglo se predvideti da ću postati nemirna i usamljena. Čim bih zavela nekog novog, brak bi se urušavao. Ali bilo je i gore od toga. Pre nego što bih uopšte potpisala razvod, već sam raskidala s tipom zbog kojeg sam rasturala svoj brak.
Znaš da imaš problema s intimnošću kad u vrlo kratkom vremenu od par meseci shvatiš da posećuješ dva različita savetnika s različitim muškarcima pod ruku kako bi raspravljali o potpuno drugačijim emocionalnim olujama. Pokušavaji da zapamtim sve (Na koga sam opet ljuta? Ko je ljut na mene sad? Čija je ovo kancelarija?) stvarao je potpuni haos u mojoj glavi.
Na našem poslednjem sastanku sa savetnikom, moj uskoro bivši dečko i ja gorko smo se svađali i otrčali smo odande u različitim smerovima. Došla sam kući u suzama. Taman je zazvonio telefon. Bio je to moj savetnik za razvod: ruševina i na tom području.
Tad sam napravila neuobičajenu stvar. Nisam uzela telefon i nazvala drugog muškarca. Umesto toga, zapitala sam sama sebe "što to praviš od svog života?". Po prvi put u životu, prisilila sam se da priznam da imam problem, zapravo - da sam ja problem. Poigravanje s tuđim najranjivijim emocijama nije me činilo romantikom, činilo me je prevarantom. Laganje i varanje nije me učinilo drskom, učinilo me je kukavicom. Krađa tuđih partnera nije od mene napravila revolucionarnu feministkinju, već pretnju. Mrzela sam što mi je trebalo skoro 20 godina da to shvatim. Postoje 16-godišnji klinci koji se bolje ponašaju od mene.
Minja Miletić: Sve smo mi pomalo ljubavnice
Bila sam posramljena. Ali kad sam jednom to shvatila, zaista mi je bilo jasno: Nema načina da prestaneš s destruktivnim ponašanjem, osim da prestaneš. Provela sam sledećih šest meseci u celibatu i radeći s dobrim terapeutom, pokušavajući shvatiti jesam li ja uopšte postojala kad nisam ganjala želju nekog muškarca. I onda sam jedno popodne naletela na tipa koji mi se sviđao. Dugo smo se šetali parkom. Flertovali. Smejali se. Bilo je slatko. Onda je on pitao:
Da li bi htela sa mnom u moj stan?
Da! O Bože, htela sam da otvorim ovog čoveka kao božićni poklon! Ali ujedno i nisam želela: tek sam počela da sastavljam delove sebe i bojala sam se razotkrivanja. Potpuno nesigurna, pokušala sam nešto radikalno novo. Pitala sam ga:
"Da li bi ti smetalo da razmislim o ovome na trenutak?"
"Ne bi, naravno", rekao je.
Seli smo na klupu u parku, ja sam bila vrlo tiha, pokušavajući da zamislim ishod ove odluke. On je uzeo magazin iz svog ruksaka i počeo da čita kako bi mu prošlo vreme. To je pomoglo. To mi je dokazalo i da nema otrovnog očajanja. Ovo nije bilo zavođenje; ovde su dvoje odraslih ljudi koji pokušavaju da odluče da li bi trebalo bolje da se upoznaju.
Rekla sam mu:
"Znaš šta, prijatelju? Mislim da nisam spremna za ovo."
On je rekao:
"Nema problema. Idemo na sladoled."
Proveli smo još nekoliko prijatnih sati zajedno i tada smo se pozdravili. Otišla sam sama, ali mirna. I tada sam shvatila da je bolji deo mog života tek počeo.
