Jadranka Stojaković: Odlazak dame s gitarom

Slavna kantautorka i veliki maestro osećanja, iako nikad nije imala dom, brak niti decu, tokom poslednjih godina života, kad se iz dalekog Japana vratila u krajeve koje njeno srce nikada nije ni napuštalo, shvatila je da je, uprkos svim njenim pesmama o neuzvraćenim emocijama, ipak okružena ljubavlju – s tom spoznajom napustila je ovaj svet

Jadrankom Stojaković

Jadranka Stojaković

Život mi je bio težak još od detinjstva. Do pete godine živela sam s majkom, koja se selila iz mesta u mesto, pa sam prešla kod babe, a onda su brigu o meni preuzeli ujak i njegova žena. I oni su se selili po celoj Nemačkoj, Norveškoj i Španiji...

Vukašin Radulović Mladi pjevaju proljeću

Svirali smo vojnicima koji su odlazili u Vijetnam. Tamo sam upoznala američke zvezde, pa i malog Majkla Džeksona Stojakovićeva

Likovnoj akademiji Ismetu Dervoz Ti ne znaš dom gdje živi on Muzika je svirala Goranom Bregovićem Čekala sam Bijelog dugmeta Ima neka tajna veza

Jadranka

Došao mi je pre neki dan u posetu jedan fini gospodin i pitao da li ga se sećam Jadranka Gledam čoveka i ne raspoznajem ništa. Shvatio je i počeo da se smeje peckajući me: A kada sam te vodio na ringišpil? I meni sinu: moja simpatija iz šestog osnovne. Školska ljubav. Ilijaš, ranih šezdesetih, kod železare. Vodio me za ruku na ringišpil. Tada nije bilo uobičajeno da se simpatije ljube. I kako da prepoznam lice koje nisam videla 50 godina? Nakon toliko vremena prvi put smo se poljubili. U obraz, doduše. Obradovao me je i poklonom, priborom i materijalom za crtanje. Samo kada bi ruke mogle. Imala sam mnogo lepih simpatija u životu, a tek poneka mogla bi se nazvati ljubavlju. Dve su bile ozbiljne i tada sam bila blizu braka, ali nije bilo suđeno.

Jadranka Desanke Maksimović Duška Trifunovića Što te nema Sve smo mogli mi Niši Guči

Ranka San Toshiba Đelem, đelem Jovano, Jovanke

Jedno vreme bilo mi je baš dobro u Japanu. Ali kada se zaratilo kod nas, počela sam da pucam psihički. Samo sam razmišljala ko je od mojih živ, ko mi nije živ... Japan tada još nije priznao Bosnu i Hercegovinu, a meni je istekao pasoš. Naravno, oni su mi obezbedili dokumenta koja su bila potrebna da bih ostala tamo, ali kući nisam mogla. U Sarajevu sam imala rodbinu i tetku koja je umrla od gladi, ali nisam imala kud


Ostala sam bez svog stana u rodnom Sarajevu, u njega je ušao neki čovek koji ga je posle rata, dok sam još bila u Japanu, preprodao



Publika me pozvala na bis, a kako Japanci vole pompezan izlazak na scenu u potpunom mraku, saplela sam se o kabl, pala i teško se ozledila. Nisam ništa slomila, ali povredila sam koleno, a zbog pada pri naglom trzaju glavom nešto se dogodilo s dovodom krvi u mišiće. Noge su mi postepeno otkazivale dok nisam postala potpuno nepokretna.

Bilo mi je teško dok sam gledala kako mesta u kojima sam nastupala nosi bujica vode. Doselila sam se u Japan 1988, što znači da sam izbegla sve nedaće koje su zadesile ljude na našim prostorima, ali sudbina je odredila da me zadesi katastrofa na drugom kraju sveta. Sve više mi nedostaju ljudi s našeg podneblja, naši vicevi, način života... Bilo gde da se nalazite, možete da napravite ćevape i sve ostale specijalitete, ali nigde ne možete sresti ljude koji imaju istu dušu kao i vi Jadranka i





Jadranka Stojaković