Detalji teške životne priče Duška Tošića: Ovako je siromašan dečko ostvario svoj san

Fudbaler Bešiktaša i suprug JK odrastao je u selu nadomak Zrenjanina. Otac i majka su zbog nemaštine morali da ga odvedu u internat, u kojem je proveo tri godine. Danas je bogat i srećan čovek

Duška Tošića Jelene Karleuše

Duškovi Milorad Angelina Kojić Gina

Najveća i najslađa podrška: Neodoljiv prizor koji je Duška Tošića dočekao na tribinama (FOTO)

Moj Duško je bio nekoliko godina u internatu da bi se školovao i igrao fudbal, tamo je imao redovne obroke, što je za dete u razvoju veoma važno. Sad je veoma uspešan i mnogo smo ponosni na njega. Ostvario je svoj san. Živi u velikom gradu. Ja i moja supruga smo stari, živimo ovde jer nam je lepo. Priroda je oko nas, svež i čist vazduh. Ništa nam ne fali, a voleli bismo da nam unuke trče po dvorištu. Ne znate vi kako se Atina i Nika ovde lepo igraju. Ali, da ne pričam više, grdiće me supruga, ljubazno i pomalo šeretski priča Duškov otac Milorad ekipi Kurira koja je pre dva dana posetila rodno mesto prvaka turskog Bešiktaša.

Ovo će da se pamti: Jelena Karleuša pozirala sa ćerkicama u istom autfitu, ne zna se kojoj bolje stoji (FOTO)

Tošić

Duško je zaista imao teško detinjstvo. Njegovi roditelji su bili siromašni, ali su pošteni i dobri ljudi. Pošto je želeo da trenira fudbal, otac ga je posle osnovne škole odveo u Zrenjanin i dao ga u dom da bi se školovao i ujedno igrao fudbal. Odlazak iz malog sela u grad za Duška je bilo ostvarenje sna. Znam da je roditeljima ljubio ruke kad god bi došao kući jer su mu ispunili želju i poslali ga u taj internat. Nije mario za to što je u njenu boravio s napuštenom decom jer je imao jasan cilj. Pa šta bi bilo od njega da je ostao u Orlovatu? Ništa!, priča meštanin koji je insistirao na anonimnosti.

Tošić

Sećam se kako je Duško molio komšiju da kod njega gleda utakmice jer njegovi roditelji nisu imali televizor. Sedeo bi na krevetu, a lopta bi mu bila ispod noge. Dešavalo bi se i da zaspi uz televizor i da ga otac upola noći u naručju odnese kući. Duško vam je klasičan primer kako se iz blata može doći do vrha ako želiš da ostvariš cilj, objašnjava nam Duškov nekadašnji komšija.

Angelina Kojić Gina Jelene Kareluše

Tačno je da je Duško bio u našem domu. Pošto je živeo na selu, a želeo je da trenira fudbal, roditelji su ga upisali kod nas. Redovno je odlazio kući kod svojih i oni su dolazi da ga obilaze. Tada je naša ustanova imala deo za nezbrinutu decu, ali on je bio smešten u internatu. To je bilo davno, ali sećam se da je bio uporan i da je po ceo dan igrao fudbal na školskom terenu, ispričao nam je jedan od profesora u ovoj ustanovi.