Kantautorka Aleksandra Kovač koja se na domaćoj muzičkoj sceni naročito istakla svojom originalnošću u pesmama koje stvara, rođena je 1972. godine u Beogradu i ćerka je kompozitora Kornelija Kovača i tekstopisca Spomenke Kovač. Muzikom je počela da se bavi još kao petnaestogodišnjakinja, kada je sa svojom mlađom sestrom Kristinom osnovala sastav K2, a talentovane sestre Kovač su svoju kreativnost u početku ispoljavale nastupajući u londonskim klubovima. Ipak, pre nego je ozbiljno zakoračila u svet čarobnih nota i stihova koji je danas ispunjava, Aleksandra je imala sasvim bezbrižno detinjstvo na koje danas ima i više nego jasne i lepe asocijacije.
- Detinjstvo mi je bilo ispunjeno ljubavlju, pažnjom i toplinom porodičnog doma. Osećala sam se zaštićenom, bezbrižnom, voljenom i kao da sam imala čitav svet na dlanu. Taj osećaj zadržala sam do danas - počinje Aleksandra koju najdraže uspomene ipak vežu za pokojnu majku Spomenku.
- Kada se osetim usamljenom i kada mi je teško, vratim se mislima u naš stan u Ulici 29. novembra, utonem u mamin zagrljaj, osetim njenu toplinu, čujem njene reči kako će sve biti u redu - i život je opet lep. Na tome ću joj biti večno zahvalna. Ona je sigurno bila najvažnija osoba oko koje se vrteo moj život i znala je da i meni i mojoj sestri Tini, učini čak i tročasovno vežbanje klavira interesantnim. Iako nije bila nadarena za muziku, sedela je satima vežbajući sa mnom solfeđo. Preslišavala me je istoriju muzike, slušala kako nas dve komponujemo i pravimo naše prve pesme i verovala u Tininu i moju opčinjenost muzikom. Mislim da je već tada shvatala koliko je muzika bitan deo našeg života - priseća se cenjena pevačica, kompozitor, tekstopisac i aranžer koja je u svet muzike zakoračila zajedno sa svojom mlađom sestrom.
- Kada imate svoj svet sa osam-devet godina u kome pevanje, slušanje i pisanje muzike predstavljaju najvažnije stvari, i glavni saveznik u tom svetu vam je rođena sestra, ne treba vam niko drugi. Pri pomisli na detinjstvo uvek vidim nas dve za klavirom, zanesene u nekoj pesmi kako ushićeno maštamo šta ćemo sve u životu raditi sa našom muzikom. Neverovatan je osećaj kada tako mali znaš šta će ti činiti bazu života. Nas dve smo se divno slagale, ali su nam svađe i povremeno međusobno čupanje kose bile prava poslastica i sastavni deo našeg odrastanja - kroz osmeh kaže umetnica koja je prve životne stavove formirala pod uticajem mame.
- Od nje sam naučila da verujem u sebe i svoje mogućnosti, da je Rod Stewart najbolji pevač i tekstopisac na planeti, da je biti crvenokosa prava stvar, i da bi u životu trebalo uživati i biti srećan. Moj tata je bio najbolji mogući uzor. Od njega sam naučila da je najlepša stvar na svetu raditi od jutra do mraka ono što voliš, biti perfekcionista, ne opraštati sebi nijednu grešku već raditi na tome da se sledeći put ne ponovi. Provoditi vreme sa njim bilo je predivno, i najviše smo volele da sa njim idemo na snimanja albuma koje je on u to vreme producirao. Sećam se da je jednog dana, kada se vratio iz studija, ušao u našu sobu i rekao: Danas sam otkrio jednog talentovanog momka, piše divne pesme i tekstove, a i vrlo je zgodan, devojke ce ga obožavati, radiću mu prvi album. Naravno, od tog dana bile smo redovni posetioci snimanja prvog Bajaginog albuma, i kada sam pre nekoliko dana gostovala na njegovom koncertu u Zagrebu, rado smo se prisećali tog vremena - priča Aleksandra koja je u periodu od 1990. do 1995. zajedno sa Kristinom imala ugovor sa producentskom firmom Mismenadžment u sklopu kog su radile sa poznatim britanskim producentima i kompozitorima. Po isteku ugovora vratile su se u Beograd i objavile prvi album pod nazivom K2 koji je prodat u 70.000 primeraka. Međutim, iskustvo koje su stekle u britanskoj prestonici još im koristi u karijeri.
- Uvek sam bila hrabra u muzici. Uvek sam se oslanjala na instinkt, ne na razum, i do sada nisam pogrešila. Tako je bilo i sa odlaskom u London. Richard Cottle, producent iz Londona, čuo je naše demo snimke, pozvao me u London da snimim sa njim nekoliko pesama, platio mi je put i boravak. U Londonu sam sa sedamnaest godina zakucala na vrata najvećih menadžerskih kompanija. Sigurna u našu muziku, pričala sam im o našim idejama, o tome kako vidimo sebe u muzici i ostavljala kasete sa pesmama i promotivne fotografije. Dve nedelje po povratku u Beograd javio nam se direktor Mismenadžmenta, jedne od najvećih kompanija, koji je želeo da potpiše petogodišnji ugovor sa nama. To je podrazumevalo da odemo u London i tamo budemo pet meseci, vratimo se kući, polažemo ispite, pošto sam ja tada već bila na fakultetu, i prepustimo se njihovim odlukama. Roditelji su nas pustili jer tada bismo Tina i ja išle i peške do Engleske, da je to bilo potrebno. Taj odlazak bio je put da ostvarimo neke od svojih snova - objašnjava crvenokosa lepotica i prepričava kako se isprva snašla u gradu na Temzi.
- Sa sedamnaest godina bile smo bačene u vatru, u gradu koji je svetski centar muzike i šou-biznisa. Radile smo po ceo dan i noć, sarađivale sa mnogim producentima, imale turneju od pedeset sedam akustičnih koncerata - nas dve, dva mikrofona, jedan klavir i 400 ljudi u publici koji ne znaju ko smo, ali nas nagrađuju aplauzom. To je najbolja moguća škola. Tada sam pevala i prateće vokale na turneji Erola Brauna, pevača poznate fank grupe Hot Chocolate, i to na svih 68 koncerata koje je održao. Putovali smo po Engleskoj i Škotskoj - otkriva dama moćnih vokalnih sposobnosti koja je ipak odlučila da i domaćoj publici pokaže svoj talenat.
- Nakon pet godina turneja, snimanja i pokušaja da ubedimo Sony i Warner da je dobra ideja da potpišu ugovor sa dve bele devojke iz Srbije koje pevaju soul, shvatile smo da je možda vreme da odemo kući i saberemo sve znanje, energiju i uticaje, a potom ih pretočimo u jedan album. Prvi album K2 i danas je moj omiljeni album. Sećam se svakodnevnih snimanja u malom studiju u Ulici maršala Tolbuhina i naših prijatelja koji su svraćali da čuju nove pesme. Snimile smo i drugi album, a onda rešile da se okrenemo novim izazovima u samostalnim karijerama. Za mene je to značilo istraživanje sopstvenih mogućnosti i korak u nepoznato. Ispostavilo se da nisam pogrešila - kaže Aleksandra koja nikada nije imala problem da se suoči sa činjenicom da joj neće biti baš jednostavno da izgradi autentično ime u svetu muzike, budući da je ćerka slavnih roditelja.
- Nikada nisam mogla da razumem ljude koji su imali problem sa tim što su im roditelji uspešni i ostvareni ljudi. Tina i ja smo u startu bile veoma samostalne i okrenute jedna drugoj, sa vrlo jasnom idejom i ciljem u životu. Divile smo se našim roditeljima, obožavale ih i želele da budu ponosni na nas. Moj otac je poznat kao skroman, radan čovek koji ne deli lako komplimente i pohvale. Takav je bio prema nama, nije se mešao u našu muziku i pustio nas je da same ispečemo zanat. Ništa bolje nije mogao da uradi za obe. Ja sam zbog toga naučila da se sama izborim za nešto što želim i da ne čekam da mi padne sa neba. Ali na početku je bilo opterećujuće jer ljudi verovatno polaze od sebe pa misle da ako oni guraju i sređuju život svojoj deci, to onda svi rade. U našem slušaju to nije tako. Sigurno da deca dobrog majstora u bilo kom poslu znaju tajne zanata pre nego neko drugi, što je normalno - kaže pevačica i istaknuti humanista koja se nedavno uključila u kampanju za borbu protiv raka dojke, motivisana situacijom u svom privatnom životu budući da je njena mama preminula upravo zbog neuspele borbe sa rakom.
- To je nešto najstrašnije što nam se dogodilo kao porodici, Tini, Anji i meni, kao njenim ćerkama i osobama koje su je najviše volele na svetu. Tada sam shvatila koliko je život surov, i dan danas ne mogu da nađem logiku i opravdanje za njenu smrt. Bila je puna života, šarma, lepote i svako ko ju je poznavao bio je u potpunosti njen i omađijan. U svojim tekstovima ona nastavlja da živi, navodi Kovačeva koja je na jedan mamin tekst napisala muziku i tu pesmu uvrstila i na svoj novi album U mojoj sobi, koji je objavila prošle nedelje.
- Svaki put kada napravim novu pesmu, pomislim kako se to desilo i zapitam se da li ću umeti to ponovo da uradim. Ta stalna borba za istinu, nadu i lepotu, tera me napred. Pomisao na to šta donosi novi dan, gde će me život odvesti, da li ću uspeti da dokažem sebi da sam dovoljno dobra, pitanja su na koja bi trebalo da dam odgovore. Sve to me inspiriše i čini mi život uzbudljivijim. Mislim da me ljudi razumeju i osećaju, a to je poenta moje muzike. Jedna hrvatska pevačica je slušajući me kako pevam jednu od svojih balada za klavirom rekla uz osmeh: Sve što te je ikada povredilo u životu, sada sam i ja osetila. To mi je bio jedan od najlepših komplimenata - priznaje lepa kantautorka koja se uprkos međunarodnim priznanjima koje je dobila, među kojima je i regionalna MTV nagrada, odlučila da ipak živi i stvara u Srbiji.
- Nigde drugde na ovoj planeti necu moći da imam ovakvu stvaralačku slobodu i ljude koji me razumeju tako dobro. Naravno da želim da se moja muzika čuje širom sveta i svaku priliku koju dobijem iskoristim za to, ali u svojoj zemlji sam najkreativnija i u punom stvaralačkom zanosu. A i volim da se borim, bez toga ništa ne bi imalo smisla - tvrdi gospođica Kovač koju na emotivnom planu, već nekoliko godina unazad ispunjava iskreni odnos sa bivšim članom rok sastava Playboy, Romanom Goršekom, koji je ujedno i producent njenih albuma.
- Kad god počnem da pričam o njemu, ne znam odakle da počnem. Da li prvo da kažem koliko je talentovan i inovativan muzičar i vrhunski muzički producent bez čijih ideja moja muzika ne bi ovako zvučala, ili da ukažem na njegov smisao za marketing, originalne i napredne ideje u bavljenju muzičkim biznisom koje mi pomažu pri svakom predstavljanju u javnosti, ovde i u svetu. Ili da pričam o oštrom i britkom umu i inteligenciji koja ne prestaje da oduševljava i mene, i sve koji ga znaju. On je sigurno najbolji muzički producent na ovim prostorima, i njegovo shvatanje i doživljaj muzike je na nivou najvećih svetskih muzičkih stručnjaka. Nema osobe na ovoj planeti čije mišljenje više poštujem i kojoj više verujem. Međusobno se veoma poštujemo, a to je preduslov za svako prijateljstvo i saradnju - priča Aleksandra i objašnjava zbog čega se nije odlučila na sklapanje bračne zajednice sa Goršekom.
- Zato što je to čin koji ubija svaku romantiku i neizvesnost, a ja volim neizvesnost. Razumem ljude koji su u braku, i verujem da su srećni, samo što to nije za mene. Možda će biti jednog dana. Živim po svojim pravilima, za njih sam se u životu borila i izborila - ponosna je poznata pevačica koja ne krije svoje mane.
- Neodlučna sam i uvek moram sve da kontrolišem. Ponekad me je teško izdržati i često sam tvrdoglava na svoju i tuđu štetu. Ali inače sam divna žena koju uvek i samo vodi srce. Verujem u dobro u ljudima i znam da ono uvek pobeđuje. I kad mi je mnogo teško, i kad izgleda kao da nema rešenja, udahnem duboko, sednem za klavir, otpevam neku pesmu i znam da je pobeda moja - kaže pevačica koja je poznata i kao veliki ljubitelj životinja.
- Veliki sam zaljubljenik u prirodu jer nam ona daje slobodu i vraća nas u stanje potpunog mira i sreće. Životinje su deo toga. Maštam o velikom ranču sa šumom, poljima pšenice i kukuruza, sa slobodnim životinjama i jednoj kućici sa mnogo dece. Radim na tome da ovaj san postane java - ističe umetnica koja je nedavno otvorila i školu pevanja Beogradski glas.
- Jedna od najvećih inspiracija za vreme rada na albumu bili su mi učenici moje škole. Nisam ni znala koliko će mi se dopasti rad sa decom. Sa njima se osećam kao riba u vodi jer im pričam o stvarima koje najviše volim na svetu, a oni su gladni novih saznanja. Već posle tri meseca vide se rezultati rada koji nije lak, ali je zabavan. Od februara imamo novi semestar kada ćemo primati i nove učenike jer je interesovanje ogromno. Neki od učenika mlađe grupe imali su priliku da rade na mojoj novoj pesmi Da li nekad sanjaš san, koju sam posvetila svoj deci ovog sveta. Radeći na albumu U mojoj sobi otkrila sam koliko sam zapravo srećna. Svaki put kada bih otpevala neku pesmu, ili kada bismo Roman i ja završili deo aranžmana, osetila bih poniznost i zahvalnost. Na albumu sam pokušala da napravim kompilaciju svih muzičkih stilova koje privatno volim i slušam u intimi svoje sobe kada sam srećna, ali i kada sam tužna. Pre godinu dana boravila sam u Stokholmu na poziv Chrysalis kompanije i tamo sa najboljim švedskim kompozitorima stvorila mnogo pesama. Ovoga puta tekstovi su na srpskom jeziku, osim jedne na engleskom i jedne na španskom za koju je tekst napisao poznati španski kantautor Mikel Herzog - zaključuje popularna autorka koja je pesme napisala uz saradnju sa muzičkim znalcima poznatim po radu sa Džastinom Timberlejkom, grupama No Angels i N'Sync.
Nikola Rumenić
