Arsenova želja je bila da na poslednji počinak bude ispraćen u krugu najbližih, daleko od očiju javnosti.
Pročitajte životnu priču Arsena Dedića
Njegovu želju su ispoštovali, ali njegovi brojni prijatelji su ipak želeli da se oproste od velikog umetnika na današnjoj komemoraciji u Hrvatskom muzičkom zavodu. Uz suprugu Gabi, sina Matiju, njegovu suprugu Marinu i unuku Lu, ćerku Sandru i njenog supruga Alena, koji su oplakali voljenog Arsena, stigli su brojni njegovi prijatelji poput Radeta Šerbedžije, Igora Mandića, Zorana Predina, Tereze Kesovije, Jasne Zlokić, Radojke Šverko, Zlatana Stipišića Gibonnija, Nikše Bratoša i brojnih drugih.
Ovako su se poznati oprostili od Arsena Dedića
- Svi svojataju Arsena. Umro je poslednji čovek koji je mogao da objedini celu bivšu Jugoslaviju. Samo je on mogao da ujedini ceo region, što je njegova smrt i učinila. Bio je mrgud poput mene. Ponosio se srpskim poreklom i hrvatskom domovinom i to su mu zamerili, njegove korene. Nije on bio nikakav ženski pevač, kako su ga vređali godinama. Bio je filozof u haiku formi. Njegovi stihovi su mudrost života. On je za nas bio muzički Tin Ujević. Arsen je sipao stihove iz rukava kao Žak Prever u Francuskoj. Svi koji su bili uniformisani su mu išli na živce. Kao što bi mu išli na živce svi oni koji danas pričaju o njemu u stilu moj Arsen je meni jednom rekao. Trenutnoj boli, drugovi, nemojmo se dati. Ima vremena za plakanje - rekao je Igor Mandić, napomenuvši kako nije želeo danas da govori jer se sa Arsenom dogovorio da će on njemu pevati na sahrani.
Pogledajte poslednji intervju Arsena Dedića
Rade Šerbedžija je za kraj izrecitovao stihove: Neka ne nosi ulica moje ime, dajte je nekom brodu. neka nikad brod sa tvojim imenom sidro ne spušta i neka plovi.
( Story.hr )
