Krst koji sa sobom nose Isusove godine, Nataša Bekvalac (33) odlično podnosi. Do sada se ostvarila u ulozi majke, a istovremeno stekla je reputaciju zavodnice, spojila imidž slatkaste panonske barbike sa ozbiljnim muzičkim izrazom koji demonstrira na sceni, u pogledu vizuelnih transformacija ostala je verna principima klasične lepote a uzgred eksperminetisala je i sa najmodernijim modnim postulatima u čemu joj nesebično pomaže mlađa sestra, kreatorka i stilstkinja Kristina Bekvalac (29). Nedostaje joj jedino muška figura koja bi shodno njenim životnim dometima uspela da je prati i u aktuelnoj fazi u kojoj je isključivo svoja. U razgovoru za Story odgovara na medijske insinuacije o vezi sa rukometašem Ljubom Jovanovićem i govori o odnosu sa bivšim suprugom Danilom Ikodinovićem sa kojom ima ćerku Hanu (7) kojoj bi uskoro volela da podari brata, ili sestru.
Story: Čini se da ste tek u ovoj fazi poslagali životne prioritete onako kako vam odgovara. Da li je zapažanje tačno?
- Moj život, kakvim se predstavlja u medijima, od početka karijere je drugačiji od onog koji zapravo živim. Svakako da sam prošla faze sazrevanja i normalno je da su mi u ranim dvadesetim bile bitnije neke druge stvari od onih koje su mi sada prioritet. Normalno je da se život razlikuje u dvadesetoj, dvadeset i petoj, od onog u tridesetoj i sada u trideset i trećoj kada imam sedmogodišnju ćerku.
Story: Kako iz ugla tridesetrogodišnjakinje gledate na famu koja je stvorena o vama baš kroz vaš gorepomenuti medijski život?
- Nikada nisam mogla sebe da doživljavam na način na koji me mediji predstvljaju. To je delom tako zato što sam oko sebe uvek imala ljude koji su me veoma čvrsto držali na zemlji. Oni se nikada prema meni nisu ophodili kao prema zvezdi, kao prema nekom ko je važniji, vredniji ili po bilo čemu drugačiji od ostalih. Veoma je bitno imati zdrave temelje u životu. U mom, a i u svim drugim slučajevima to bi trebalo da bude porodica koja predstavlja zdravo jezgro međuljudskih odnosa. Bilo kakva druga introspekcija, utemeljena na promeni pogleda na sebe kao ličnost, samo je prvi korak ka ličnom i profesionalnom padu svakog od nas.
Story: Jeste li svesni da je imidž panonske barbike bacio u senku vašu karijeru, od prvog dana, utemeljenu na hitovima koje publika tek sada na vašim nastupima može da sagleda u svetlu njihove istinske popularnosti?
- Takav imidž je u mom slučaju bio mač sa dve oštrice jer su mediji uvek više insistirali na privatnom aspektu. Često su mnoge stvari o mom životu preuveličavane i izmišljane. Dugo sam zbog toga imala veliki kompleks jer se u senku bacalo ono što je moja najveća ljubav, a to je muzička karijera sa svim hitovima koje imam od prvog dana na sceni i koji se i dalje ređaju.
Story: Čini se da ste te traume iznivelisali tek na terenu?
-To je uvek jedini pravi pokazatelj nečijeg truda. Imam sreću i da radim sa najboljim muzičarima, tekstopiscima i producentima u zemlji. Scena je mesto gde najbolje pokazujem ono što umem pa mnogi koji me prvi put slušaju ne budu iznenađeni već šokirani dobrom muzikom i interpretacijom koju čuju tokom dva sata nastupa.
Story: Da li vam se ipak čini da je vaša karijera imala postepenu nadgradnju i da se nije sve desilo brzinom svetlosti poput nekih stvari koje su obeležile vaš privatni život?
- Umetnost je samo način kroz koji ispoljavaš svoje iskrene emocije ali ne i njihov pojavni oblik. Nisam preterano analizirala svoju karijeru ali iskreno stojim iza svega što sam uradila i u šta sam u datom trenutku verovala. Moja publika se veoma promenila od početka karijere. Isprva su je pretežno činili muškarci koji su dolazili samo da me vide. Kako su godine prolazile, moja publika je postala većinski ženska jer one bolje slušaju muziku i to je za mene veliki uspeh. Lutala sam kroz žanrove, tekstove...ali uvek sam u datom trenutku bila iskrena i svoja. To je vrsta slobode koju imam i u privatnom životu i koja nema cenu. Takozvana sloboda od je nešto bez čega ne bih mogla da funkcionišem.
Story: Jesu li vam emocije koje ste proživeli kroz privatni život lakše za interpretiranje od onih koje niste osetili?
- Uvek sam najbolje stajala iza pesama koje su me intimno razarale. Teško mi je da ih izvodim uživo jer me lako ponesu pa se desi da budem vrlo emotivna na svirkama, pogotovo kada dobijam energiju od publike koja je tolika da me u potpunosti cepa.
Story: Zbog toga na svirkama izbegavate album Ne valjam koji ste izdali krajem 2010. godine, neposredno pred razvod od Danila Ikodinovića?
- Izbegavam taj album zato što je vrlo specifičan. Na insistiranje publike, tek u poslednjih godinu dana, izvodim jedino pesmu Mala leđa koja mi je i poklonjena u trenutku koji je za mene bio jedan od najtežih u životu.
Story: Smatrate li da je razvod mogao da protekne drugačije? Kako sada sagledavate taj period koji je iza vas?
- Sve što je prošlo ostavljam iza sebe i sve je onako kako treba da bude. Uvek sve izađe na dobro, čak i onda kada mislite da gore ne može biti.
Story: U kakvim ste sada odnosima sa bivšim mužem?
- Imamo suštinski dobar odnos koji se svodi na ono što je naš zajednički zadatak a to je vaspitavanje Hane. Danilovom očinskom figurom u ćerkinom životu sam u porpunosti zadovoljna.
Story: Ćerka vam je prava pametnica što implicira pitanje o tome da li Danila više šokiraju njeni novi podvizi i potezi budući da je viđa vikendom dok vi s druge strane aktivnije učestvujete u njenoj svakodnevici pa ste možda i naviknuti na Hanine mudrolije?
- O tome je bolje da pričate sa Danilom. Taj svet koji Hana i on imaju je samo njihov i ja sam preponosna kada vidim na koji način ga grade. Ono što znam je da je i Danilo izuzetno ponosan na našu ćerku i da je obožava, a to mi je dovoljno za apsolutni mir i sreću.
Story: Ali se s druge strane zahvaljujući pogrešnoj medijskoj interpretaciji jedne vaše izjave moglo zaključiti da mu zamerate na koji način hrani Hanu?
- Nije sve za svakoga. Kada hoćeš da ispričaš nešto što je veoma lepo i simpatično, moraš imati u vidu da će to različiti ljudi i tumačiti na različit način. Postoji ona prelepa izreka: Dobre oči dobro vide, a ja nemam problem s dobrim već isključivo sa lošim očima. Mada, kad bolje razmislim, nemam problem ni sa njima jer drugačije gledamo na stvari. Nikada ne vidim ono što vide oni i obrnuto.
Story: Da li je to što vas Hana ne zapitkuje da li ćete joj roditi brata ili sestru, posledica toga što je stalno u društvu svoje sestre od tetke i da li vi želite pnovo da se ostvrite kao majka?
- Hana ima i sestricu Andreu iz Danilovog prvog braka koju smatramo rođenom ali volela bih da imam još dece. Ne bih dete rađala zato što je mojoj jedinici potrbeno društvo. Deca treba da na svet dolaze iz ljubavi i poenta je u zasnivanju zdravih porodičnih odnosa, na temelju tih emocija. Naša kuća je uvek puna, naravno ženske dece, a i Hana je veoma druželjubiva. Ima mnogo prijatelja, vršnjaka u školi koju pohađa u Beogradu, a i u Novom Sadu gde je išla u predškolsko. Mnogo toga bih mogla da naučim od nje jer je neverovatno kako dete od sedam godina ume da neguje svoja stara prijateljstva.
Story: Da li je Hana počela da vam priča o prvim simpatijama?
- Da i to je toliko slatko. Kada bismo mi odrasli usvojili dečji mehanizam funkcionisanja na ljubavnom planu, muško-ženski odnosi bili bi mnogo zdraviji i lepši.
Story: Sećate li se sebe iz tog perioda? Jeste li se poveravali roditeljima ili sestrama?
- Uvek sam imala veoma blizak odnos sa sestrama tako da smo abrove vodile međusobno. Koliko god to nekoga čudilo, rođena sam u prilično patrijarhalnoj porodici. Nisam imala takvu vrstu slobode jer je bilo sramota pitati mnoge stvari. Ne kažem da je to loše i da nisam imala otvoren i intiman odnos sa roditeljima, ali su se u međuvremenu generacije promenile i stav prema deci postao je znatno prisutpačniji. Hana i ja shodno tome imamo mnogo otvoreniji odnos nego što sam ja imala sa svojim roditeljima, ali mislim da je rano za razgovor na ovu temu jer će najbolji pokazatelj biti godine koje dolaze. Trudiću se da joj u svakom trenutku budem najbolji prijatelj, oslonac i sigurnost.
Story: Vaš otac, fudbalski trener Dragoljub Bekvalac u javnosti odaje utisak vrlo autoritativne osobe. Da li vam se ipak čini da je previše bio slab na svoje tri ćerke te da vas je razmazio?
- Nije nas razmazio već nam je čini mi se napravio medveđu uslugu. Odrasla sam u porodici vrlo autoritativnog oca i muškarca u pravom smislu te reči i najbolje mame na svetu. Od sve tri su kroz vaspitavanje napravili izuzetno jake, samosvesne i samostalne žene. Vreme se promenilo i pravih muškaraca je sve manje u svakom smislu te reči što je u disporporciji sa povećavanjem kriterijuma koje je s godinama u mom slučaju sve izraženije. Zato veoma malo muškaraca može uopšte i da privuče moju pažnju a kamoli da nakon toga pomislim na bilo kakvu vrstu zajednice sa nekim. Ne znam šta se dešava ali kada kažem da je pravih muškaraca sve manje, pre svega mislim na nedostatak pružanja osećaja voljenoj ženi da ništa loše ne može da joj se desi, što je ključna osobina one čuvene sintagme stub porodice. Moja mama je imala sreću da živi pored takvog muškarca a sada se lako odustaje od svega, malo smo spremni na žrtve, odricanje i kompormise.
Story: Reč kriterijum mi u vašem slučaju zvuči suviše racionalno budući da kod vas ljubav plane ili ne plane, bez obzira na to ko je taj neko, čime se bavi, koliko ima novca ... Na šta trenutno mislite kada kažete kriterijumi?
- Spadam u red osoba koje se vode isključivo sopstvenom emcoijom. Važno mi je samo da se dogodi ta vrsta hemije i energije koja te potpuno obuzme. Možda sam iz tog razloga sama.
Story: Čini li vam se da ste bili jači od svojih partnera u vezama koje su nastupile nakon braka?
- Šta znači ko je jači? Ko to meri? Po čemu je neko jači u vezi? Istina je jedino da nakon početne hemije nastupa život u kom muškarac mora da se oseti dominantnijim u svim životnim sferama: da bude dovoljno uspešan da bi se pored mene osećao dobro, da ima svoj novac jer ne znam koliko je muževno uzimati novac od žene. Pretpostvaljam da nije. Sve te stvari znaju da ubiju muškarce i da se u toku veze promene.
Story: Nedavno ste izjavili da uživate u ljubavi samo dok je ona tajna. Znači li to da trenutno krijete nešto?
- To je malo izvučeno iz konteksta. Sve što je pod lupom javnosti trpi pritsike, a ljubav je lepa kad je oslobođena i kada na nju nema takvih uticaja već se zasniva isključivo na emociji, energiji i hemiji između dvoje ljudi. Kada podvučeš liniju, medijski pritisak se definitivno odražava negativno na ljubavne odnose.
Story: Trenutno vas povezuju sa rukometašem Ljubom Jovanovićem?
- Uopšte nemam potrebu da pričam o svom privatnom životu: da objašnjavam ko mi je prijatelj, poznanik, ko se sve samo fotografisao sa mnom pa izašao na naslovnoj strani... Zašto bih to radila?
Story: Mislite na milionera iz Dubaija koji vam je na jednom splavu prišao da se fotografiše u svojstvu fana a u novinama je osvanuo u kontekstu rešenja za sve vaše finansijke muke ?
- Između ostalog.
Story: Nemam nameru da vam zadirem u novčanik, ali piše se i da imate velikih finansijkih problema. Kako je to moguće s obzirom na to da mnogo nastupate?
- Između toga da se priča loše, a da moj život bude lep i varijante da za javnost bude sjajno, a da mi je realnost i ne tako bajna – biram ovo prvo. Moji finansijski problemi su svakodnevni i mogla bih da proglasim doživotni bankrot. Novac služi za trošenje i isto kao i slava, dobar je sluga, a loš gospodar. Nije gazda ko ume stiskati, nego ko ume spiskati, a ja sam poprilično dobar gazda tj. gazdarica i imam onoliko koliko sam potrošila.
Story: Tačno je da sam bila sa svim svojim bivšim momcima na Ibici - otkako ste ovako ironično počeli da odgovarate na sve tračeve, dobijate smao pozitivne komentare pa čak i među ozloglašenim. Da li u stvari želite da pošaljete poruku: Pustite me da živim svoj život?
- Nemam konkretan cilj niti poruku koju šaljem nego stvarno samo živim svoj život. Nekada sam mnogo više brinula o tuđim mišljenjima i umorila sam se. Shvatila sam da ne valja šta god da kažem i zato sam počela potpuno relaksirajuće i rasterećeno da živim pošto od pravdanja nema ništa. Mnogo je loših očiju, o kojima smo malopre pričali, i nemam potrebu uopšte da se pravdam. Sama plaćam svoje cehove i greške, sama pravim svoje uspehe i glavna i odgovorna sam u svojoj svakodnevici.
Story: Uspehe pravite sa svojim malim ali odabranim timom. Sa kakvim zamislima ste otišli na Ibicu gde ste snimili spot za novi singl Mogu da prođem i na koji način prihvatate pozitivne odjeke na odlično urađeni posao budući da je pesma dostigla skoro milion pregleda na sajtu You Tube, za samo dve nedelje?
- Hteli smo samo da putujemo i odemo na otavranje sezone na Ibici, sa kog svake godien prepričavam doživljaje svojim prijateljima. Između ostalog smo se dogovorili i da tamo uradimo video. Nije lokacija bila presudna već smo spojili lepo s korisnim i relaksirajuće uradili nenematljiv i nepretenciozan spot, kao i ove fotografije koje čitaoci Storyja imaju prilike da vide.
Story: Iz spota se zapravo odlično vidi koliko ste uživali i dok ste radili na Ibici.
- Najlepše stvari su uvek veoma jednostavne a tamo nam je sve bilo potaman. Dobra pesma i dovoljno dobar spot koji je prati. Kao što sam se privatno promenila, promenila sam se i kada je reč o poslu. Radim sa mnogo emocija i nikada ne razmišljam o krajnjem cilju. Pravimo muziku po osećaju, a ne po tome kakvi su aktuelni trendovi i kako će nešto biti prihvaćeno. Moji muzičari su, pored Damira Handanovića koji je glavni autor i na mom albumu, vrlo aktivno uključeni i u rad na novom albumu i svi tu pomalo umešamo prste.
Story: Taj složeni kreativni proces ima i svoju cenu pa tako stalno odlažete izlazak novog CD-a...
- Preterali smo u opuštenoj atmosferi pa se nadam da će album ugledati svetlost dana 25. septembra, na moj trideset i četvrti rođendan.
Razgovarao: Nikola Rumenić
