Legenda američke kinematografije, glumica, pevačica i plesačica Širli Templ, preminula je 10. februara 2014. u 86. godini, a njena smrt rastužila je ljude širom sveta i pripadnike svih generacija. U Americi se proslavila kao multitalentovana umetnica, a decenijama kasnije i kao američka ambasadorka u Gani i Čehoslovačkoj. Filmsku karijeru započela je 1932. kada je imala samo tri godine, a slavu je stekla već 1934. nakon uloge u filmu Bright Eyes kreiranom specijalno za nju. Ipak, kako je vreme prolazilo, Širlina popularnost je polako opadala pa je već u pubertetu imala znatno manje angažmana. Penzionisala se u dvadeset drugoj godini, a na listi najvećih glumačkih legendi svih vremena Američkog filmskog instituta zauzima 18. mesto. Prvi milion dolara zaradila je pre svoje desete godine, a najveću popularnost doživela je krajem tridesetih godina prošlog veka snimajući filmove za studio Twentieth Century Fox. Tumačila je glavne uloge u 14 kratkih i 43 dugometražna ostvarenja. Posle završetka tog segmenta karijere, bila je američki delegat na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, šef protokola SAD i njihova ambasadorka. Dodeljena joj je specijalna nagrada Američke filmske akademije za mlade glumce, priznanje za životno delo Udruženja filmskih glumaca, bila je laureat Kenedi centra, a svoju zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih dobila je 1960. godine.
Životna priča Širli Templ interesantna je poput najbolji svetskih blokbastera. Njeni roditelji, bankarski službenik Džordž i njegova supruga Gertruda, u aprilu 1928. godine dobili su treće dete koje su nazvali Širli. Mnogi tvrde kako se njena majka potajno nadala i sanjala da će joj ćerka postići uspeh koji sama nije ostvarila. Izuzetno je želela da postane balerina, ali je previše izrasla da bi bila profesionalna plesačica. A onda je nakon dvojice sinova, napokon stigla Širli. Njeni roditelji želeli su devojčicu pa je Džordž bez ikakvog posebnog razloga izvadio krajnike nakon preporuke lekara kako mu to može pomoći da dobije žensko dete. Malo je verovatno da je to bilo zaslužno za ispunjenje njihove želje, ali nakon deset meseci na svet je došla Širli.
Gertruda je od prvog dana podsticala svoju ćerku da pleše, peva i glumi, a sa tri godine upisala ju je u plesnu školu Ethel Meglin u Los Anđelesu, gde je uz brojne vršnjake učila osnove stepa, tanga i rumbe. Majka je počela da joj sređuje kovrdže kako bi one izgledale kao one koje je imala zvezda nemog filma Meri Pikford. Te lokne bile su toliko važne da je Gertruda primala platu od plesne škole koju je pohađala njena mezimica kako bi se brinula o kosi svoje ćerke. Uvek ih je bilo 56 i morale su da izgledaju savršeno. Ipak, Širli nije poput ostatka sveta uočavala ambiciju svoje majke i godinama kasnije tvrdila je da to nije tačno.
- Bila je prilično sramežljiva, ali verovala je da ako ti se otvore vrata, kroz njih moraš da prođeš. Nije me ni na šta terala i obožavala sam ono što sam radila. Sećam se okrutnih majki koje su štipale svoju decu kako bi se rasplakala na sceni, ali mene je Gertruda uvek obasipala ljubavlju – često je isticala.
Samo nekoliko meseci nakon što je počela da pohađa Meglin's Dance School, talentovanu devojčicu zapazili su lovci na talente iz niskobudžetne filmske kompanije Eductional Film.
- Na audiciji bila sam veoma sramežljiva i posle izvesnog vremena rekli su mi da odem u drugu prostoriju sa ostalim plesačima. Pokušala sam da se sakrijem iz neke biljke dok su dva gospodina gledala druge plesače kako plešu. Ubrzo su me primetili i pozvali da im nešto otpevam ili odigram. Pitala sam mogu li da stepujem jer tada osećam muziku u stopalima i celom telu. Oduševili su se mojim talentom i kovrdžama. Od tog trenutka moj život se promenio – ispričala je legendarna zvezda.
Širli je sa još jedanaestoro mališana dobila ulogu u šou-programu Baby Burlesks. Snimanje je trajalo šest meseci, a deca su imitirala scena iz popularnih filmova i glumila tadašnje velike zvezde. Širli je uverljivo oponašala Gretu Garbo i Marlen Ditrih.
- Nije mi bilo dopušteno da se izvan scene ponašam poput svojih vršnjaka. Kada sam bila nevaljala, kaznili bi me tako što sam morala da idem u crnu kutiju u kojoj je jedina stolica bila napravljena od velike kocke leda - da se rashladim – svojevremeno je ispričala u jednom intervjuu.
Bez obzira na sve, ona je tvrdila da to na nju nije ostavilo nikakve psihičke posledice. Naučila je šta je disciplina, zarađivala 50 dolara nedeljno i po ugovoru snimila 26 kratkih filmova. Teško je pisati o detinjstvu Širli Templ jer je ono proteklo u jeku njene popularnosti. Neprestano je radila, a za zabavu i tipične dečje zanimacije imala je vrlo malo vremena. Porodica Templ ipak se trudila da vreme koje su provodili zajedno bude kvalitetno ispunjeno. Nedeljom bi odlazili na plažu, a subotom u atletski klub u Santa Moniki. U jednom periodu izuzetno je želela da postane prodavačica pita i svi su se angažovali kako bi ona bila srećna.
- Studio je naložio reklamnom sektoru da mi naprave mala kola i napune ih pecivom. Vozila sam ih naokolo po setu i prodavala pite. Tada mi je bilo otprilike osam godina. Rasprodala bih sve što su mi dali, a nisam morala da im plaćam. Bio je to odličan dogovor – prisetila se svojevremeno Širli.
Bez obzira na sve pogodnosti koje je uživala, nije lako dolazila do velikih poslova. Educational Films našao se pred bankrotom pa je Džordž Templ iskoristio priliku i otkupio ćerkin ugovor za 25 dolara. Prilika za ulazak u veliki biznis stigla je kada ju je kompozitor Džej Gornej 1933. pozvao na audiciju studija Fox za film Stand Up and Cheer! I pre nego što je javnost videla ovo ostvarenje, Širli je nagrađena povišicom, a Foksovi šefovi bili su prezadovoljni potpisanim ugovorom. Nedeljno je zarađivala 1.250 dolara, a njena majka još 150 kao frizerka i trener. Gertruda bi svake večeri pre spavanja namotavala dragocene kovrdže svoje ćerke i čitala tekst koji će ona sutradan izgovoriti na setu. Širli bi ponavljala za njom i ne bi zapamtila samo svoju ulogu, nego i sve ostale. Dok je radila na filmu The little Colonel, podsećala je Lajonela Barimura na njegov tekst, što je dovelo do toga da posramljeni glumac napusti set. Prve godine snimila je još sedam ostvarenja da bi nakon toga došao red na Bright Eyes. Bio je to prvi film stvoren posebno za Širli i njeno ime nalazilo se iznad naslova. Pesma On the Good Ship Lollipop prodata je u 500 hiljada primeraka. Do šeste godine glumila je u više od dvadeset filmova i bila je veoma obožavana. Mesečno je u proseku dobijala 16.000 pisama, a za rođendan stiglo joj je 167.000 poklona sa svih strana sveta. Poznate i nepoznate majke svojim devojčicama davale su ime Širli i pravile im kovrdže da podsećaju na malu zabavljačicu. Odevale su ih u iste haljinice, kupovale im lutke sa njenim likom i pile isključivo istoimeni koktel.
Ona nije bila obična filmska zvezda, već projekat koji je ulazio i u druge industrije donoseći svima profit. Porodica Templ promenila je životni stil: preselili su se u veću kuću, zaposlili pomoćnicu i sekretaricu. U celom tom poslovnom ludilu, Širli kao da nije bila svesna šta joj se stvarno događa i kolika je njena slava. Čak su i britanska princeza Elizabeta, današnja kraljica, kao i njena sestra Margaret bile lude za Širli.
- Kada bih pitala majku zašto gomila uzvikuje moje ime i govori mi da me voli, ona bi rekla: Usrećuje ih ono što radiš. Nije dopuštala da mi sve to udari u glavu – rekla je Templova.
Imala je sedam godina kada je 1934. primila poseban Oskar za filmska dostignuća, a mesec dana kasnije na Bulevaru slavnih ostavila je svoj otisak šaka.
- Šef studija Vinfild Sišn želeo je da ostanem devojčica. Da sam izgubila nevinost, rekao je, to bi se videlo u očima – objasnila je Širli koja je kao šestogodišnjakinja prestala da veruje u Deda Mraza kada joj je bucmasti čikica zatražio autogram.
U autobiografiji je navela da se kao sedmogodišnjakinja zaljubila u tridesetogodišnjeg Džoela Mekrua s kojim je snimala porodičnu dramu Naša mala devojčica. Ipak, budući da ništa ne traje večno, sa jedanaest godina došla je u situaciju da Fox raskine ugovor s njom. Bio je to trenutak kada je Miki Runi bio miljenik publike. Majka ju je tada upisala u školu za devojčice koja joj je u tom trenutku delovala privlačnije od filmskog seta. Iako joj na poslovnom planu nisu cvetale ruže, Širli je bila presrećna. Planirala je brak i romansu, a onda je srela svog prvog muža, glumca Džona Agara. On je bio stariji brat jedne od njenih koleginica iz razreda. Imao je dvadeset dve godine, plave oči i bio je zgodan - sve što jedna tinejdžerka može da poželi.
Kada je napunila 17 godine odlučili su da se venčaju, ali Džon očigledno nije bio spreman za život sa velikom zvezdom. Njihov brak nije cvetao, a on je deset dana posle svadbe u alkoholisanom stanju izjavio kako bi mu bilo draže da se oženio nekom starletom.
- Moj bivši suprug je mnogo pio, ali to je u ono vreme bio problem o kom se nije govorilo. Ni od koga nisam tražila pomoć jer sam želela da preuzmem kontrolu nad svojim životom – rekla je ona i bacila se u ulogu dobre supruge i domaćice. Nevolja sa pićem poprimila je zabrinjavajuće razmere i rastanak je bio jedino rešenje. Kap koja je prelila čašu bila je situacija kada se Širli sama odvezla do bolnice kako bi na svet donela njihovu ćerku Lindu.
- Ništa nije delovalo i osećala sam se neželjeno kao žena. Postala sam ledeno hladna i tu ljubav više ništa nije moglo da oživi – ispričala je glumica. Kada se razvela, snimila je svoj poslednji film A Kiss for Corliss sa Dejvidom Nivenom i zauvek rekla zbogom filmskoj karijeri.
- Nisam previše ponosna na filmove koje sam snimala kao odrasla, osim na dramu That Hagen Girl sa Ronaldom Reganom koje se sada niko ne seća – govorila je kasnije. Jedno se nije promenilo, bez obzira na razočaranje i dalje je verovala u ljubav. Bila je nepopravljivo romantična. Samo četiri meseca posle razvoda, otputovala je na odmor sa porodicom kako bi se pribrala i napunila baterije. Tamo je upoznala Čarlija Bleka, bivšeg oficira iz San Franciska koji je poticao iz ugledne porodice. Bila je to ljubav na prvi pogled. Čarli joj se udvarao dvanaest dana i već trinaestog je zaprosio. Deset meseci kasnije bili su u braku koji je trajao sve do njegove smrti 2005. godine.
Ponovo zadovoljna privatnim životom, Širli je saznala kako je od tri miliona koje je zaradila, ostalo samo 44.000 dolara. Njen otac Džordž kao menadžer brinuo se i o njenim finansijama ali, nažalost, jako loše.
- Bio je darežljiv kod pozajmljivanja novca. Pročešljala sam knjige, ali bilo je nemoguće pronaći trag – otkrila je glumica i objasnila da ocu to nikad nije zamerila, dok je njena majka Gertruda bila duboko razočarana.
Čarli je usvojio njenu ćerku iz prvog braka, a zajedno su dobili još dvoje dece, Čarlija i Lori. Kada su im deca malo porasla, 1958. Godine napravila je veliki kambek, ovog puta u televizijskim serijama. Međutim, to joj nije bilo dovoljno, pa je tražila nove izazove. Podržavala je predsednika Niksona i kao republikanka bila je politički sve aktivnija. Prikupljala je sredstva za njegovu kampanju, a 1967. Kandidovala se za Kongres. Početkom sedamdesetih godina, na putu u Sovjetski Savez, osetila je neugodno peckanje u dojci. Ubrzo posle toga obavljena joj je delimična radikalna masektomija.
- Bio je to grozan šok. Osećala sam se kao da sam izgubila prijatelja. Moram pronaći način da se nosim s tim – ispričala je Širli koja je kao javna ličnost prva o tome otvoreno govorila.
- Pokušavala sam da sve to negiram, čak sam i od muža krila da sam bolesna. Odlučila sam da javno progovorim o onom što me je snašlo i na taj način podignem nivo svesti kada je reč o prevenciji. Ne sedite kod kuće u strahu, idite kod lekara na pregled, stalno sam govorila.
Iz ove epizode izašla je još jača i uskoro se politički ponovo angažovala. Predsednik Džerald Ford imenovao ju je za atašea SAD u Gani. Taj posao obavljala je tri godine radeći po 17 sati dnevno. Nakon povratka u Ameriku, postala je prva žena šefica protokola u Beloj kući.
Kada je 10. februara zauvek sklopila oči, možda je imala još poneku neostvarenu želju, ali odavno je podelila sa javnošću zadovoljstvo onim što je proživela i srećom što ima porodicu koju obožava.
- Bila sam blagoslovena. Da me neko pita, sve bih ponovila. Ne mogu da zamislim zanimljiviji život.
Priredila: Ksenija Konić
